FELJTON - LJUBAVNI SLUČAJ BROZOVOG ORDONANSA BOŠKA ČOLIĆA: General LJubodrag Đurić pokušao je da zaštiti nesrećnog ađutanta

Elem, jednog aprilskog dana 1947. godine, dok je Dragoje Kos sedeo u kancelariji, ispred Titove radne sobe u Rumunskoj (Užičkoj) 15, zazvoni telefon. Kos diže slušalacu i odmah prepozna glas najboljeg prijatelja.
"Kos, ovde je Boško. Znam da se dosađuješ jer je maršal otputovao iz Beograda i da dolazi tek sutra u podne. Mogu li da dođem kod tebe s jednim `drugom u dugačkim čarapama"?

Naviknut na njegove šale, Kos iz dosade, gotovo automatski reče: "Pa, dođi!" i ne pomišljajući da će se sat-dva kasnije zbog toga grdno kajati.

Za koji minut na vratima kancelarije u kojoj je ispred Titove prostorije sedeo Kos, pojavio se samo Boško.

- Pa gde ti je taj "drug u dugim čarapama"? Da nije Škotlanđanin sa suknjicom? - poče da nagađa Kos. Na Boškovom licu titrao je osmeh. Umesto odgovora, naglo otvori vrata i Kos pred sobom ugleda lepuškastu mladu ženu koju je viđao pred kapijom, a ponekad i u dvorištu Belog dvora.

- Bila je to studentkinja Nada koja je, kad smo iz Vršca sa maršalom stigli u oslobođeni Beograd, uzeta da radi u kuhinji, dok im ne počne nastava na fakultetu. Za nju je znao i Tito. Ipak, zamerio sam Bošku što me je lagao. Govorio da će doći sa prijateljem, a na kraju je ispalo nešto sasvim drugo. Od svega toga mogu da ispadnu velike neprilike - srdio se Kos.

- Pa ja ti, Kos, rekoh da ću doći sa "drugom u dugim čarapama". Nisam te slagao - pokušao je Boško da odobrovolji već smrknutog Titovog ordonansa.

U TOM trenutku zazvoni telefon i Kos podiže slušalicu. Bio je to dežurni oficir koji poče da mu saopštava neke neophodne podatke predviđene "po pravilu službe". I dok je Dragoje beležio izveštaj dežurnog oficira, Boško uhvati Nadu za ruku i izvede je iz prostorije.

- Trebalo je dosta dugo da beležim, a bio sam veoma nestrpljiv da vidim gde se to Boško izgubio sa devojkom. Kad sam završio razgovor, odnosno, zapisao sve ono što mi je javio dežurni oficir, pogledam u jednu, u drugu pa u treću prostoriju, ali Boška i Nade nema nigde... Pade mi tada na pamet "nije, valjda, toliko lud da Nadu odvede u Titovu spavaću sobu"?! Pojurio sam tamo i, kad sam otvorio vrata, imao sam šta da vidim na Titovom krevetu!...

Kad nešto krene naopako, stvari se, izgleda, same po sebi komplikuju...

Jer, ma kako je na prvi pogled izgledalo da je samo Kos video svog razgolićenog drugara i njegovu devojku u Titovom krevetu i kao "jedini svedok" bio u situaciji da prećuti ovaj događaj, slučaj je hteo da je Kosa, baš kada je tražio Boška i "druga u dugim čarapama", uporno zvao telefonom general Ljubodrag Đurić. Videvši da Kos ne diže telefonsku slušalicu, odnosno, da nije u prostoriji u kojoj je morao da bude, tadašnji šef Titovog civilnog i vojnog kabineta, krenuo je da ga lično potraži.

"Taman sam počeo da grdim Boška, pitajući ga da li je lud kad čini takve gluposti, kad na vrata Titove spavaće sobe banu general Đurić! Odjednom, kao da se sve sručilo na mene! Jer, bruku i skandal nismo više mogli da zataškamo.

General Đurić bio je zabrinut ali smiren.

- Daj, Kos, da pokušamo na neki način da sačuvamo Boška. Za to što je učinio, i sam znaš, može mu otići glava. Veliku je glupost učinio i to mu Tito nikako neće oprostiti!

- Druže generale, jedino vi možete da ga spasete. Trebalo bi u diplomatskom magacinu da nabavite novu posteljinu, sa istim šarama - predloži Kos.

- Pa zar ja, moj Kos, da tražim posteljinu u diplomatskom magacinu?! - planu general Đurić.

