FELJTON - NATO "JASTREBOVI" FABRIKUJU PRIČU O STRADANJU ALBANACA: U hajci protiv Srbije prednjačila je holandska misija u sedištu NATO

Samo nekoliko ličnosti iz vojnog vrha znalo je o tome. Naravno, ni njemu nije dostavljen zvaničan ukaz, nego mu je njegov pretpostavljeni u telefonskom razgovoru samo „šifrovano“ rekao:

„Zakitio si se“, što je Milanović razumeo. Kada se vratio iz Brisela, niko od njegovih kolega nije znao da je postao general i predstavljali su ga kao pukovnika. Naravno, unapređenje nije ni malo uticalo na način njegovog rada u Briselu.

Zvanično je i dalje bio pod svojom maskom ministra-savetnika za politička pitanja u Misiji SRJ u EU. Bilo je to „tajno javno priznanje“da su njegove informacije dragocene za donošenje odluka. On je i dalje preko svoje obaveštajne mreže pratio pripreme NATO za agresiju na Jutoslaviju i dostavljao izveštaje. Obaveštajna mreža „Olimpik“ radila je kao „singerica“. Odlučnost i hrabrost u obaveštajnom nastupu uvek mogu zbuniti i iznenaditi kontraobaveštajce suprotne strane. Verovatno nisu mogli ni da pretpostave da bi glavni jugoslovenski obaveštajac mogao direktno da ulazi u Komandu NATO pakta u Briselu, i to na glavni ulaz, kako bi redovno kontaktirao svoje obaveštajne pozicije i stvarao nove...

VEOMA brzo nakon odluka Saveta NATO u Lisabonu, „jastrebovi“ NATO pakta najpre su plasirali fabrikovanu propagandnu priču o ugroženosti Albanaca, a potom počeli intenzivno da predlažu mere odmazde prema vojsci i policiji SRJ na Kosovu i Metohiji.

U vezi sa tim napadima i spekulacijama Milanović kaže:

“U tome prednjači holandska misija u NATO. Podršku za te aktivnosti dobijaju od Amerikanaca i Britanaca. Holandski ministar odbrane, neposredno pre sednice Saveta ministara odbrane NATO (10. juna) predlaže da je nužno izvršiti seriju vazdušnih udara po srpskim snagama na KiM’’. Sa takvim predlogom izašao je i na sednicu Saveta ministara. Podršku je dobio i od Britanaca i Nemaca. Tema nije uvrštena u dnevni red, ali nije ostala bez podrške. Za vreme zasedanja Saveta ministara odbrane NATO, ministrima je podeljena „promemorija“ albanskih političkih partija i posebno Ibrahima Rugove u kojoj obaveštavaju MO NATO i stalni savet o aktuelnoj političko-bezbednosnoj situaciji na KiM. U „promemoriji“ se kaže „da je na Kosovu počeo rat i da je ceo albanski narod u fazi pripreme za svenarodni otpor i oslobođenje. Dalje se navodi „da je već 80.000 ljudi, žena deceu bekstvu od svojih kuća, više od 15.000 je prešlo granicu Albanije, preko 300 je ubijeno, da je ceo zapadni deo Kosova razoren, i da je albanski narod napušten od međunarodne zajednice“. U„promemoriji“ se priznaje da je OVK/UČK `prirodno postala letimna odbrambena snaga albanskog naroda`. Zahtevaju `vojnu intervenciju NATO protiv srpskog nasilja`.“

MILANOVIĆ je bio u toku dešavanja, ne samo u vezi sa diskusijama, predlozima i odlukama na zvaničnim zasedanjima institucija NATO pakta, nego je preko svojih izvora znao ono o čemu je razgovarano po kuloarima. To jeste važno da bismo znali ko su inicijatori i podstrekači agresije i kakve su sve lažne i fabrikovane argumente koristili da bi predstavnike drugih članica ubedili da prihvate njihove predloge. Tek kada sagledamo te perfidne igre vodećih članica Alijanse, moguće nam je bolje razumevanje nakaradnih i suludih odluka koje su se direktno ticale sudbine Srbije i srpskog naroda. Obaveštajna mašinerija generala Milanovića svuda je bila prisutna... U vezi sa dešavanjima na ovoj konkretnoj sednici general kaže:

