FELJTON - U ZATVOR ZBOG PISMA ŠVAJCARSKOM KRALJU: Prvo pismo "švajcarskom kralju" zapravo je bilo upućeno Petru Karđorđeviću

Biografi kralja Edvarda Sedmog pišu o ponudi srpske krune koju je od izvesnih Srba dobio princ Artur od Konuta. Ponuda je odbijena, ali su, uprkos tome, u barem dva navrata prinčeve fotografije deljene po Beogradu.  Londonski „Panč“  je proleća 1907. sasvim u svom humorističkom duhu javio: „Preduzete su predostrožne mere da princa ne otmu i on se svakako neće predati (Srbima, prim. Č. A.) bez borbe.“  Članak objavljen u pertskom „Sandi tajmsu“  u nedelju 13. oktobra 1907. pokazuje da je postojao i međunarodni odjek republikanskih ideja u Srbiji. U članku pod naslovom „Srbijin Petar“ stoji i sledeće:

„Uprkos svemu što se tokom protekle tri godine dogodilo u Rusiji, kruna je makar malo sigurnija na carevoj glavi, a glava na njegvim ramenima, nego što je isti posed kralja Petra Karađorđevića od Srbije, koji se na svoj nesigurni presto popeo preko leševa poslednjih Obrenovića. Vreme je da Srbija uveze novu dinastiju ili sa republikom preuzme vođstvo na Balkanu. Sa senilnim razvratnikom na mestu kralja i razuzdanom pijancom umesto prestolonaslednika, dok nekoliko ubeđenih kraljeubica pomaže u vođenju javnih poslova, Beograd izgleda kao najuzbudljivije mesto u Evropi da se u njemu ne živi.“

KAPETAN Milan J. Novaković, vođa protivnika dinastije Karađorđević koji je putovao u London kako bi princa Artura pridobio da postane pretendent na srpski presto, uhapšen je krajem leta 1907. godine. U navodnom sukobu sa zatvorskim čuvarima i policijom on je ubijen 16/29. septembra. „Zločin od 16. septembra“ postao je jedan od temelja kritike vlasti ali i dinastije.  Nekoliko meseci kasnije osnovane, prve republikanske novine često su ovaj događaj spominjale, a pratile su i suđenje u vezi sa njim. Marta 1908. republikanci su zaključili da je pogibija zatvorenika suštinski zataškana, uprkos činjenici da su prvostepeni i kasacioni sud kvalifikovali događaj kao ubistvo. Izvršioci su prema ovom viđenju bili sklonjeni, a sudstvo je krivicu prebacilo sa ministra na niže činovnike. „Kao što se vidi, stvar je prilično zamršena i sve se više zamršuje. Pravi se krivac povukao u prisenak i cinički se plazi. Mirno i spokojno on čeka uspeh pa da reče zadovoljno: È finita la commedia! Komedija je svršena!“

AKO SE srpski republikanski pokret prvi put pokazao u javnosti kada su izbile demonstracije, on je suštinski utemeljen kada su decembra 1907. prvi put štampane nedeljne novine pod naslovom „Republika“. Nešto pre toga u Beogradu je osnovan Omladinski klub „Republika“.  List „Republika“  predstavljen je kao organ ove organizacije. Na njegovim stranica objavljena su „Pravila“ kluba.  Uz list objavljene su i tri knjige „Republikanske biblioteke“.  Prvi broj novina izašao je tačno na prvu godišnjicu demonstracija na kojima se klicalo republici. U prvom broju izložena su osnovna načela politike kluba. Monarhija je obeležena kao izuzetak u srpskoj istoriji.

Srpski narod označen je kao „revolucionaran“, „monarhija je vodila poreklo od fetišizma božanskog prava“, a njeni zagovornici u Srbiji opisani su kao „vizantijski“. Autori su tvrdili da narod ne želi monarhijske ustanove i da je spreman za republiku.

