FELJTON - NERAZJAŠNJEN PUCANJ U SAMOJ ZGRADI UDBE: Šef Titovog voznog parka je smenjen zbog optužbi da je blizak sa Milovanom Đilasom

Da li zato što je račune polagao direktno Brozu, odnosno Žeželju, zbog čega se "osećao nekako "višim" od ostalih "drugova" i proslavljenih ratnih komandanata, tek o Titovom vozaču počele su na i oko Belog dvora da kolaju razne glasine koje su se 1948. godine, kada je usvojena Rezolucija Informbiroa, pretvorile u pravu bujicu intriga i (ne)osnovanih optužbi, a neke od njih doprle i do ušiju agenata i saradnika Udbe":

"U to vreme sam od Službe bezbednosti dobio podatke u vezi Prljine bliskosti sa Milovanom Đilasom i još nekim ljudima koji su se izjasnili za Rezoluciju Informbiroa.

Ti podaci nisu bili dokumentovani, ali to je bilo vreme 'oštrih mera' kada nisi smeo čekati da se nešto sumnjivo razjasni, nego smo tada primenjivali našu devizu "bolje sprečiti nego lečiti", jer moglo se desiti da se takve stvari štetno odraze na pojedine ljude, pa i na Nikicu Prlju koji je, inače, imao ogromne zasluge. Ovo u vezi sa Prljom i Đilasom bilo je, međutim, nerazjašnjeno ali je, ipak, došlo i do Titovih ušiju.

Prilikom jednog našeg razgovora na tu temu, Titu nije bilo pravo:

"Ma nije moguće!? Mogao bih da garantujem za Nikicu da to nije istina, ali, ipak, ne bi smo smeli rizikovati!" - rekao je Tito namršteno.

- Slažem se sa Vama, druže Maršale, i ja bih garantovao da to nije istina, ali tako se priča i čuje. A znate kako, kad narod nešto priča, ili je bilo ili će tek biti!" - ispričao je Žeželj, autoru ovog feljtona, ključni deo razgovora sa Brozom u vezi sa "greškama" njegovog ličnog vozača, zbog kojih je udaljen od Tita i premešten u Vozni park Uprave državne bezbednosti u Ulici Kneza Miloša...

UDALjAVANjE od Broza, otvorilo je pitanje da li je Nikica bio "ražalovan" ili "unapređen" , na koje tada niko iz Titovog okruženja nije smeo da odgovori, a još manje da ga komentariše. Nepunih godinu dana - od proleća 1951. do 25. januara 1952. godine - Prlja je proveo u sredini u kojoj su se vodile malo "zamršenije i komplikovanije igre" nego one koje je osećao u Brozovom okruženju.

Mila Krstajić Prlja prisećala se detalja vezanih za odgovornost supruga u vezi sa organizovanjem poslova u Voznom parku Udbe:

- Više puta su mu nameštane zamke i razne materijalne provokacije. Prezirao je takav način provere odanosti drugu Titu i Partiji, režimu koji je tek stvaran... Nije podnosio ulizice, karijeriste, materijaliste, dodvorice... i to mu se, izgleda, i osvetilo...

TE NOĆI, pred (sutrašnju) svoju tragediju, Nikicu Prlju je probudio plač sina Marka koji je spavao u krevetiću prislonjenom uz bračni ležaj. Bio je željan svoje dvoje dece za koje, zbog obilja obaveza, nije imao puno vremena. Mila je spavala čvrstim snom i nije ništa čula kada je Nikica iz kreveca uzeo mlađeg sina i preneo kod sebe u krevet. Iznenadila se kada je ujutru ustala i ugledala sinčića u njihovom krevetu, a u Nikičinoj pepeljari nekoliko opušaka cigareta.

- Šta ste to noćas radili? - upita ga Mila.

- Pa, dok si spavala, Marko se probudio. Posle je došao kod mene pa smo se dugo igrali, igrali...

Odjednom se začu sirena automobila. Napolju ga je već čekao vozač koji je trebalo da ga odveze na posao.

Mila se često prisećala tog jutra:

- Nikada nije zakasnio, niti je na posao otišao a da prethodno nije popio kafu. A eto, tog jutra ode i ne popi kafu. Jer, njegov šofer opet svirnu, a Nikica skoči, obuče se i odmah ode... Uveče mi je rekao:

"Ih, majku mu božiju, zatvorili su mi trojicu radnika!"

