FELJTON - JUGOSLOVENSKI KRALJ POSTAJE SIMBOL OTPORA: U Londonu je odlučeno da Petar studira međunarodno pravo i ekonomiju na koledžu Kler

Petar je dočekan kao heroj. Slavio ga je London i klicala mu je čitava Engleska „Evo, ovaj mladi, lepi kralj je pljunuo otvoreno u lice onom zlikovcu Hitleru, pisali su najugledniji engleski listovi. Jedna mala zemlja, iako svesna da je njeno suprotstavljanje Hitleru čin žrtvovanja unapred osuđen na priopast, jer je nemoćna da zarati sa nemačkom ratnom mašinom odbacila je garancije Hitlera da će je ostaviti na miru i stupila u rat protiv njega. To je bila suština pisanja engleske štampe koja je htela da podigne moral svom narodu .

Svaki korak kralja Petra u javnosti je bio propraćen opširnim izveštajima. O drugim monarhijama i šefovima savezničkih država u izbeglištvu se nije toliko pisalo  i tako govorilo. Petru su širom engleske organizovane posete gradovima i fabrikama . Često je u te posete odlazili sa majkom kraljicom Marijom. Obraćali su se engleskim radnicima i građanstvu i uticali na širenje borbenog morala .

Petar je tako postao simbol otpora Hitleru.  Njegov brat princ Tomislav u memoarima kaže „Ugled Jugoslavije i Petra postajao je sve veći... u njemu sam video heroja u uniformi kome se divi čitava Engleska. U Londonu je imao kancelariju u koju su dolazili političari na razgovore .“

Jugoslovenska vlada u Londonu mogla je i dalje da računa na nekoliko hiljada svojih vojnika koji  su izbegli zarobljavanje i prebace se na Daleki istok. Radi se o mornaričkim jednicama sa posadama brodova „Velebit“ i „Durmitor“ kao i podmornice „Nebojša“, kao i o delu jugoslovenskih vazdušnih snaga od petnaestak aviona sa posadama.

Pored toga Vlada je raspolagala i sa 62  broda trgovačke mornarice. Ali i sa znatnim količinama zlatnih rezervi koje je naša država uspela da blagovremeno iznese iz zemlje.

JUGOSLAVIJA je  imala u tom trenutku  razgranatu mrežu diplomatskih predstavništva.

Poslanstva su bila u: Kairu, Teheranu, Ankari,Štokholmu, Lisabonu, Santiagu, Rio de Žaneiru, Buenos Airesu, Bernu i Vašingtonu. Generalni konzulati u: Istanbulu, Nju Jorku, Montrealu, Jerusalimu; Konzulati: Ženevi, Čikagu, Cirihu.

Znači emigrantska vlada imala je obavezu da isplaćuje plate ne samo članovima vlade, već i činovnicima,diplomatskim činovnicima raznih kategorija,  oficirima, vojnicima ....
Viđanje sa Čerčilom se intenziviralo. Pozvan je da prati njega i njegovu suprugu pri obilasku obalske odbrane juga u Doveru i Folkstonu . 

Po dolasku u Fokston, kralj Petar je izvršio smotru počasne Garde, posle čega su se provezli duž obale da izvrše inspekciju obalske odbrane i posmatrali su vežbe u gađanju.Kralj se prvi put susreo i sa generalom Montgomerijem koji još nije bio tako poznat.

U julu 1942, godinu dana posle napada Nemačke na Sojvetski Savez , obnovljeni su diplomatski odnosi naše vlade sa SSSR. Pri jugoslovenskom Dvoru postavljen je stalni sovjetski poslanik Bogomolov, a u Moskvu je poslat Stanoje Simić kao novi poslanik kraljevine Jugoslavije.

