FELJTON - DATUM AGRESIJE NATO IMPERATIV OPERACIJE: Do 1. oktobra 1998. general je dostavio stotine informacija o planiranju napada na SRJ

Trebalo je pronaći saradnika iz mreže „Olimpik“ preko koga bi mogao dobiti plan agresije na SR Jugoslaviju (Srbiju) i pokušavao je preko više njih da izvede ovu veoma opasnu akciju ali nije uspevao da pronađe onog pravog, koji ima mogućnosti i hrabrosti da to izvede. Akcija jeste bila krajnje rizična, ali bez ikakve dileme vredna svakog rizika, pa i samog života. Sinula mu je dragocena ideja da bi preko francuskog majora Pjera Anrija Binela mogao da se dočepa kompletnog plana agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju (Srbiju). Pre odlaska u Brisel i sam je bio šef kabineta visoke ličnosti i znao je šta sa takvog radnog mesta može da se učini a da to ne privuče neku veliku pažnju, niti da se tek tako primeti zloupotreba. Šifra uspeha je magična rečenica - „Traži general“. Tako je zaključio da i Binel može sve da zatraži, uz obrazloženje da to traži general Virot.

Milanović je igrao ruski rulet - doduše, promišljeno, mudro, oghrezno, znalački i virtuozno - jer veliku opasnost nije mogao da izbegne. I tako iz dana u dan, iz noći u noć, sam.  Trebalo je to sve izdržati, a samo njegova duša i njegova porodica znaju kako.

MILANOVIĆ više nije bio zainteresovan da uspostavi vezu sa generalom Virotom, ali to sada nije ni imalo značaja. Sve što je znao Virot znao je i Binel, a svaki dokument koji je bio upućen generalu Virotu prošao je kroz Binelove ruke. Binel je na Virotov stav i ponašanje na sednicama imao više uticaja nego što bi to mogao imati Milanović, tako da nije bio veliki problem da sačeka sledeću priliku za kontakt sa njim, bez napadnog insistiranja. Važno je da je Binel ostao Milanoviću važna i odgovorna operativna veza, a tokom jula i avgusta sastali su se nekoliko puta, uglavnom radi provere informacija kojima je Milanović već raspolagao iz drugih izvora. Dodatna povoljnost bila je ta što je Binela mogao da kontaktira, ako zatreba, istog dana, i što je mogao da ga pozove u svoj stan u kojem je razgovor svakako vođen daleko opuštenije. To je za hitnu proveru informacija bilo veoma bitno. Ipak, i pored tolikih kontakata Binel nije bio sasvim siguran u to da je Milanović profesionalni obaveštajac u tajnoj misiji, nego je sumnjao da je u pitanju saradnik-rezident koji tu samo povremeno dolazi, kao što je napisao u svojoj knjizi „Ratni zločini NATO“.  Njegovo zaključivanje u knjizi jasno govori da za njega nema tajni u obaveštajnom poslu. Pogrešno zaključivanje je samo rezultat Milanovićeve opreznosti i dobrog maskiranja, tako da ni vrhunski vojni obaveštajac kakav je bio Binel nije uspeo da pronikne u pravi obim obaveštajne operacije „Olimpik“. Uostalom, ni druge ličnosti koje je Milanović kontaktirao nisu znale da je on profesionalni obaveštajac i da je neprestano prisutan u Briselu. A on je te 1998. godine bio i te kako prisutan, sve svoje obaveze je zapostavio i podredio sudbini države, nije koristio čak ni godišnji odmor, a decu nije video ko zna koliko duto. Služenje kao ideal vojnog poziva, davanje sebe Otadžbini bez ostatka.

