FELJTON - POSLEDNJI POGLED NA RODNI I VOLJENI GRAD: SSSR je jedini odlučio da prekine diplomatske odnose sa jugoslovenskom vladom

Obukao je svoju generalsku uniformu koja je ranije bila pripremljena, kad i nije znao da će je ikad nositi. Sad kao kralj bio je i Vrhovni komandant jugoslovenskih oružanih snaga.

U glavnoj dvorskoj sobi za prijeme održana je ceremonija polaganja zakletve. Najpre je kralj pred patrijarhom i u prisustvu članova vlade položio zakletvu:

Ja, Petar II, preuzimajući presto Kraljevine Jugoslavije i preuzimajući svoje kraljevske dužnosti, kunem se svemogućim Bogom da ću iznad svega braniti jedinstvo našeg naroda, nezavisnost naše zemlje i celovitost naše teritorije; Da ću vladati u skladu sa ustavom i zakonima koji su doneti i da će svako moje delo biti za dobro mog naroda. Neka me svemogući Bog vodi. Amin.“

Zatim su predsednik vlade Simović i članovi Vlade izgovorili zakletve pred kraljem i patrijarhom.

Prisutni su bili i mitropolit Josif i vladike: Nikolaj, Petar i Irinej.
Posle toga Patrijarh je održao blagodarenje u Sabornoj crkvi povodom stupanja na presto kralja Petra.

Kad je služba bila završena kralj je sa predsednikom Vlade izvršio smotru mešovitog bataljona kopnene vojske i vazduhoplovstva koji su bili postrojeni ispred patrijaršije.

ČETVRTOG aprila kralj Petar je dobio privatno obaveštenje da je nemački napad planiran za rano jutro 6. aprila. O tome je odmah izvestio predsednika Simovića, koji kako kralj zaključuje nije to ozbiljno shvatio.

Kralj je odlučio da iz Starog mermernog dvora na Dedinju, gde je inače radio, pređe da spava  u Beli dvor koji je imao sklonište opremljeno svom modernom opremom, sopstvenu električnu centralu i direktnu telefonsku vezu sa predsednikom Vlade, šefom Generalštaba i komandantima oružanih snaga.

Poslednje veče u svojoj kući proveo je sa prijateljima. Večerali su  a zatim pevali stare srpske pesme kao da su znali da je to poslednje veče koje provode zajedno.

Oko četiri sata ujutru probudila ga je sirena koja je oglasila vazdušnu opasnost, a posle nekoliko sati začule su se i prve bombe. Pogođen je stari dvor. Spavaća soba je bila direktno pogođena, da je ostao da spava u svojoj sobi, bio bi živa meta. Stradalo je i sedam gardista koji su ušli u tunel da ga iskoriste kao sklonište.Rat je počeo.

PREDEDNIK vlade Simović za to vreme bio je u Topčiderskoj crkvi na venčanju svoje ćerke.. Posle drugog napada i on je došao do Dvora. Obavestio je kralja da je Jugoslavija napadnuta duž cele granice i da su sve komunikacije uništene. Vrhovna komanda bila je evakuisana u Zvornik na Drini i rekao je kralju da i on treba da im se priključi.

Kralj je pozvao komandu vazduhoplovstva i od njih je dobio obaveštenja o ratnim dešavanjima, ali i da je Mađarska objavila rat Jugoslaviji.

Za Zvornik kralj je krenuo sa najosnovnijim stvarima. Beograd je napustio automobilom u njega se više nikad neće vratiti. U memoarima kaže: „Kad smo prolazili Avalu, okrenuo sam se poslednji put i pogledao prema Beogradu: moj voljeni grad je goreo... “

Uveče je stigao u Zvornik i u njemu ostao nekoliko dana. U Zvorniku ga je posetio premijer Simović i upoznao ga sa teškom sutuacijom u kojoj se nalazila naša vojska.  Maček je odlučio da se vrati u Zagreb, a kao svog predstavnika ostavio je dr Krnjevića.

Petar je zatim je prešao u Han – Pijesak gde je ostao dva dana, a posle toga krenuo za Sarajevo jer je Vrhovna komanda trebala tamo da se sastane. Na putu ka Sarajevu u Goraždu susreo se sa gradonačelnikom koji je bio oduševljen što je kralj njegov gost. Tamo niko nije ni znao da je rat počeo,  niti je izvršena mobilizacija. Razlog tome su pokidane telefonske i radio veze koje nisu radile nedelju dana .

