FELJTON - SRPSKI OBAVEŠTAJAC PRAVI "HAOS" U NATO: U raspravi o studiji o Kosovu došlo je do sukoba između francuskog i nemačkog grnerala

U direktnim kontaktima i preko informatora uverio se u to koliko je zapadna propaganda zatrovala i visoke ličnosti u NATO institucijama. Iako su bili na visokim funkcijama, čak ni oni nisu znali pravu istinu. Odlučio da to njihovo shvatanje događaja na KiM pokuša da promeni ili da bar izazove sumnju u zapadnu „istinu“. Bila je to nova akcija u sklopu njegove obaveštajne operacije, koja je imala za cilj da izazove dileme i sukobe mišljenja vojnih i civilnih ličnosti iz različitih zemalja Alijanse, pre svega u Komandi NATO pakta. Procenio je da bi to moglo ometati donošenje konačne odluke, tragične za njegovu državu, a postojao je tračak nade da bi se od agresije moglo odustati.

Paralelno s tim, akcija je bila smišljena i zbog toga da saznavanjem prave istine broj potencijalnih kvalitetnih informatora bude povećan, a obaveštajna mreža kojom je upravljao proširena. Na taj način ne bi samo konstatovao stanje, nego stvorio šansu da preko pripremljenih informatora pokuša da utiče na donošenje odluka. Tako je general Milanović novom idejom koju je pretvorio u akciju, sa svojom obaveštajnom operacijom ušao u viši stepen obaveštajnog rada koji je svojstven samo najmoćnijim i najjačim obaveštajnim službama - one su dovoljno moćne da nakon što konstatuju stanje koje istražuju, ako je za njih nepovoljno, odmah krenu u protiv- akciju kako bi stvari okrenule u svoju korist.

DOBRO se pripremio i za zapadne ličnosti pronašao veoma uverljive izvore informacija – posebno, pomenutu studiju u prethodnom nastavku feljtona, u kojoj se istraživanje našeg Instituta za geostrateška istraživanja poziva isključivo na strane autore, najviše na nemačke - vezano za KiM, a koje niko nije mogao ignorisati, niti tvrditi da su netačni ili lažirani. Cilj mu je bio da poremeti realizaciju planova agresije na SRJ a u krajnjoj liniji i da je spreči. Preko svojih izvora znao je za duboke podele u NATO po pitanju agresije na SR Jutoslaviju, koje su obmanama, lažima, pretnjama i pritiscima kontrolisali „jastrebovi“ Alijanse. Ideja je bila da se taj antagonizam produbi i izazovu svađe i podele koje bi ometale donošenje odluka već prilikom pravljenja planova o pokretanju agresije, i tako prinudile Komandu NATO da odustane od agresije. Akcija jeste bila krajnje riskantna po njegovu bezbednost i za bezbednost same obaveštajne operacije, ali ako sagledamo krajnji cilj, bilo je vredno tog rizika. U vezi sa tim Milanović kaže:

„ODLUČIO sam da napravim „haos“u NATO. Napravio sam spisak potencijalna 23 korisnika, budućih čitalaca ove studije. Nabavio sam ih i uputio na Glavne i najviše vojne i političke funkcionere u Savetu NATO. Jedan od korisnika bio je i francuski general Virot, šef francuske vojne misije u Vojnom komitetu NATO. Njegov šef kabineta, major Pjer Anri Binel bio je zaintrigiran ovom studijom, pročitao ju je i sugerisao generalu da je pogleda, ali mu ju je usput i prepričao. Obojica su bili protivnici američke politike u NATO, a Francuska se nije slagala ni sa planovima za agresiju na SRJ. Binel je, inače, bio u francuskom kontitentu UNPROFOR u BiH, i kasnije kada smo uspostavili kontakt rekao mi je da je dobro spoznao nepravde koje se vode protiv srpskog naroda.

General Virot je iskoristio jednu sednicu Vojnog komiteta da zatraži da se o toj studiji „neformalno“ prodiskutuje. Ponudio ju je kolegama, ali nisu znali među sobom da su je skoro svi dobili. Reakcija je bila žestoka, a naročito je nemački general Klaus Nauman, tada glavnokomandujući u Vojnom komitetu, pokušao studiju da proglasi „srpskom propagandom i da službe bezbednosti treba da pribave informaciju o tom srpskom diplomati“. Francuz mu se suprotstavio argumentima da su ključni izvori za izradu studije nemački autori. Potom su se i neki drugi generali okrenuli protiv Nemca. Međusobno poverenje je bilo veoma poljuljano, ako je uopšte i postojalo.“

