FELJTON - SKLON NESTAŠLUCIMA NIJE VOLEO PROPISE: Kralj je voleo muziku imao je veliku kolekciju ploča Luj Armstrong, Net King Kol...

„Jednog dana 1935.  godine došao je u Sokolsko društvo Beograd II, Ivan Kovač načelnik Sokola kraljevine Jugoslavije, i izabrao  grupu od 5-6 dečaka koji su trebali da idu u Dvor  u vreme kad je Kralj imao časove gimnastike. U prvo vreme dolazili smo samo mi a vremenom ova grupa je narasla do deset pa čak i dvadesetak dečaka. Bila su to deca iz građanskih porodica, uglavnom iz Beograda i sve je išlo preko Sokola. 

Prvo smo vežbali samo gimnastiku, a postepeno smo prešli i na ostale sportove i tako u tih pet, skoro šest godina koliko smo proveli zajedno nije bilo sporta kojim se nismo  bavili i takmičili. Od gimnastike (konj, jarac, krugovi, razboj, konopac), smo prešli na lakoatleske dicipline trčanje, bacanje kugle, skok u vis, skok u dalj, a zatim i na odbojku i košarku sportove koji su bili tek u povoju u našoj zemlji, a na kraju smo igrali i prave fudbalske utakmice dvadeset dva dečaka bi došla , pa ko pobedi za nagradu ima čaj i limunadu i bioskopsku predstavu. Sa našim sokolskim vođom Ivanom Kovačom obišli smo sve  planine Slovenije i popeli smo se na  vrh Triglava.

PETAR nikada se  nije postavljao kao kralj, naše druženje bilo pravo prijateljstvo.Kao deca iz grada oslobođeni svih stega, mi smo ga mnogo toga naučili i oslobodili u ponašanju.Posluga ga je obožavala  ... imao je neposredan odnos sa profesorima, guvernerom, ađutantima... sve je to bilo blisko, bez onog „ja sam kralj a ti si tu da ćutiš“. Krasila ga je uljudnost i pristupačnost.

Oslovljavali smo ga Veličanstvo ali to nije pravilo nikakvi razliku među nama.

Oslovljavali smo ga godinama tako da bi mi smetalo da ga zovem Petre. Na tome on nikad nije insistirao čak je izbegavao...

Sem svih sportova, izuzetno je voleo da vozi kola imao je neki mali automobil a kasnije i prave automobile, Nije voleo stroge propise,  bilo je i dečačkih nestašluka, bio je u stanju , da se ponekad iskrade sa nekim od prijatelja iz Dvorskog kompleksa i da se voze kroz Košutnjak gde su bile krivine i bilo je prijatno za vožnju.....  Bio je odličan vozač i često je vozio i kad smo putovali negde van Beograda.

I  PORED velikih školskih obaveza koje je Petar imao pošto je završavao dva školske godine za jednu nije bilo dana kad neko od njegovih drugova nije dolazio na dvor da sa njim provede malo vremena u druženju..

Bio je gladan života, događaja, društva... nije voleo samoću, bio je jako druželjubiv što je njegova najbitnija karakteristika. Bio je normalan čovek, svestan šta je, ali to nije ni prema nama niti prema bilom kome pokazivao. Ali da me pogrešnio ne razumete umeo je on da se ponaša i kao kralj.. pogledajte samo slike kada je imao 15  godina a vidite tu ozbiljnost i dostojanstvenost.

BIO JE inteligentan, odlično je govorio engleski , francuski nemogu da se setim ali i nemački... imao je široko obrazovanje... forsiran je da uči masu stvari. Jednom smo bili na nekoj izložbi i on je sve znao ko je ovaj, ko je onaj... Poznavao je odlično istoriju ...

Filmove  je veoma voleo. Od glumaca je voleo  Roberta Tejlora, Tajron Pauera, Džon Vejna, Bing Krozbija, Džudit Garland, ... čitali smo magazine i časopise o glumcima... Film  mu je zapravo bio hobi... Imao je foto i kino kamere i snimao je doživljaje naše i svoje braće. Drugovi su se maskirali i kostimirali pa je i to snimao. Jedna soba je bila puna toga. Imali smo čak i jedan časopis koji smo nazvali „TOGO“ koji su uređivali Petar i još neki naši prijatelji, gde smo prikazivali utiske o filmovima i glumcima. Petar je voleo životinje, posebno pse i imao je jednog malog crnog psa koji se zvao „Togo“, i po njemu je nazvao taj časopis koji je izlazio u malom tiražu.

Voleo je i muziku imao je veliku kolekciju ploča Luj Armstrong, Net King Kol.. voleo je zabavnu muziku...Pokušavao je malo da svira, ali muzika zahteva vreme i vežbu a on je bio stalno preokupiran učenjem i obavezama.

NjEGOVA majka kraljica Marija je bila jedna sjajna osoba, komunikativna, volela je decu, dosta je pušila i volela je vožnju i to  brzu vožnju. Imala je značajnog uticaja na Petrovo vaspitanje. Kad je otišla sa Tomislavom i Andrejom u Englesku , Petar je ostao sam sa svojim profesorima i prijateljima koji su svakodnevno dolazili kod njega.

Bio je miran, staložen i odmeren, dobar drug i drag prijatelj, nažalost nisam ga video ni za vreme a ni posle rata. Bilo mi je teško što je u javnosti za vreme komunizma pisano i govoreno najgore o Petru. To nije bila istina. Patio sam zbog toga... Imao je nesrećan život i umro je mlad daleko od svoje zemlje. Sad mi je lakše, dočekao sam svog prijatelja, najzad se vratio posle 72. godine izgnanstva.
Stojeći kraj njegovog odra, ponovo sam se, na trenutak, osetio kao onaj dečak koga su  pokupili iz Sokolskog društva i odveli u dvor. Moj prijatelj je opet bio pored mene.

VOLEO JE UNIFORMU

POZNAVA  je vojsku i voleo je da obuče uniformu, kad je pošao na Akademiju on je počeo da nosi uniformu pitomca Vojne akademije. Pratio je naoružanje naše vojske i sve je znao o njemu. Posebno ga je interesovala mornarica. Pratio je na primer snagu engleske vojske i engleske mornarice i znao je tačno sve podatke o njoj koliko ima krstarica koliko razarača, čak je i fotografije sakupljao.

KRAJ