FELJTON - TROŠENJE VELIKIH PARA NA BEZNADEŽAN POVRATAK: Kraljica Aleksandra je smatrala da bi bili srećniji kad bi se odrekli titula

Za razliku od nje, kralj Petar nije mogao da zaboravi svoje poreklo i dužnosti prema svom narodu. Nije u pitanju bila samo Kruna već, čast i njegova zakletva svome narodu, kojom se obavezao da se bori da taj narod jednog dana bude slobodan. Kraljica je stalno prigovarala da kralj sav novac troši na, po njenom mišljenju, uzaludnu borbu za povratak u zemlju i na presto. Ubeđivala ga je da se pomiri sa životom u izgnanstvu i da vodi uobičajen svakodnevni život. Smatrala je da bi bili možda srećniji kad bi se odrekli titula i živeli kao običan svet. Kao žena ona je želela svoj dom, obične prijatelje i da omogući svom sinu Aleksandru da bude uspešan čovek sa običnom profesijom.

Preklinjala je kralja Petra da se odvoji od političara jer je smatrala da oni žele da ih rastave. Smatrala je da je političari mrze jer se ona protivi trošenju finansijskih sredstava na beznadežan povratak u zemlju.  

Kraljica je optuživala kralja da rasipnički troši novac na politiku i na beskorisno održavanje spoljne forme krune, a kralj je optuživao kraljicu da prekomerno troši novac na skupu odeću i toaletu, na šta bi kraljica njemu odgovorila: „Ti si taj koji želi da izgledam kao kraljica“.

U stvari i kralj i kraljica su bili u pravu. Kralj je zaista skoro sva svoja inače ograničena i mala sredstva trošio pomažući svojim sunarodicima koji su napustili zemlju boreći se za kralja i otadžbinu. Prognani, unesrećeni i bolesni očekivali su pomoć od svog kralja i dobijali su je. Neretko je kralj poslednje pare davao Srbima prosjacima, a zatim morao da se zajmi ili je zajmio novac da drugima.

Za to vreme dok je kralj odlazio u obilazak političkih i emigrantskih organizacija, kraljica je bila prepuštena samoj sebi. Teško se mirila sa sudbinom razlaza sa čovekom koga je toliko volela, njeni pratioci postali su oskudica i nemaština.

Petar je bio stalno neraspoložen. Jedino ga je pomisao na Ameriku razgaljivala.

Očigledno nije mogao da podnese toliku blizinu svoje zemlje koju toliko voli, ali u koju nije mogao da ode...

U KRALjEVOM prisustvu nije se smela pominjati Jugoslavija, nije se smeo spominjati novac i nije se smela spominjati kuća ni dom. Tražio je kuću ali iz sasvim ličnih razloga, izgledalo je da je bio nesposoban da je nađe. Tokom boravka u Parizu kraljev zvaničan stan i rezidencija bio je Hotel „Ric“ na Trgu Vandom u Parizu. A kad više nije mogao da plaća hotelske račune i kad je morao da ode iz hotela, vladar Monaka, princ Renije se pokazao kao pravi prijatelj i omogućio mu je besplatan boravak u hotelu „Pariz“ u Monte Karlu. Kad je boravio u Americi najčešće je živeo kod prijatelja.

Kralj je živeo usamljeno i tužno bez porodice, prijatelja i sa malo iskrenih saradnika, pa se ovakav njegov život odrazio i na njegovo raspoloženje.

Princ Tomislav u svojim memoarima kad piše o Petrovom privatnom životu, za svog starijeg brata kaže da je on privlačio mnogo osoba ženskog pola, „On je, začudo, uvek bio sam, ali je uvek oko njega bila i neka žena. “

Kraljica Aleksandra u svojoj knjizi: „Za ljubav kralja“ kaže: „Petar kao bivši kralj ih je privlačio – a i one Petra. U tome nisu mogle omanuti. Zaokupljen kraljevskim dužnostima otkako beše devetogodišnje dete, Petar nije imao vremena da se, kao svi mladići, prepušta flertovanju. Umesto toga, udvarali su mu se političari, laskali državnici i mamili ambasadori...“

KRALj i kraljica su nastojali da njihov sin ne oseti sve tegobe emigrantskog života.