MILANOVIĆ  je neosporno napravio pometnju, koju je preko svojih izvora saznanja mogao da prati, a i iz nje je proistekla  izuzetna operativna korist - saznao je koje se visoke ličnosti iskreno suprotstavljaju agresiji i to su za njega bili potencijalni budući izvori saznanja u obaveštajnoj mreži (naravno, uz opsežna dodatna istraživanja i razrađen plan nastupanja prema svakoj osobi pojedinačno). Bez podmetnute studije ovih diskusija, rasprava i svađa ne bi bilo i istraživanje visokih ličnosti institucija NATO bilo bi mnogo teže. Naravno, i za naše državno i vojno rukovodstvo bile su to veoma važne informacije. Mnogo je lakše definisati i kreirati međudržavnu politiku ukoliko znamo ko nam je bar iskreno naklonjen, iako nas zbog političkih razloga i pritisaka na međunarodnoj sceni ne podržava javno. Tako znamo ko je u dilemi i ko bi eventualno, makar u nekim konkretnim situacijama krajnje surovosti albanskih terorista mogao da bude objektivan.

RAZUMLjIVO Milanović je, o efektima „ubacivanja“  studije u institucije NATO pakta izvestio Beograd, koji je tako dobio kakvu-takvu priliku za političku i diplomatsku ofanzivu koja bi koristila efekte neslaganja po pitanju događaja na Kosovu i Metohiji. Sve rasprave i odluke sa sednica Alijanse strogo su poverljive i vladalo je mišljenje da Beograd i Srbija o tome ne znaju ništa, osim onoga što može da izađe u javnost preko njihovih zvaničnih službi u vidu javnih saopštenja ili pojedinačnih izjava za medije visokih ličnosti. Shvatio je da tu ništa više ne može učiniti osim da preko izvora saznanja „doliva ulje na vatru“ i da radi na proširenju obaveštajne mreže na osnovu mogućnosti koje mu je pružila Studija o Kosovu i Metohiji. Način uvlačenja Binela u obaveštajnu mrežu „Olimpik“ najbolje pojašnjava Milanovićeva ležerna i neformalna priča:

„DOBIVŠI informacije o verbalnom sukobu na sednici Vojnog komiteta odlučio sam da uspostavim lični kontakt sa francuskim generalom Virotom. Prihvatio je, ali kontakt je odložen dan ranije pre dogovorenog termina zbog njegovog neodložnog puta u Pariz. Njegov šef kabineta, major Pjer Anri Binel bioje zadužen da me obavesti o odlaganju susreta. Naš razgovor na tu temu bio je telefonski. Međutim, obojica smo izrazili želju da se međusobno upoznamo. Jedno `obaveštajno` poznanstvo više ne može da šteti. On je, verovatno, samo bio malo više radoznaliji, imajući u vidu da sam Srbin, želeo je da pokaže svoju naklonost prema srpskom narodu, ali i da mi prenese autentičnu priču o sukobu izazvanom geopolitičkom studijom o Kosovu i Metohiji.

Možda, kažem, možda je hteo i malo da „provežba“ svoja iskustva iz obaveštajnih akcija kojeje vodio na prostoru Afrike i Azije. Kakav izazov za obojicu! Ja sam, dolazeći sa dužnosti šefa kabineta načelnika Generalštaba, bio svestan toga šta sve ima u glavama ljudi tih profila. Sve same tajne o tajnama.

I, upoznali smo se. U srpskom restoranu, blizu NATO. Dogovor, da njegov šef ne sazna da smo mu pojeli roštilj, kojeg svi natovci obožavaju kod Ace, u restoranu „Vinograd“.

Naravno, popijena je šumadijska šljivovica, po Acinom receptu „kuća časti“. Nakon druge, koju niko nije odbio, ništa više u NATO  nije bila tajna. Oni ujutro jedu žitarice, a šumadijska prepečenica im „legne“ na gladnu dušu. Binel je na početku bio veoma radoznao, ali ništa o meni istinito nije saznao. Uostalom, kao i svi drugi.“

PRAVI NATO JASTREBOVI

ZAHVALjUJUĆI Studiji našeg Instituta za geostrateška istraživanja o KiM, Jovan Milanović dolazi do podatak  ko su pravi „jastrebovi“ NATO koji nikada neće promeniti svoj antisrpski stav iako su znali pravu istinu, i ko su njihovi sitni sateliti u našem okruženju kojima je bio cilj samo da se što više dodvore velikim zapadnim silama.

SUTRA: VRBOVANjE SARADNIKA U SRPSKIM KAFANAMA