- Zar tako da ispravljam nečiju budalaštinu?!

- Pa, neću valjda ja da odgovaram za ono što je Boško počinio u Titovoj sobi?! - pobuni se i Kos.

ĐURIĆ i Kos su i pored ovog kratkog verbalnog duela i dalje tražili izlaz iz mučne situacije.

- Ljubodrag je bio veoma kulturan čovek i složio se sa mnom da porazgovaramo i sa maršalovim ličnim lekarom dr Štefom Štajnerom, kako bismo svi zajedno pronašli neko rešenje, odnosno novu posteljinu, i da tako spasemo Boška - prisećao se Kos.

Bila je to, međutim, velika greška, jer čim je čuo šta se dogodilo i kada mu je predloženo da on, kao lekar, može najlakše da trebuje novu posteljinu a da ne izazove sumnju diplomatskog magacionera, Brozov lekar je planuo istog trenutka:

- U te stvari uopšte ne želim da me uplićete! - zauzeo je dr Štajner oštar stav .

"Lavinu nevolja" više niko nije mogao da zaustavi, jer su za šifru - "drug u dugim čarapama" - saznali i drugovi koji nisu želeli da "drže jezik za zubima".

- Ništa mi više nije preostalo nego da o svemu obavestim sekretara partijske organizacije, druga Radeta Ristanovića, koji je, odmah, još dok se vrhovni komandant nalazio van Beograda, obavestio partijsko članstvo da je, povodom incidenta u Titovoj spavaćoj sobi, zakazao vanredni sastanak Osnovne organizacije KPJ!

"UVODNU reč", naravno, dao je "glavni svedok" Dragoje Kos. Bilo mu je to, kaže, najteže svedočenje. Pre bi, veli, ponovo prošao još sedam neprijateljskih ofanziva, nego da pred članovima Partije, ozbiljnih i smrknutih lica, iznosi sve one detalje u vezi sa "drugom Boškom".

- Posle mog uvodnog izlaganja, partijski sekretar je pozvao Boška da se izjasni i on je, briznuvši u plač, priznao svoj "greh". Nešto kasnije, saslušao je i jednoglasnu "odluku" partijske organizacije na Belom dvoru:

"Svojim nedoličnim ponašanjem Boško je okaljao lik komuniste i kao takvom nema mu više mesta u našim redovima!"

Odmah potom, usledilo je i pitanje partijskog sekretara Radeta Ristanovića da li ima nešto da izjavi povodom ove odluke svojih, sada već, "bivših drugova".

"Nisam očekivao da ćete mi zbog ovoga seći glavu" - grcajući odgovori Boško.

BOŠKOVE, a i muke Dragoja Kosa, međutim, tek su počinjale kada se Tito vratio sa puta, a Rade Ristanović ga u međuvremenu obavestio šta se sve, dok je bio odsutan, zbivalo u krugu Belog dvora, na partijskom sastanku i, naravno, u spavaćoj sobi njegove rezidencije...

Narednog dana, pred "drugom maršalom" su, u stavu "mirno" i oborena pogleda, stajali "svedok" Kos i "grešnik" Boško:

"Raportiraj Kos!" - naredi Tito.

- Po redosledu i u detalje opisao sam Titu šta se dogodilo - pričao je ovom autoru. - Kada sam završio sa raportiranjem, drug maršal se, veoma ljut, zatim obrati Bošku:

"Je li tako bilo, Boško?!"

- Tako, druže maršale - kroz plač izusti glavni akter "slučaja duge čarape".

"Sram te bilo, boga ti materina! Zar si mogao od moje kuće kupleraj da praviš?!"

Boško je grcao, a Tito nastavi da grmi:

"Odmah uzmi svoje stvari i javi se Štabu brigade na raspolaganje!" - reče Broz i istera Boška iz kancelarije.

LjUBAVNICI U SOBI MARŠALA

TITOV ordonans Boško Čolić je poželeo da sa svojom devojkom vodi ljubav baš na maršalovom krevetu! U trenutku zanosa zatekao ih je Dragoje Kos, takođe ordonans, a potom general Ljubodrag Đurić. Odmah je uprilečen partijski sastanak Osnovne organizacije KPJ Belog dvora. Na tom partijskom skupu, na kome je uredno vođen zapisnik, gotovo nijedan član Partije nije imao reči opravdanja za "incident druga Boška", jednoglasno je izbačen iz KPJ.

SUTRA: OD ZLOUPOTREBE POSTELjE DO ATENTATA NA MARŠALA