FELJTON - SERIJA BOMBASTIČNIH TEKSTOVA O PJERU BINELU: U Zalivskom ratu Binel je radio zajedno sa američkim generalom Švarckopfom

Tako su jedni od drutih preuzimali sve, pa i netačne informacije, a uglavnom su to bile poluistine, nagađanja i potpuno pogrešni zaključci kako bi koliko-toliko zadovoljili radoznalost čitalaca. Novine žive od senzacija, svežih likova i najnovijih događaja, tragaju iznova i iznova za novim junacima, akterima ili tragičnim ličnostima. Samo da je novo i do tada neobjavljeno, da budete prvi, jedan i jedini, uvek ispred konkurencije! Istina i nije toliko važna ako novine beleže dobru prodaju; ako uz dobru prodaju ipak i objave kakvu istinu, urednicima i vlasnicima novina ne smeta. Serija bombastičnih tekstova u kojima je i dalje bilo više nagađanja nego pravih informacija nastavljena je i dalje, pa je tako „Soar“  4. novembra objavio tekst „Obavestio je Srbe o ciljevima NATO alijanse. Špijun došao iz Francuske“:

„Oficir kopnene vojske Pjer Binel, 46 godina, sada leži u zatvoru sa neprijatnom etiketom koju mu je prišio pariski istražni sudija Žilber Til: predaja obaveštajnih podataka stranoj sili. Oficir koji je rizikovao kaznu od 15 godina zatvora, optužen je za špijunažu u korist Srbije...

Dok je bio na službi u Vojnom komitetu NATO  u Briselu (bio je šef kabineta generala koji je komandovao francuskim predstavništvom) pre nekoliko nedelja je preneo Beogradu, u jeku diplomatskog obračuna, listu strateških ciljeva - mete koje bi Alijansa mogla da pogodi ako se Srbi ne povuku iz pokrajine Kosovo pre ultimatuma od 27. oktobra ove godine...

Čovek je bio dobro ocenjen od strane svojih pretpostavljenih. Niko ne bi mogao ni zamisliti da je ovaj oficir polglota (posebno tečno govori arapski), školovan u Sen-Siru, specijalista za obaveštajne poslove, koji je učestvovao u Zalivskom ratu i radio zajedno sa generalom Normanom Švarckopfom, tadašnjim američkim dirigentom operacije „Pustinjska oluja“ mogao poslužiti za potrebe Slobodana Miloševića...“

U POPLAVI tekstova u Francuskoj, kao primere podizanja temperature obaveštajne afere, izdvojićemo još neke. Tako „Internacional“  5. novembra piše u tekstu „Izveštaj komandanta Pjer-Anrija Binela za DST o njegovim kontaktima sa srpskim špijunom Jovanom Milanovićem“:

„Francuski oficir priznaje četiri susreta sa ovim lažnim diplomatom od jula.

Komandant Pjer-Anri Binel je jednom srpskom agentu preneo vredne informacije klasifikovane kao tajna odbrane i tajna NATO o zapadnom vojnom planu koji je napravljen za intervenciju na Kosovu protiv snaga Beograda...

Službenik je imao četiri sastanka u julu i oktobru 1988. sa diplomatom iz Jugoslovenske delegacije za Evropsku uniju u Briselu, Jovanom Milanovićem. Odgovorio je na niz usmenih pitanja svog sagovornika, za koga je znao da je špijun srpskih tajnih službi.

Konačno mu je 1. oktobra dao kopiju dokumenata koji opisuju vrstu planiranih vazdušnih operacija i različite faze donošenja odluka.

Ovi detalji su uključeni u zapisnik o saslušanju i zapisnik koji je sačinila Uprava za teritorijalni nadzor (DST) na kraju policijskog zadržavanja komandira Binela, koje je obavljeno u četvrtak 29. i petak 30. oktobra. Francuski oficir je priznao činjenice za koje je optužen, u subotu 31. oktobra priveden je istražnom sudiji Žilberu Tilu zbog ustupanja obaveštajnih podataka stranoj sili, što će se verovatno podvesti pod `podrivanje fundamentalnih interesa nacije` iz krivičnog zakona...