Nastavili su put, ali ih je usput stigao kurir Vrhovne komande na konju koji je došao sa porukom da se ne ide u Sarajevo, već na jug u Nikšić u Crnoj Gori. Posle duge vožnje, približavajući se Nikšiću doživeli su avio napad italijanskih aviona.

Kasno popodne stigli su u manastir Ostrog.Posle prespavane noći kralj je obavešten porukom Vrhovne komande da treba odmah da nastavi ka aerodromu Nikšić gde avioni čekaju njega i vladu da prebace u Atinu.

U poruci je obavesten o trenutnoj situaciji u zemlji i da će vrhovna komanda zvanično objaviti kapitulaciju zemlje, čim avionima bude evekuisano što više ljudi.

I pored herojske borbe jugoslovenskih vojnika , svuda je bila prisutna izdaja Hrvata i Slovenaca. Peta kolona je odradila svoj posao i razorila borbenu snagu naše vojske.

PATRIJARH i kralj, našli su se zajedno  u velikoj svetinji manastiru Ostrog. Iako je Vlada već donela odluku o napuštanju zemlje, kralj se posavetovao i sa patrijarhom koga je pitao da li bi po njegovom mišljenju trebalo da napusti zemlju. Patrijarh ga je savetovao da ide, ali je rekao da je on odlučio da ostane pošto je smatrao da ga kao duhovnog vođu neprijatelj neće dirati.

Održana je kratka služba  prilikom koje je patrijarh molio za pobedu i dao blagoslov kralju za put.

Na aerodromu je bila velika gužva i prilično rasulo, ogroman broj ljudi čekao je da se ukrca u avione i da napusti zemlju. Vlada je pri donošenju odluke za odlazak u emigraciju bila rukovođena sličnim odlukama ostalih evropskih država koje su bile vojno poražene u dotadašnjem toku rata.

Kralj je poleteo sa Nikšićkog aerodroma 14. aprila 1941.

Vojska je kapitulirala, ali su kralj i vlada uspeli da izbegnu ne pristajući na kapitulaciju zemlje, čast je ipak bila sačuvana.

Sleteli su u Grčku gde se kralj susreo sa grčkim kraljem Đorđem II. Put su nastavili ka Aleksandriji a zatim su otišli u Palestinu gde je u Jerusalimu 19 aprila obnovljen jugoslovenski dvor, a članovi vlade su bili smešteni u italijanskom manastiru Malteškog reda u Tantuiru.

MOSKVA  je naredila našem poslaniku da napusti zemlju. SSSR je bila jedina  velika sila koja je odlučila da jednostrano prekine diplomatske odnose sa jugoslovenskom vladom obrazlažući da posle vojne kapitulacije Jugoslavija kao država više ne postoji.
Kad je iz Londona stigla poruka da kralj napusti Srednji istok i pređe u Britaniju u skladu sa tim zasedala je Jugoslovenska vlada i 25.maja 1941 u Jerusalimu donela odluku da se sedište Vlade prebaci u London.

Pre odlaska na novo odredište, kralj je posetio naše vazdušne snage kojima je  Britanski RAF već konfiskovao avione. Tom prilikom imao je susret sa transjordanskim emirom Abdulahom koji je činio sve da pomogne jugoslovenskim snagama. Takođe je posetio Aleksandriju gde je  bilo nekoliko jugoslovenskih pomorskih jedninica, kao i deo naših pomorsko-vazdušnih snaga stacioniranih u istom gradu .

SUSRET SA MAJKOM

KRALj Petar sa delom Vlade stigao je u London 21.juna 1941. Primljeni su srdačno i prijateljski, možda kao kompenzacija za vojnu pomoć koja je izostala. Kralj se posle skoro dve godine video sa svojom majkom kraljicom Marijom. Uskoro je imao susrete i sa kraljem Džordžom VI i njegovom suprugom kraljicom Elizabetom u Bakingamskoj palati, ali i sa  premijerom Čerčilom, koji će ga u svojim memoarima nazvati „odvažni kralj –dečak“.

SUTRA: JUGOSLOVENSKI KRALj POSTAJE SIMBOL OTPORA