GENERAL Simović je iznenada 21. avgusta 1941. izvršio rekonstrukciju vlade, to je učinio bez konsultacija sa kraljem i ne pitajući šefove političkih partija. Ovim samovoljnim Simovićevim postupkom on je počeo da gubi poverenje. Kralj Petar je prvi put posle ovoga pokazao želju i ambiciju da zaista bude zaštitnik demokratije i prava političkih prvaka da učestvuju u kreiranju politike vlade. Kralj je  engleskom kralju Đorđu i ministru Idnu izneo niz žalbi na rad generala Simovića, prvenstveno njegovog neuspešnog rada u vojsci. Bez obzira na osnovane optužbe, kralj Džordž  i Idn su zamolili kralja da ne menja Simovića jer on po njima oličava simbol jugoslovenskog otpora. Kralj je obećao da se od smene može suzdržati samo mesec dana.  Izdržao je i više i do promene vlade je  došlo tek kad su se stvorili uslovi za smenu početkom 1942. godine.

Punoletstvo kralja Petra proslavljeno je 6.septembra 1941. godine kao skromna crkvena svečanost u grčkoj crkvi, a velika svečanost je po nalogu engleskog dvora planirana i organizovana 16. septembra. Britanski domaćini iskazali su ovom proslavom najveće poštovanje vladi Kraljevine Jugoslavije i njenom vladaru. Blagodarenju i molitvi za zdravlje mladog monarha prisustvovali su najeminentniji gosti britanske prestonice.

Engleski kralj i kraljica, Džordž i Elizabeta, norveški kralj Hakon sa prestolonaslednikom, velika vojvotkinja i knez od Luksenburga, holandski knez Bernhart, predsednik Češke republike Beneš, predstavnici Francuske na čelu sa De Golom i Poljske sa Sikorskim, premijer Čerčil sa članovima Vlade, Jugoslovenska kraljevska vlada i diplomatski kor.

„Na proslavi je govorio Kanterberijski nadbiskup, sve je bilo veličanstveno a vrhunac svega  je bilo oduševljeno pozdravljanje sveta koji se kod crkve okupio da nam izrazi podršku  i divljenje“ , sećao se posle mnogo godina princ Tomislav.

KRALj Petar je imao ambicije da se obučava za pilota u Britanskom ratnom vazduhoplovstvu sa ciljem da se kasnije priključi jugoslovenskim vazdušnim snagama.Ali ni jugoslovevska ni britanska strana nisu bile zadovoljne tom idejom. Odlučeno je da kralj studira međunarodno pravo i ekonomiju u Kleru, jednom od manjih koledža u Kembridžu.

Pre nego što je krenuo na studije proveo je jedan vikend sa kraljem Džordžom i kraljicom Elizabetom. Tad je upoznao i njihove ćerke Elizabetu i Margaret. U memoarima se toga seća:

„..Bio je to divan vikend i ostao mi je u lepoj uspomeni. Atmosfera je bila prijateljska.

Moji domaćini su razumevali moj položaj u izgnanstvu, a ja sam sa svoje strane bio ispunjen strahopoštovanjem što sam bio u prisustvu tako čuvenog monarha kao što je bio kralj Džordž VI, iako je on moj kum i zvao sam ga „ujka Berti“. “

Počele su studije. Učlanio se u veslački Klub Kler koledža i otpočeo treninge.  U slobodno vreme postao je član Univerzitetske vazdušne eskadrile i ovremeno se po nekoliko sati obučavao na avionu tipa „tajger mot“.Za vreme vikenda kad god je to bilo moguće odlazio je do obližnje Rafove bombarderske  postaje koja je imala „linkov-trenažere“. 

Te jeseni susreo se sa čehoslovačkim predsednikom Benešom, koga je upoznao još kao dete, kad je dolazio u posetu  kraljici Mariji. Posetio je i čehoslovačke trupe i Limingtonu.

Zločini u Hrvatskoj

OD JESENI 1941. godine  kada su počele da pristižu vesti o masakrima ustaškog režima nad srpskim stanovništvom, ova tema je postala stalni predmet razgovora na sednicama jugoslovenske vlade. Dolazi i do prve ozbiljne krize. Juraj Krnjević, glavni hrvatski ministar, smatrao je da je to bila samo propaganda i i nije bio voljan da izrazi solidarnost sa žrtvama. Sve vreme se držao  čvrsto svojih zahteva o ustavnim garancijama za autonomiju Banovine Hrvatske, izazivajući nelagodnost među srpskim ministrima.

SUTRA: SUDBONOSAN SUSRET SA GRČKOM PRINCEZOM