FELJTON - KRALJ PODNOSI TUŽBU ZA RAZVOD BRAKA: Petar je pokušavao da izmiri različite stavove političkih stranaka u izgnanstvu

Petru je prijala užurbanost koja je pratila Božićne praznike u Njujorku. Voleo je Božić u Njujorku  „tamo čovek može stvarno da oseti atmosferu praznika “. Početak 1950. godine proveo je sa kraljicom Aleksandrom i princom prestolonaslednikom u Americi.
Po povratku u Evropu, posetio je generala Franka u njegovoj rezidenciji u Pradu 1950. godine, razgovarali su o promeni jugoslovenskog predstavnika u Španiji. Frankova Španija nije priznala komunistički režim u Jugoslaviji. I za Španiju jedini zvanični vladar bio je Kralj Petar II.

Kralj je više puta posetio Španiju i bio je svedok da postoji i opozicija zvaničnoj vlasti u Španiji. Na kraju svojih memoara kralj kaže „Uvek sam se  veoma trudio da ne budem uvučen u političke razgovore, pošto sam snažno osećao da, uprkos svim primedbama koje se prave na račun Frankovog režima,  uistinu ceo svet treba da mu bude zahvalan, pošto je sačuvao svoju zemlju od komunizma“.

Božić 1951. godine proveo je u Engleskoj i u Londonu je na Božićnom saboru, najavio akciju za podizanje Svetosavskog hrama u Londonu. Februara 1952. godine prisustvovao je sahrani engleskog kralja Džordža VI u kapeli Sv. Đorđa u Vindzoru.

ANGLIKANSKA  crkva je dala na upotrebu Srpskoj crkvenoj opštini u Londonu jednu lepu staru ali zapuštenu građevinu. Crkva je opravljena i preuređena od skupljenih priloga vernih srba i prijatelja našeg naroda.

Nedelja je bio srpski dan u Londonu zato je za osveštavanje određena prva nedelja posle Vidovdana 1952. Osveštavanje ove crkve bio je prvorazredni događaj za srpsku zajednicu u čitavoj Engleskoj.  Čin osveštavanja crkve obavio je episkop žički Nikolaj.

Kralj Petar koji je za ovaj praznik doputovao iz Francuske gde je tad živeo i obratio se okupljenom narodu.       

Dok je 1953. kralj Petar obilazio svoj narod kraljica Aleksandra je bila suočena sa ogromnom dugovanjima nastalim u Parizu.  Osećala se kao zatvorenik u svojoj sopstvenoj sobi, saznanje o ogromnim dugovima  je potpuno dotuklo. Na vrata apartmana zakucali su joj poverioci sa menicama. Ništa ali baš ništa mesecima nije plaćeno: bile su to priznanice hotela i restorana, računi za odeću, računi garaže i telefonski računi za sve delove Evrope ukupnog iznosa na stotine hiljada franaka .

Prva misao joj je bila da pozove Petra ali  niti je znala gde je niti bi joj mogao pomoći kad bi ga našla.

Kraljica Aleksandra je angažovala advokata, a uskoro je stigla iz Venecije njena majka Aspazija.

Konačno kola i odeća su oslobođeni i bilo je dopušteno kraljici da ih koristi.

Potom je sa majkom krenula u Veneciju mesto koje je najviše volela.

U Veneciji je kraljica Aleksandra živela u hotelu koji je morala da plaća njena majka Aspazija jer je u njenoj maloj kući  bilo taman toliko mesta za nju i malog Aleksandra sa guvernantom.  

PRED kraj 1953.godine kralj Petar je podneo tužbu za razvod braka. Kraljica koja ga je i dalje volela nije se mirila sa tim. Kraljica Aleksandra prolazila je kroz težak period, osećala se odbačenom ali je opet na sve načine pokušavala da odgovori kralja od razvoda. Najzad Kralj je popustio i povukao tužbu  za razvod. Ostali su u braku i viđali su se s vremena na vreme. Veran kraljevskoj zakletvi, život je posvetio u služenju svom narodu. Bio je stalno na putu i malo vremena mu je ostajalo za porodicu i porodični život.          

