FELJTON - PRLJAVE LIČNOSTI SE KRIJU IZA PARTIJSKIH KNJIŽICA: Stambolića od izbacijanja iz Partije spasla je nedavna smena Blagoja Neškovića

"...Činovi, položaji, vile i automobili, pokvarili su te drugarske odnose! I dok se mi u Beogradu vozikamo luk­suznim automobilima - bole­šljivi drugovi u srezovima, koji isteruju otkup - nemaju ni džipove, da bi lakše stiza­li do udaljenih sela..."

Kao mač zasekle su Đurićeve reči mnoge koji su svoju prlja­vu ličnost krili iza partij­skih knjižica i visokih polo­žaja. Neki "drugovi" su, dok je još bio za govornicom, ustali sa stolica i krenuli u pro­tivnapad na generala Đurića. Svoju šansu da se iščupaju iz gliba osetili su i drugi, pa je jedan iz redova visokih onih rukovodilaca koje su šoferi svakodnevno, iz tuđih, prisvo­jenih i otetih vila, "odvozili na posao i dovozili kući", uz­viknuo: "Laže!"

MEĐU delegatima na Še­stom partijskom kongresu u Zagrebu bio je i Dragoje Kos, lični ordonans maršala Ti­ta. On je sedeo u drugom redu, iza najviših jugoslovenskih rukovodilaca, i pažljivo je pratio dalji razvoj događaja koji se odvijao u sve napetijoj atmosferi.

- Reč "laže" bila je ulje na vatru, jer je Đurić još oštri­je nastavio da govori o partij­skoj etici i razobličuje one koji kaljaju moral, čestitost i duhovnost poštenih ljudi. Njegove reči su "podelile drugove" u kongresnoj dvora­ni. Prednji deo, gde su sedeli gosti, članovi republičkih i pokrajinskih partijskih ru­kovodstava i delegati iz Ju­goslovenske narodne armije (JNA), gotovo su zanemeli, ali se iz "pozadine" začuo pljesak. A kad se stvori takva situaci­ja, da se krivci otkriju, "gre­šnici" se udružuju i traže savez sa ostalima koji se do tada, na Kongresu, još nisu oglasili, a pojedini "dru­govi" su čak ustali sa svojih sedišta dobacujući Đuriću "da i dalje laže i da siđe sa govornice!".

- Ko laže!? - uzviknuo je ge­neral Đurić i u tom trenutku se okrenuo ka predsedništvu Kongresa i, ugledavši u njemu visokog rukovodioca Petra Stambolića, pokazao je pr­stom na njega i izgovorio reči kojih se sećao i lični Titov ordonans Dragoje Kos:

- Ovaj mi je preoteo ženu!

U TO VREME, kada je i Par­tija vodila strogo računa čak i o porodicama "drugarica i drugova" - budućih udavača i mladoženja - da budu bez "ma­ne i fleka" i, kada je, zbog "čistoće lika komuniste u svojim redovima", Partija bila najvažniji "stari svat" na venčanjima svog partijskog članstva, stupanje u brak sma­trano je dosta "komplikova­nim i rizičnim poslom" čak i za "partijce" na visokom položaju.

Upravo zato, mnogi "drugo­vi i drugarice", kasnije su se, u teškim vremenima posle rezolucije Informacionog biroa (IB), između braka i Partije, opredeljivali za ovo drugo, kao što je to učinio i general Đurić kada je njegova tadašnja supruga propustila da ga obavesti da joj je uhap­šen brat, pa je to saznao od svog pretpostavljenog koji mu je preporučio da bude malo "budniji". Međutim, stvari su krenule još gore kad su joj uhapšeni zet i sestra. Prite­šnjen zahtevom da se izjasni - žena ili Partija - najpre se kolebao šta da učini, a onda je saopštio supruzi da se mo­raju razvesti. Bila je to veoma mučna scena, značila je ras­pad porodice i neizvesnu sud­binu troje dece, a to mu kasni­je nisu mogli da oproste ni drugarice i drugovi iz rata pogotovo kad su njegova svasti­ka i zet pušteni iz zatvora.

