FELJTON - PRAVOSLAVLJE POMAŽE I U OBAVEŠTAJNOM RADU: Samo je Jovan znao koliko je bilo teško i opasno doći do proverene i tačne informaci

Dok bi se većina obaveštajaca orijentisala na traženje poročnih ličnosti koje bi bilo moguće uceniti ili onih slabog morala koje je moguće potkupiti, on se opredelio za pronalaženje pojedinaca po suprotnom kriterijumu - stranaca, ali onih ponosnih, časnih, bez poroka i mrlja u vojničkoj karijeri. Takva procena je mnogo teža, a rizik za obaveštajca koji nosi sličan pristup kudikamo veći. Ispostaviće se da će svoj veliki obaveštajni uspeh Jovan dugovati upravo tome što je svojom genijalnošću, iskustvom, pronicljivošću i intuicijom krenuo putem kojim se ređe ide, na kojem je on bio taj koji je postavljao pravila u obaveštajnom radu. Nije on, prirodno, bio nedisciplinovan, svojeglav ili buntovan, već je u kreativnoj improvizaciji i genijalnom prilagođavanju okolnostima uspešno menjao uobičajene obaveštajne mere, radnje, aktivnosti i postupke, što je dato samo posebnim i vrhunskim ljudima.

U TAKVOM pokušaju obaveštajnog prodora, nakon duboke analize ličnosti, treba selektovati i odabrati one koji su nam naklonjeni, ne samo iz istorijskih razloga, nego i kada se oseti da im se oficirska i ljudska čast intimno i duboko sukobljavaju sa nečasnim poslovima u kojima učestvuju, vezanim za pripreme agresije na SR Jutoslaviju. U kratkom roku treba proceniti kome uopšte možete i smete da se obratite, a da vas već samo pitanje ne dovede u veliku opasnost. Ako takvo pitanje postavite pogrešnoj osobi, ono vas vodi pravo u ruke i zamke kontraobaveštajaca. Šanse da promašite su zaista velike i treba biti veliki majstor obaveštajnog zanata da budete sigurni u svoju procenu.

Jer, koga god da odaberete u tako visokoj komandi, on je sigurno prošao sve kontraobaveštajne pripreme i zna kontraobaveštajno da štiti i sebe i podatke koji su mu dostupni. U stranoj državi, u posebno zaštićenoj neprijateljskoj instituciji, od velikog broja stranih oficira treba odabrati one koji su takvog mentalnog sklopa i tako visokog morala da takvo pitanje neće shvatiti kao da od njega tražite da izda svoju zemlju (kojoj, naravno, svaki oficir verno služi i spreman je da za nju da svoj život). Uprkos krajnje teškom zadatku koji je postavio pred sebe, general Milanović je veoma dobro procenio okolnosti, verovao u tu svoju odluku i naposletku uspeo.

OBAVEŠTAJAC se kreće daleko bezbednijim putem ukoliko se orijentiše na iznalaženje poročnih i potkupljivih ljudi, u ovom konkretnom slučaju oficira. Najpre valja otkriti ko je na dovoljno visokom položaju u NATO paktu da su mu dostupne najpoverljivije informacije - pa tek onda da li se kocka u tajnosti, koristi li možda narkotike, troši li veliki novac na bahanalije i lake žene, a da mu sve to regularna primanja inače ne bi mogla da omoguće. Potom stupate u akciju: postajete bliski sa njim i čekate situaciju da vam nešto zatraži ili da mu nešto ponudite baš u trenutku kada mu to najviše treba, a kada dočekate trenutak u kojem mu je odbrambeni mehanizam popustio, naprosto ga kompromitujete, ucenite ili potkupite, i vežete za svoju obaveštajnu mašineriju.

Ukoliko u toj fazi i promašite, opasnost je daleko manja, jer ako tipovana ličnost ne prihvati saradnju, takođe ne sme ni da "diže prašinu" i mora da ćuti kako ne bi bile otkrivene njegove male poročne tajne koje znate i vi. Međutim, Milanović je verovatno procenio da za ovakav nastup jednostavno nema dovoljno vremena. On tvrdi da nikoga nije platio i da je kompletnu obaveštajnu operaciju izveo bez novca, i to je verovatno tačno samo zato što nije imao vremena za ovakav način rada. Naravno, da mu je iskrsla pogodna prilika, ni vrbovanje po osnovu kompromitacije i ucene, ili potkupljivanje, nipošto ne bi odbacio.