Jedan tužan događaj  okupio je celu porodicu, bila je to pogibija u saobraćajnoj nesreći kneza Nikole i tad je prvi put posle Drugog svetskog rata došlo do kontakta porodica kralja Aleksandra i porodice kneza Pavla.  Na opelu, koje je obavljeno 17. aprila 1954.  u Srpskoj crkvi u Londonu bili su svi Karađorđevići. Kralj Petar je sa majkom i braćom Tomislavom i Andrejom došao da oda počast svom rođaku.

Najmlađi brat kralja Petra, kraljević Andrej oženio se princezom Kristinom fon Hesen 1.avgusta 1956. Godinu dana kasnije 7. juna 1957. u Zalemu (Baden, Zapadna Nemačka) venčao se i srednji brat kraljević Tomislav. Izabranica njegovog srca bila je princeza Margarita od Badena.

Dolazak na bratovljevu svadbu kralj je iskoristio da u leto 1957. godine provede  mesec dana obilazeći gradove po Zapadnoj Nemačkoj: Minhen, Osnabrik, Minster i vodio razgovore sa bivšim ratnim zarobljenicima koji su ostali u emigraciji i odbili da se vrate u zemlju.

NAIZNAČAJNIJE  delo kralja Petra je njegov doprinos u radu na ujedinjavanju Srba u dijaspori. Zalagao se da se uspostavi što veće jedinstvo i sloga među njima i apelovao da se zanemare različita stranačka i politička gledišta i objedine sve snage pred glavnim zajedničkim neprijateljem – totalitarnim režimom u zemlji.  Kralj je govorio: „Čekajte da dođe vreme. Nećemo počiniti ni jednu grešku. U međuvremenu moramo da budemo strpljivi i ujedinjeni “. Pozivao je narod na ne troši uzalud svoje snage, znao je da goloruk narod protiv naoružanih komunista može samo da izgine. Zato je pozivao na jedinstvo i ujedinjenje dok ne dođe dan oslobođenja.

U februaru i martu 1959. godine  posetio je sve najvažnije gradove u Americi i Kanadi . Držao je govore i susretao se sa Srbima u. Pitsburgu, Klivlendu, Milvokiju, Čikagu, Los Anđelesu, Njujorku, Detroitu, Indianopolisu, Sakramentu, Libertvilu, Sent Luisu. U Kanadi je posetio: Vindzor, Hamilton i Toronto.  

U SVOM obraćanju na velikom skupu Srba u Čikagu 1959. „Prvi naš zadatak je da, u ime obespravljenog naroda, svakodnevno podsećamo slobodni svet da naš narod usred najcivilizovanijeg  stoleća strada pod najtežim srednjevekovnim ropstvom, da ga opominjemo da je on sam – taj slobodni svet – mnogo kriv za takvo stanje stvari... Drugi naš zadatak je da u ime svog naroda i svoje, ispovedamo svuda i na svakom  mestu da je naša borba protiv crvenog totalitarizma ...jedino borba za slobodu, demokratiju i pravdu, u zapadnom smislu te reči. Treći zadatak je da pribiramo našu omladinu, koja, u sve većem broju, napušta našu rodnu grudu...da je pomognemo da nađe sebe, da je učimo demokratskim principima, te da je tako spremamo, da sutrra u svojstvu srećno izgrađenih građana, sa svojim drugovima u zemlji primi na svoja  pleća teret narodnih i državnih poslova .   

U januaru 1960. godine obišao je srpske iseljenike u Australiji gde je dočekan od tamošnjih Srba u Brizbejnu, Melburnu, Pertu i Sidneju.

Iste godine u proleće ponovo je u Evropi među našim iseljenicima u Engleskoj i Francuskoj.

RASTANAK OD KRALjICE

KRALjICA Marija upokojila se 22. juna 1961. Opelo je održano u srpskoj crkvi Sv. Save u Londonu pred velikim brojem Srba emigranata, poštovaoca i prijatelja. Na sahrani su bila prisutna sva tri njena sina. kralj  Petar sa suprugom Aleksandrom i sinom Aleksandrom, princ Tomislav sa suprugom Margaritom i princ Andrej sa suprugom Kristinom. Kraljica Marija sahranjena je na Kraljevskom groblju u Frigmoru pored zamka Vindzor.

SUTRA: VELIKI RASCEP U SRPSKOJ CRKVI U CELOJ DIJASPORI