Pokušavali su da mu obezbede najbolje obrazovanje i najbolje uslove života. U vreme kad su živeli u iznajmljenim stanovima uvek su najbolje prostorije obezbeđivali za svog sina.

Aleksandar je obrazovanje započeo u prestižnom zavodu „Le Rosey“ u Švajcarskoj, a nastavio u školi sličnog ranga u Đenovi. Po tradici vojničke tradicije dinastije Karađorđević, ali i običaju koji je vladao u većini kraljevskih porodica, prestolonaslednik je bio predodređen da nastavi školovanje u nekoj od vojnih škola. Izbor je pao na vojnu školu Kalvert u državi Indijana u SAD. Obrazovan je naročiti „odbor za školovanje prestolonaslednika Aleksandra“, a kralj Petar mu je za staraoca odredio pukovnika Nikolu Stepanovića. Od jeseni 1959. prestolonaslednik je pohađao tečaj u pešadijskoj školi Kalver vojne akademije a tokom leta je završio tečaj pomorske škole. Posle jednogodišnjeg školovanja u Kalver akademiji, prestolonaslednik je 1960. nastavio školovanje i zavodu „Gordonstoun School Elbin Maray“ u Škotskoj. Sa njim je u to vreme bio i princ Čarls, a u zavodu se svojevremeno školovao i princ Filip, suprug kraljice Elizabete. Cilj vaspitnog programa u ovoj školi je da strog internatski život razvije ličnu inicijativu i samostalnost, kao i da očvrsne karakter učenika.

ALEKSANDAR se oženio se 1972. sa princezom Marijom Glorijom od Orlean Bregance. Kum je bio knez Pavle, a stari svat princ Tomislav. Venčanju, koje je održano po pravoslavnom obredu u mladinom dvorcu u okolini Sevilje, prisustvovali su španski kralj Huan Karlos, grčki kralj Konstantin, engleska princeza Ana kao izaslanik kraljice Elizabete, italijanski kralj Umberto od Savoje...

U braku su rođena tri sina: Petar i blizanci Filip i Aleksandar.

Ubrzo po razvodu braka sa princezom Marijom, upoznao je svoju novu suprugu Katarinu Batis, koja je takođe bila tek razvedena. Posle upoznavanja u Vašingtonu nastavili su da se viđaju u Londonu i posle kratkog vremena odlučili su da se venčaju. Obred venčanja obavljen je 21. septembra 1985. u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu. Kum je bio grčki kralj Konstantin, a stari svat kao i u prethodnom braku princ Tomislav.

Princ prestolonaslednik Aleksandar prvi put je u svoju i zemlju svojih predaka stupio u jesen 1991. godine.

Posle petooktobarskih promena 2000. godine stvorila se povoljnija atmosfera što se tiče povratka prestolonaslednika Aleksandra i njegove porodice u zemlju. Vraćen mu je najpre pasoš 12. marta 2001. a zatim se krajem decembra i vratio u Srbiju i trajno se nastanio u njoj.

KRALjIČIN KOPLjANIK

PO ZAVRŠETKU Kraljevske akademije u Engleskoj, princ Aleksandar je kao oficir upućen u elitnu jedinicu Kraljičinih kopljanika. Kao oficir služio je pod svojom punom titulom Njegovo visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar od Jugoslavije. Jedno vreme je službovao u Zapadnoj Nemačkoj, a zatim u Severnoj Irskoj. Vojsku je napustio 1972. godine i svoju karijeru nastavio u svetu biznisa.

Prestolonaslednik Aleksandar jedno vreme, dok je bio na školovanju u Britaniji, živeo je sa svojim stricem Tomislavom i njegovom porodicom u Saseksu.

SUTRA: SKLON NESTAŠLUCIMA NIJE VOLEO PROPISE