„Ono što su naši obaveštajni izvori u NATO potvrdili jeste da je `promemorija` napisana u sedištima stranih obaveštajnih službi. NATO  je `promemorija` bila potrebna da „legitimiše“ pripreme za agresiju koje su već počele, i da slama otpor među saveznicima koji su se protivili oružanoj agresiji jer misle da se može naći diplomatsko rešenje. Protivnici oružane agresije nisu verovali u verodostojnost iznetih podataka u albanskoj informaciji. Jedna od članica NATO je ponudila svoje informacije dobijene preko svojih obaveštajnih i diplomatskih izvora iz Beograda i sa prostora KiM, koji su u većoj meri demantovali ponuđenu albansku informaciju. Imali su veliku neprijatnost i napadnuti su od moćnih savezničkih delegacija.“

OBAVEŠTAJNI podaci generala Milanovića govore o tome da članice NATO nisu bile jedinstvene prilikom donošenja odluka, da nema govora ni o kakvoj ravnopravnosti članica i da su direktnim pritiscima kroz ucene i pretnje neke članice primoravane da prihvate predloge NATO `jastrebova`. Svaki pokušaj iznošenja istine i pravog stanja na teritoriji KiM sekli bi oštrim napadima... Tako su stvorili uslove da dalje napreduju u pripremama za agresiju, dok diplomatsko rešenje niko više nije smeo ni da pomene.

General Milanović dalje kaže:

„Odluke sa ovog ministarskog zasedanja su bile ultimativne. Prva, da SRJ odmah zaustavi vojne akcije, druga, da odmah povuče policijske snage i teško naoružanje, i treća, da obnovi pregovore sa albanskim političkim liderima. U slučaju da Jugoslavija ne ispuni prethodna tri uslova NATO je zapretio da će otpočeti sa vazdušnim udarima duž graničnog prostora sa Albanijom i Makedonijom. Ubrzaće izradu scenarija za `vežbe` koje će izvesti u zagraničnom prostoru dveju susednih zemanja, izvršiće planiranje vazdušnih operacija po ciljevima i objektima Vojske Jugoslavije i strateškim ciljevima po celoj dubini teritorije Srbije. Takođe, pristupiće razradi operacije `zone zabranjenog letenja` i planova kopnene operacije.“

SVE o čemu  je raspravljao i odlučivao NATO istog dana je bilo na stolu vojnog i državnog vrha SR Jugoslavije (Srbije). Milanović je odmah izvestio i o pokušajima NATO „jastrebova“ da svim silama opravdaju neophodnost agresije, uz traljavo nastojanje da iznađu bar nekakva uporišta u međunarodnom pravu. Nisu uspeli u tome, ali su se ponašali kao da jesu i da je sve pravno potpuno ispravno... Što je agresija bila bliža realizaciji, to je opasnije bilo po neku članicu da se pobuni ili suprotstavi drastičnim namerama „jastrebova“. Tako je Havijer Solana, kao generalni sekretar NATO pakta, zaključio da je opšti cilj ovih akcija „podrška diplomatiji i privođenje razumu“...

General Milanović objašnjava da je sa svojim predlozima nemački ministar odbrane bio vidno radikalniji od drugih i da je svojim sugestijama znatno doprineo da se nastavi sa realizacijom planiranja agresije. U vezi s tim Milanović kaže:

„Na ministarskom samitu usvojene su i procedure za izradu planova o agresiji, izučavanje geografske strukture operacijskog prostora i meteorološke prilike, procene i prognoze.

Dakle, politička odluka je doneta, vojni planeri su mogli da počnu sa izradom planova.

Početkom jula došla je do mene informacija da je Institut za geostrategijska istraživanja u Beogradu izdao geopolitičku studiju o istorijatu kosovske krize. Autori studije su se isključivo služili bibliografijom stranih autora, a naročito nemačkih.

Studija je bila nezamenljiva istoriografska literatura za svakog istraživača geneze sukoba na Kosovu i Metohiji. Strani autori, koristeći se metodama naučnoistoriografske analize dokumenata, objasnili su svakom dobronamernom čitaocu  sve o poreklu Albanaca na Kosovu i istorijskom pravu srpskog naroda nad Kosovom i Metohijom.“

PRITISAK AMERIKE

AMERIČKI ministar odbrane je informisao i usput edukovao ministre članica NATO pakta, da „na osnovu pravno-političkih istraživanja nije potrebna Rezolucija Saveta bezbednosti UN, jer se radi o meri kolektivne odbrane NATO, pošto je Alijansa ugrožena u neposrednom susedstvu“. Naravno da je to suprotno članu 5. Sporazuma o NATO paktu, u kojem stoji da NATO može vojno reagovati samo u slučaju kada je ugrožena neka od članica NATO pakta.

SUTRA: SRPSKI OBAVEŠTAJAC PRAVI „HAOS“ U NATO