- Zašto?

"Ne znam. Moraću da idem ujutru i da vidim zašto su mi zatvorili trojicu radnika na koje niko ništa nije posumnjao..."

ŠTA SE dogodilo narednog dana, u dve rečenice zapisao je advokat Ljubo Krstajić:

"Tog kobnog 25. januara 1952. godine, Nikica se odvezao na posao i ceo dan se nije javljao.

Uveče, oko 22 sata u njegov stan su došla dvojica oficira Udbe i saopštili Mili da se njen Nikica ubio u kancelariji Mijata Vuletića, pukovnika Savezne Udbe."

Mili ništa tada nije bilo jasno. Pokušala je, na svoj način, da složi neke kockice kojima bi eventualno mogla da razjasni sve što je prethodilo ovoj tragediji, ali ma koliko se trudila da poveže "uzročno-posledične niti", prisećala se jedino onih trenutaka kada je, pre njega dolazila kući iz " Direkcije koža" gde je radila kao sekretarica, postavljala ručak i čekala ga.

"Svakog dana sam sa prozora gledala kako dolazi. Ali, toga dana nisam ni prišla prozoru.

Jednostavno sam sedela i za rođendan mu plela džemper, razmišljajući o tome kako je još u januaru kupio balon vina i rekao da će ga "čuvati Marku za rođendan, da se, ako bude u Beogradu, sakupimo i veselimo", pošto do tada nikada nije bio ni na jednom Markovom rođendanu... Pletem i razmišljam o tome a misli mi skrenuše na sinoćni san - kako se češljam pred ogledalom, a na glavi mi stoji i nikako neće da spadne beli pramen kose.

Ispričam to svojoj kumi Hadživuković, a ona će na to:

- Jao, Mila, čuvaj tu decu! Neka će te beda snaći!

Razmišljam o svemu tome, ali moj Nikica se još ne pojavljuje. I te večeri dođše dvojica udbaša:

- Nikica je mrtav. Došao je kod nas da ga saslušamo zbog one trojice njegovih radnika koje smo uhapsili, a on se ubio - odgovoriše uglas dvojica "udbaša".

- Kako? Zašto?

- Hteli smo samo da razgovaramo sa njim, ali, eto on je to iznenada uradio. Da je Nikica bio kriv, mi bismo ga najpre razoružali pa bismo ga tek onda saslušavali. Ovako... Dođite sutra u Ministarstvo unutrašnjih poslova pa ćemo vam sve objasniti" - rekoše udbaši i odoše.

SUTRADAN, ujutro, Mila je otišla u Ministarstvo unutrašnjih poslova Jugoslavije i ušla u kancelariju u kojoj je sa desne strane sedeo jedan prosed čovek koji je, čim je ugledao pridošlicu, odmah ustao i upitao da li je supruga "druga Prlje".

"Drugarice Prlja, vidite ovo sa Nikicom nešto nije u redu" - obratio joj se i odmah nastavio - dok je vaš suprug bio kod nas, triputa je dolazio za vreme pauze kod mene i samo je palio cigaretu za cigaretom, govoreći mi da "nikada nije mogao verovati da mu neko može učiniti ovako nešto i to pod krovom Udbe". Tragajte za istinom i dalje jer to nije smelo da se desi. Do 14 sati, kada izlazimo iz kancelarija, vaš suprug je bio živ, a ja sam tek jutros čuo da se Nikica ubio..

STICANjE POŠTOVANjA

U PROLEĆE 1951. godine Nikica Prlja je premešten u vozni park Uprave državne bezbednosti u Ulici kneza Miloša... Tamo pak nije vozio udbaše, bio je zapravo direktor preduzeća koje je gazdovalo prevoznim sredstvima ove značajne bezbednosne ustanove.

Nikica je čak, prvi put u životu, imao i svog šofera koji ga je odvozio na posao i dovozio kući... Novom poslu prišao je sa njemu svojstvenom revnošću i stekao vidno poštovanje nove radne sredine.

SUTRA: UDBA NAREĐUJE DA SE VRATI VENAC BLAŽA JOVANOVIĆA