SINULA mu je fenomenalna ideja, jer ni ideja nema bez dubokog promišljanja i intelektualnih sposobnosti. Otišao je na liturgiju u grčku pravoslavnu crkvu i tamo ostvario prve kontakte sa zvaničnicima NATO pakta iz Komande u Briselu. Pravoslavlje pomaže i u obaveštajnom radu! U vezi sa tim, general Milanović u svom intervjuu za emisiju "Dozvolite" kaže:

"Tu sam bez muke upoznao jednu veliku grupu uniformisanih ljudi, grčkih oficira, generala i admirala. To je bio moj prvi susret sa tim ljudima i ja sam odmah pretpostavio da oni ne sede po ambasadama, jer tamo je jedno ili dva lica. Tu sam se upoznao sa njima, predstavio se, i rekao svoju biografiju koja je apsolutno odudarala od moje profesionalne funkcije. Oni su to progutali, nisu se mnogo interesovali. Razmenili smo kontakte i ja sam nedelju dana kasnije krenuo u potragu za nekim od njih, ni manje ni više nego pravo u Komandu NATO pakta."

MILANOVIĆ je mogao to da uradi jer ga je lažna biografija njima predstavljala kao diplomatu u sedištu EU kojih je bilo mnogo i koji ni po čemu nisu privlačili pažnju.

Brisel je, kao sedište važnih međunarodnih institucija, glavni centar špijunaže u svetu, a tu su i mnoge kompanije koje se bave oružjem i visokim tehnologijama poput svemirske industrije. Agenti CIA, Mosada, MI6 ili ruske službe kriju se među diplomatama, novinarima, lobistima, prevodiocima, licima u stručnim službama međunarodnih institucija, fakultetima društvenih nauka, institutima za geopolitičke studije i drugde. Evo kako Milanović analizira svoje snalaženje u samostalnoj operaciji:

"Teško je zamisliti jedan `slučajan` susret sa ljudima iz ove `branše`. Ili ćete biti previše oprezni pa se i nećete usuditi da nastavite kontakt ili ćete se upustiti u avanturu, po cenu velikog rizika, pa i bezbednosnog. Moj pristup je bio selektivan.

Ključni igrači u mreži bili su ljudi koji su pripadali prvom krugu prijateljskih zemalja, a zatim stvaranje prijatelja preko spoznaje njihovog ličnog stava i mišljenja o ulozi i aktivnostima NATO prema našoj zemlji."

VELIKI broj diplomata u Briselu pogodovao je boljem maskiranju onih koji su se bavili obaveštajnim poslom. Bilo ih je u to vreme više hiljada, što civilnih, što vojnih, tako da zbog brojnosti nisu privlačili veliku pažnju, pa tako ni Milanovićevo druženje nije pretilo od demaskiranja. Analize ličnosti sa kojima je kontaktirao brzo su dale rezultate koji se mogu smatrati početkom stvaranja izvesne obaveštajne mreže. To je, ujedno, bio aktivni početak obaveštajne misije i operacije koja je, sa postepenim širenjem mreže, trajala godinama. Na samom startu je, jasno, najvažnije bilo obezbediti što više operativnih izvora informacija, ne samo da bi se došlo do podataka, nego i kako bi se svaki podatak mogao proveriti preko još nekoliko izvora (ako je u pitanju samo jedan izvor podatak se smatra neproverenim i to stvara velike probleme obaveštajnoj centrali u Beogradu). Kako je Milanović dobro znao da neproveren i nepotpun podatak niko od pretpostavljenih starešina i državnika ne voli da drži na svom stolu, uvek je davao sve od sebe da u naš Generalštab šalje samo proverene informacije. Samo Jovan zna koliko je bilo vraški teško i opasno doći do proverene i potpune informacije - informacije kao trofeja i trijumfa profesionalne obaveštajne umešnosti!

PROVERENE INFORMACIJE

NA SAMOM je najvažnije bilo obezbediti što više operativnih izvora informacija, ne samo da bi se došlo do podataka, nego i kako bi se svaki podatak mogao proveriti preko još nekoliko izvora (ako je u pitanju samo jedan izvor podatak se smatra neproverenim i to stvara velike probleme obaveštajnoj centrali u Beogradu). Kako je Milanović dobro znao da neproveren i nepotpun podatak niko od pretpostavljenih starešina i državnika ne voli da drži na svom stolu, uvek je davao sve od sebe da u naš Generalštab šalje samo proverene informacije.

SUTRA: RAĐANjE OBAVEŠTAJNE MREŽE "OLIMPIK" SA PET KRUGOVA