FELJTON - PREDODREĐEN ZA VAŽNU OBAVEŠTAJNU MISIJU: Inspirisan Zorgeom Milanović se žrtvovao po njegovim moralnim principima

Prisetio se da mu je tu knjigu davne 1966. godine poklonio kum, još u vreme kada su kao tek stasali oficiri službovali u Makedoniji, u Skoplju. Naime, Zorge je tek dvadeset godina nakon svoje smrti, 1964. godine, odlikovan ordenom narodnog heroja Sovjetskog Saveza. Za vreme Staljina o tome se ćutalo jer je veliki vođa hteo da prikrije da je Zorge znao da će Nemačka napasti SSSR i da ga je upozoravao na to, ali mu ovaj nije verovao.

Nakon posmrtnog odlikovanja, ruski pisac Mihail Kolesnikov je napisao knjigu Zorge koja je prevedena na mnoge jezike, pa tako 1966. godine i na srpski jezik. Knjiga je postala pravi hit, samim tim i prigodan poklon Milanoviću od kuma, ne znajući da će i on sam, igrom slučaja ili proviđenja, postati obaveštajac.

Pošto smatramo da u životu, politici i ratu nema slučajnosti, tako je i general Milanović danas svestan da mu je ta knjiga pomogla da neke stvari i procese bolje razume u vezi sa načinom uspostavljanja obaveštajne mreže i rada sa informatorima u veoma osetljivom i neprijateljskom okruženju, i u uslovima veoma aktivne diplomatije. Čak bismo mogli zaključiti da su u uslovima samoće i teških dilema Rihard Zorge i naš zemljak Branko Vukelić bili jedini Jovanovi konsultanti, savetnici i uzori u smislu kako održati samopouzdanje i pokrenuti obaveštajni rad kada sve ukazuje na to da povoljni uslovi za to uopšte i ne postoje. Posebno ga je inspirisao Zorgeov najbliži saradnik, Branko Vukelić, kao beskompromisni i hrabri Srbin u najvažnijoj svetskoj obaveštajnoj misiji.

GENERAL Milanović nam je pokazao tu famoznu knjigu Zorge koju je nosio u Brisel, i imali smo snažan osećaj da u ruci držimo amajliju i deo srpske obaveštajne istorije, ne zbog njenog sadržaja budući da se odnosila na druge i pokojne obaveštajce, već kao inspiracija i podsticaj na veliku žrtvu, bez koje se nije mogao postići takav uspeh.

Listajući je, videli smo da je Milanović olovkom podvukao neke pasuse ili rečenice, kao poruke ili sugestije koje su mu bile važne za njegovu misiju: Kao svaki odlučan čovek, Rihard Zorge se nije plašio za svoj život - on je bio potčinjen uzvišenom cilju.

Strahovao je za zadatak. Bojao se da brižljivo zamišljena i razrađena operacija „Ramzaj“ u koju je Berzin  polagao tako velike nade, ne propadne zbog kakvog propusta, nepažnje ili glupe sitnice. Iz toga je Milanović mogao zaključiti da i njegova istorijska misija zahteva izuzetnu hrabrost, odlučnost i snalažljivost, ali i veliki oprez jer ga u takvom okruženju zbog nepažnje može odati svaka sitnica. Ili, još jedan primer podvučenog teksta: On je pridavao suviše veliki značaj vezama i verovao da ishod važnih pregovora umnogome zavisi od toga kakve veze ima i održava ambasador za vreme bavljenja na tom položaju, koliko mu u toj zemlji veruju, to jest ambasador mora da zna sa kim ima posla, da bi unapred mogao proceniti slabe i jake strane partnera u pregovorima, njihovu pouzdanost, ili pak njihove slabosti. A onda i: Saradnike Ambasade, pa i samog ambasadora, stalno kontroliše i prati japanska policija.