Đurić je na Šestom kongre­su KPJ u Zagrebu samo jednom rečenicom sve rekao šta se zbilo sa njegovom trećom že­nom, a sa četvrtom suprugom Hajrom Đurić, generala je upoznala "drugarica Ljubica", supruga Osmana Karabegovi­ća... Međutim, kada se vratio kući posle izdržanih šest nedelja "samice" u Glavnjači - koju mu je, uz Titovu prećutnu saglasnost, kao "meru bezbed­nosti" odrezala Udba, posle govora na Kongresu, na kome nije štedeo reči niti se uste­zao od pominjanje imena onih koji su ukaljali ideale za koje se borio, Hajri je predložio, pošto su bili pred venčanjem, da se raziđu.

Ovakva dešavanja u vezi sa "rodbinskim greškama" i "političkim propustima" "drugova i drugarica" nije, međutim, bila tako ozbiljna i rigorozna odmah posle oslo­bođenja zemlje, mada se viso­kom stepenu moralnosti nije moglo prigovoriti niti dati nezadovoljavajuća ocena.

No, vratimo se na početak priče o generalu Ljubodragu Đuriću i (ostalim) događa­jima koji su usledili posle Šestog kongresa KPJ (SKJ) 1952. godine u Zagrebu, kada je nekadašnji sekretar Brozovog civilnog i vojnog kabineta, u jednom momentu sa govornice uperio prst u visokog rukovo­dioca Petra Stambolića koji je sedeo u radnom predsedni­štvu, i glasno uzviknuo:

- Ovaj mi je preoteo (treću) ženu!

U SVOJ treći brak Ljubo­drag Đurić stupio je pošto su Partija i ondašnja Udba detaljno proverili prošlost njegove buduće supruge, ina­če, njegovog ratnog saborca iz Druge proleterske brigade. Jedan od Đurićevih kumova bio je Svetislav Ćeća Ste­fanović, a brak je dosta du­go izgledao uspešan, sve dok mu žena iznenada nije saop­štila što je dugo muči: da se nastavlja "bračni trougao" sa jednim visokim rukovodio­cem iz Srbije, koji joj je go­dinama obećavao brak. I ne samo njoj.

Supruga nije, međutim, ovo ispričala samo mužu, već i Aleksandru Rankoviću (Mar­ku) a stvar je doprla i do Ti­ta koji mu je odmah naredio da oformi partijsku komi­siju. Na čelu komisije bio je Ranković, a u njoj su još bi­li Spasenija Cana Babović i Slobodan Penezić Krcun. "Osumnjičeni" Petar Stam­bolić je odmah sve priznao i ne samo taj, već više slučaje­va, pokajavši se i moleći za oproštaj. Komisija je, među­tim, smatrala da treba da ode sa svih partijskih i državnih funkcija. Ali, prošao je samo sa partijskom kaznom.

Spasla ga je prethodna smena Blagoja Neškovića, jer bi, naime, bio drugi visoki rukovodilac iz Srbije, koji bi, za kratko vre­me, otišao sa vlasti.

General Đurić se razveo, disciplinovano je prihvatio odluku komisije i nikome ni­je ništa pričao. Sve dok mu na Šestom kongresu u Zagre­bu, iznenada nije prekipelo i rekao sve ono što je šokiralo "drugove" iz radnog predsed­ništva i prvih nekoliko re­dova.

Posle toga, Đurića je iz kongresne dvorane izveo Jovan Kapičić, pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslo­va, da bi mu, nešto kasnije, otvorio vrata samice zatvora Uprave državne bezbednosti Hrvatske, odakle su ga posle 20 dana, udbaši odveli u zlo­glasnu beogradsku Glavnjaču.

OTPUŠTENA IZ SLUŽBE

POSLE istupa na Šestom kongre­su KPJ, hapšenja i smene sa svih položaja Ljubodrag Đurić je predložio Hajri da se rastanu, plašeći se da ne dođe u slič­ne nevolje pošto je i ona bila "partijski kadar". Hajra ga nije poslušala, već je otišla kod Veljka Zekovića, člana CK SKJ, inače kadrovika i glavnog per­sonalca za savezne ustanove. On joj je rekao da Ljubo Đurić nije neprijatelj, a da je njena lična stvar za koga će se udati. Ali, posle registracije, Hajra je ipak bila otpuštena iz državne službe i isključena iz Saveza komunista.

SUTRA: SAVESTAN KOMUNISTA STRADAO NA PRAVDI BOGA