Zato je ovaj list upravo izraz jedne „Republikanske Demokratije“. Autori tekstova u   „Republici“ verovali su da je republikanski oblik vladavine nužan. Zasnovan na „Deklaraciji prava čoveka i građanina“, on bi „pozitivnim reformama“ postepeno uveo “politički, društveni i moralni poredak” zasnovan “na slobodnom pristanku razuma savesti i volje sviju članova društva.” Postojeće stranke, smatrali su, uspostavljene su tako da im je nemoguće da vode politiku u prilog uspostave republike. Konačno, pokretači „Republike“  predstavili su se kao „nezavisna grupa“ koja se zavetovala da stvori „pokret“ čiji će zadatak biti da proglasi „Srpsku Republiku“.  „Republika“  je, primetio je autor „Naše prve reči“, nemoguća bez republikanaca, pa je zato „najpreča dužnost da zadahnemo Narod duhom učenja Republikanske Demokratije“.  Maksima pokrenutog lista bila je „Kroz Republiku za Otadžbinu“.

NE ZNA se mnogo o pokretačima ovih novina. Slavko R. Krčevinac i Ilija Vasikić su u to vreme bili mladi. Krčevinac je imao dvadeset četiri godine. Rođen u Ariljskom srezu 1883, učio je gimnaziju, studirao i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. U vreme kada je pokrenuta „Republika“, radio je kao sudski pisar i potom advokat. U dva navrata je bio urednik „Republike“, a bio je i jedan od osnivača republikanskog kluba na Beogradskom univerzitetu.  Poginuo je na Kostajniku u Zapadnoj Srbiji, početkom drugog meseca Prvog svetskog rata.  O Iliji Vasikiću zna se još manje. Bio je prvi urednik „Republike“. Zbog teksta „Pismo švajcarskom kralju“ osuđen je na godinu dana zatvora.

Uoči početka Prvog balkanskog rata položio je ispit za čin rezervnog inžinjerijskog potporučnika.  Treći značajni član ove prve organizovane, isključivo, republikanske grupe bio je Borivoje Nikolić. Nikolić je takođe diplomirao na Pravnom fakultetu, pa se posle i on zaposlio kao „praktikant varoškog prvostepenog suda“, gde je napredovao do sudijske funkcije. Kao rezervni poručnik Nikolić je uzeo učešća u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Konačno, i on je poginuo u prvim mesecima ratovanja kod sela Bela Crkva u Zapadnoj Srbiji.

UPRAVO u prvom broju „Republike“ objavljeno je i „Prvo pismo ’švajcarskom’ kralju“. Ono će dovesti do zabrane broja i dugotrajog sudskog procesa. Ovo pismo je, bez svake sumnje, bilo upućeno kralju Petru. Pored toga što je ukazivao na vladarev aktuelni položaj i proklamovano slobodoljublje iz mlađih godina, ovaj naslov je nagoveštavao i da monarhija nije prirodno stanje, budući da Švajcarska nikada nije imala kraljeve. U ovom tekstu objavljena je „odluka“ „Republike“  da ne ide u „šume i gore“, već da u prestonici i pred „sarajem“ „švajcarskog kralja“, ovoga optuži za niz zala, nezakonitosti, korupcije i nasilja. Zaključak teksta bio je neuvijena pretnja: „... – ja ću i danju i noću, na selima i prelima, na svadbama i pogrebima, i u haremima i hamamima, i velikim i malim, i muškim i ženskim, i živim i mrtvim, svud i svakome, objaviti da si kriv i propovedati tvoju smrt i smrt sviju tvojih naslednika. I neću umuknuti pre dok ne umuknem zanavek.“

OSNIVANjE STRANKE 

NAKON završetka Prvog svetskog rata, Jaša Prodanović, prvak Jugoslovenske republikanske stranke, pisao je o njenom nastanku. “Trojica od četvorice preostalih članova Glavnog odbora Samostalne radikalne stranke, koji su i započeli organizovanje jedne republikanske političke organizacije... stupili su u sporazum sa predstavnicima mlađe republikanske grupe. Ta mlađa grupa je još 1907. osnovala bila građansku organizaciju ’Republika’, pokušala izdavati list ’Republika’ i te godine, i posle: 1910, 1911. i 1912. godine. Ona je štampala i nekoliko knjiživa i brošura kojima je vršila republikansku propagandu.“

SUTRA: ZA "DEMOKRATE" U SRBIJI NIŠTA NIJE BILO DOBRO