IZ TOGA  je za potrebe svoje misije mogao zaključiti koliko je važno uspostavljanje kontakata i veza sa ličnostima na izvoru informacija i koliko je važno te veze održati i sačuvati. Kao što je to bilo nekada, bilo mu je jasno da će i on, kao diplomata, sve vreme na neki način biti nadziran i kontrolisan u Briselu. Naravno da je Jovan Milanović kao iskusan obaveštajac sve to znao i bez čitanja knjige o Zorgeu ali, kao što je već ranije rečeno, čitanjem je sam sebe preslišavao i imao životvorni osećaj kao da se sa nekim konsultuje. Potrudio se da unapred, na vreme predvidi i razjasni opasnosti koje ga vrebaju u ovom novom ambijentu, koji će prema njemu svakako biti neprijateljski nastrojen za razliku od relaksiranog ambijenta u Alžiru i Maroku.

I tu mu je pomogao „konsultant Zorge“ u podvučenom segmentu knjige: Specifičnost rada obaveštajca ostavlja surovi pečat na čitav njegov način života i u miru i u ratu, jer je izložen opasnosti da bude otkriven za sva dvadeset četiri časa u toku dana. Obaveštajac nosi dva tereta. Pored glavnog zadatka, on mora raditi i ono što rade svi ostali: odlaziti na dužnost, opštiti sa poznanicima i brinuti za hiljadu svakodnevnih sitnica.

No, svaki njegov postupak kao da je strogo određen nepisanim zakonom: dobro otvori oba oka i budi krajnje obazriv. Čitajući to svojevremeno u Briselu, Zorge je upozoravao generala Milanovića na to da bude konstantno oprezan i da ne sme zanemariti ni svoju dužnost ministra-savetnika u Ambasadi SR Jugoslavije, jer bi tako upropastio masku koja treba da sakrije njegovu pravu aktivnost.

Usvojimo li maksimu da „ništa nije slučajno“, možemo reći da je Milanović već na početku svoje misije shvatio da je predodređen za visoke obaveštajne domete, u trenutku kada na papiru nije imao nikakve šanse, niti je imao predstavu kako će sve to da uradi.

Čitajući o Zorgeu i Vukeliću, odlučio je da se žrtvuje po njihovim moralnim uzorima i principima, iako je dobro znao kako su prošli njegovi uzori na svojoj istorijskoj obaveštajnoj misiji. Koliko god je u Beogradu procenjivao da je situacija za rad izuzetno teška, po dolasku u Brisel mogao je da se uveri da je ona još mnogo gora nego što je mislio. Preteško breme koje ga je zapalo u tom trenutku možda ponajbolje opisuje sam Milanović:

„Prozori moje kancelarije su bili okrenuti ka ulici. S druge strane ulice bio je visok drvored. Na drveću hiljade vrana. Neprestano, po ceo dan grakću. Tako zamišljen i zabrinut setim se moga sela. Baba je govorila, čim se tako sjate, neko će da umre. Počinje da me proganja crna slutnja, neprijatnost.  Počinjem da ih bezuspešno brojim. I tako neko vreme. Razmišljam, da li sam mogao da odbijem ovu dužnost, da se nekako izvučem. Kraj karijere bi bio neminovan. Pa šta, ni deda mi nije bio general, iako sam ja već na tom položaju. A šta je sa mojom zakletvom otadžbini? Osramotiću dedu i sve moje koji su bili u vojsci. A Kosovo? Pa moji koreni i preci su tamo. Moj deda je kao dete sa roditeljima pobegao sa Kosova zbog krvne osvete. Deda mije poginuo 1917. u borbi sa Bugarima. Osim toga, zar dijalog na Vrhovnom savetu odbrane, kada je više puta ponavljano `on je iz Kuršumlije, on je izuzetno sposoban. oficir`, ne govori da sam predodređen za važnu, možda istorijsku misiju? Dakle, nema natrag. Odlučujem da krenemu akciju.

BRIGA ZA BEZBEDNOST

VREDI navesti neke rečenice koje je Jovan  Milanović podvukao u knjizi Zorge: Sve je stavljeno na kocku, pa je čak i briga za sopstvenu bezbednost otišla u drugi plan...

Hvatati za gušu svakoga s kim želiš da uspostaviš prijateljske  odnose; Kad putuješ u specijalnoj misiji, nikome ne veruj, budi oprezan, i očekuj provokacije i atentate.

Upamti: inostrana obaveštajna služba radi! Svaki kelner može biti agent i tvoj ubica.

Ove poruke su toliko jasne da ih ne treba ni objašnjavati.

SUTRA: PRAVOSLAVLjE POMAŽE I U OBAVEŠTAJNOM RADU