List „Mond“  6. novembra donosi dva teksta na ovu temu, a u prvom od njih, pod naslovom „Tajni dokument NATO na 25 strana“, stoji sledeće:

„Među dokumentima kojima je komandant Pjer-Anri Binel imao pristup u Briselu, pojaviće se, prema vojnim izvorima u NATO i Parizu, dosije od 25 stranica sa pečatom ‘NATO secret!” pod uslovima specifičnim za Atlantski savez. Svaka zemlja članica i svaki zvaničnik, civilni ili vojni, upućen u Brisel, obavezuje se od samog početka da će poštovati ovaj kodeks.

Pjer-Anri Binel danas je u zatvoru a prethodno su ga ispitivali islednici policije i bezbednosti odbrane (DPSD), bivšeg Vojnog obezbeđenja. Ministar odbrane mu je izrekao disciplinsku kaznu od dvadeset dana pritvora. Njegov dosije je potom poslat Odeljenju za teritorijalni nadzor (DST). Ova disciplinska sankcija nema nikakve veze sa krivičnom kaznom kojoj bi mogao biti podvrgnut nakon podizanja optužnice za „obavešpšjni rad sa stranom silom“ i eventualne osude posebnog suda. Takođe ne predviđa ni zakonsku sankciju - prestanak statusa karijernog vojnika, sa penzijom ili bez nje - koju bi mogao da mu oduzme ministar odbrane ako bude osuđen.“

U drugom tekstu pod naslovom „Slučaj Binel: general Rondo upozorio Alena Rišara“ piše:
„Ministar odbrane Alen Rišar objasnio je u sredu 4. novembra da ga je na „zločinački“ čin komandanta Pjer-Anri Binela, postavljenog u NATO, optuženog za „obaveštajne poslove sa stranom silom“, upozorio njegov savetnik za obaveštajne i specijalne operacije, general-major Filip Rondo. General je, kako je rekao, `dobio prave tragove` o stavu komandanta Binela i predložio mu da pokrene istragu koju bi vodio General Klod Asensi, direktor zaštite i bezbednosti odbrane (DPSD). Zatim je istraga poverena, na sudskom nivou, DPSD. Ministar je tvrdio da je, na osnovu dokumenata u koje je imao uvid, oficir „počinio pravu izdaju. Međutim, način prenošenja informacija unutar NATO o vojnoj operacijiu pripremi `nije takav da su to operativni planovi`...“

Ministar odbrane Francuske pokušao je da koliko-toliko umanji značaj informacija koje je major Binel preneo (predao) generalu Milanoviću, jer mu je zbog funkcije na kojoj je bio odgovaralo da ova obaveštajna afera ne poprimi velike razmere. Posebno mu je bilo stalo do toga da, koliko god je to moguće, očuva ugled Francuske kod NATO saveznika. Nije uspeo u tome prevashodno zbog oštrog stava američke administracije koja se ponašala kao da je jedva dočekala ovu aferu (ili bilo kakav povod) da sroza ugled Francuske u okvirima Alijanse. Što se tiče ugleda francuske države u svetu, on je nakon Binelovog suprotstavljanja nezakonitoj i zločinačkoj primeni vojne sile i te kako porastao zahvaljujući pre svega njemu, demonstriravši u praksi čast francuskog oficira.

POZITIVNI EFEKTI AFERE

SA STANOVIŠTA našeg obaveštajca i efikasnosti njegove obaveštajne operacije, svako narušavanje odnosa unutar NATO pakta, pogotovo vodećih i značajnih država, predstavljalo je novi uspeh. Svaka svađa i sukob u sistemu u kojem se odluke donose konsenzusom otežava donošenje odluke, pogotovo ako je reč o velikim i moćnim državama, budući da su pisani paragrafi o tome kako su „u okviru NATO svi ravnopravni“ krajnje smešni i isprazni. Tako je ova, za srpsku stranu veoma neprijatna afera imala i svoje pozitivne efekte koji su uticali na to da odluka o agresiji na SR Jugoslaviju bude teže doneta a da sama agresija, ako već do nje dođe, zbog neslaganja i svađa bude manje efikasna.

SUTRA: NATO PREKO MEDIJA PRELAZI U DEFANZIVU