PRE PLANSKOG razgovora sa majorom Binelom o mogućnosti uzimanja dokumenata iz Komande NATO pakta, Milanović je u Beograd već dostavio više stotina informacija i dokumenata o planiranju NATO operacija. Tek kada je stekao neupitno poverenje u Binela mogao je da krene dalje, u višu fazu obaveštajnog napada - da traži dokumenta kojima bi pokrivao svoje tvrdnje i razbio sumnje državnog vrha u Beogradu. Jer, znaju to obaveštajci, što su podaci važniji i što više najavljuju drastične akcije, to „centrala“ i državni vrh više sumnjaju u njihovu verodostojnost. Kopije originalnih dokumenata raspršuju svaku nedoumicu i eliminišu uporne i krajnje nepotrebne zahteve  „da se sve proveri još jednom“. Nema ko drugi da razbije te sumnje osim samog obaveštajca koji kontaktira svoje izvore informacija i nakon toga proverava sve što od njih dobije.

Nepoverenje i uporno insistiranje na daljim proverama nije samo rasipanje dragocenog vremena ionako preopterećenog obaveštajca, nego i gubljenje dragocenog vremena državnog vrha prilikom blagovremenog preduzimanja mera radi zaštite države.

Međutim, doći do tako poverljivih dokumenata najveća je obaveštajna umetnost i to se uistinu retko dešava. Na sreću, imali smo obaveštajnog virtuoza koji je to uspeo, a u intervjuu Predragu Stojkoviću za „Reviju 92“  Milanović objašnjava kako je od majora Binela dobio najznačajniji dokument o agresiji:

„Do 1. oktobra 1998. godine dostavio sam više stotina informacija o planiranju operacija - napada na Jugoslaviju - od toga kako idu faze, pa nadalje. Na kraju, Binelu sam zakazao sastanak za 1. oktobar. Kada smo se sreli kazao sam mu da sam sve dobio od drugih. Neki drugi oficiri i generali drugih država su mi dali sve, `od A do Š`. Sedeli smo u grčkom restoranu „Sudbina“ i kazao sam mu: `Slušaj, znam to i to, znam to i to...` `Zašto ti ja trebam kad znaš sve?` - odgovorio je. `Treba mi dokument!`“

MAJOR  Binel je sigurno bio zatečen ovim drskim predlogom Milanovića, koji mu nije dao vremena da mnogo razmišlja, po sistemu „gvožđe se kuje dok je vruće“. Olakšao mu je donošenje odluke ubedivši ga da već sve zna i da mu dokumenta dođu kao nekakva dopuna onoga što već ima. Iznošenjem detalja ne samo o informacijama do kojih je došao, nego i o izvorima informacija još više je sticao Binelovo poverenje. Kao vrhunski obaveštajac znao je da se to ne govori pred nekim u koga nisi apsolutno siguran, i prijalo mu je ogromno poverenje koje mu poklanja Milanović. Da li je informacije dobio baš od Grka ili nekog drugog, samo general Milanović zna, ali taj stepen iskrenosti Binel je shvatio kao očajničko nastojanje da pomoću pravih informacija i dokumenata srpski diplomata pokušava da zaštiti svoj narod kako bi se izbegle ogromne ljudske žrtve. Binel je bio u više ratova i svojim očima je gledao slična stradanja civila, i tu više nije bilo velike dileme za časnog francuskog majora. Poželeo je da i sam spasava živote nevinih ljudi i imao je dovoljno hrabrosti da to i učini.

BEŠENjE NA TERAZIJAMA

DOK SE MAJOR  Binel lomio, Milanović je zaigrao je na kartu ličnog prijateljstva koje su uspostavili za kratko vreme jer su bili sličnoga kova - časni, hrabri i odani ideji pravde. Rekao je Binelu da će ga u Beogradu „obesiti na Terazijama“ ako ne dostavi potrebne informacije, i čini se da je Binel to doslovno shvatio:

"Ne znam kakva je praksa kod vas (nastavljamo razgovor) ali kod nas je jako loša, datira iz vremena dinastije Obrenović. Kada neko omane, ide na Terazije. To je kao kod vas Šanzelize. Tu se veša onaj ko omane i zajebe zemlju."  Pita začuđeno: "Da lije tako stvarno?". "Stvarno".  Netremice me je gledao i samo je rekao - "Imaćeš dokument".

SUTRA: TRI ŽIVOTA U JEDNOJ BRISELSKOJ NOĆI