FELJTON - TKANJE MREŽE STRADANJA BROZOVOG LIČNOG VOZAČA: Advokat LJuba Krstajić prvi je ukazao na nestajanja nekih ljudi iz Titovog okruženja

"Stari je ćutao i to me je najviše iznenadilo. Uostalom, Tito više nije ni imao razloga da reaguje drukčije jer mu je Nikica u međuvremenu već obezbedio dvojicu dobrih šofera - Marka Agbabu i Ivana Kužnika. Stari je sada mogao i bez Nikice. A dok nije mogao, moj Nikica nikada nije imao ni sat vremena za odmor. Dođe kući da se okupa i, još dok takoreći nije ni ušao u kupatilo, a oni ga već zovu... Odmah skida sapunicu sa lica, pa trči, gore na dvor..."

Dvojica novih Brozovih vozača - Kužnik i Agbaba - "bili su dečkići" kada su došli u vojsku.

"Nikica ih je na Belom dvoru izdvojio od drugih njihovih vršnjaka koji su bili u Gardi, učio ih poslu, pomagao ih, baš kao što je to činio i sa svojom rođenom decom. Kužnik je dolazio kod nas više nego bilo gde, a voleo ga je baš kao i dvojicu naših sinova. Ali, eto šta su ljudi. Zaborave... Nikada mi se nije javio, niti došao da me poseti. To strašno boli, pogotovo kad se čovek razočara..."

ISTINU o događajima koji su prethodili suicidu Brozovog ratnog i posleratnog ličnog vozača, kao i njeno saopštavanje javnosti, zatražio je od "svih državnih i pravosudnih organa", najpre Milin rođeni brat, zemunski advokat Ljuba Krstajić, koji u podužem pismu smelo i argumentovano ukazuje na "savršenu organizaciju nestajanja pojedinih ljudi iz Titovog okruženja".

"Utvrđivanje i objavljivanje istine o smrti Titovog vozača ima opšti značaj jer na eklatantan način ukazuje na nakaznost vladavine zasnovane na jednoumlju i to - policijski strogo kontrolisanom. Ovaj slučaj ukazuje da je u toj vlasti bilo moguće ubiti aktivnog borca za njeno stvaranje i njoj najodanijeg među odanim građanima a da njegove ubice mogu biti sigurne da im se ništa neprijatno, odnosno, neprijatnije od eventualnog prekora, ne može desiti iako je celokupna javnost, od običnog radoznalca do šefa države i vladajuće partije, znala za podmuklost izvršenog zločina..."

"Mreža stradanja" Nikice Prlje, prema Krstajićevim "pismenim saznanjima" počela je da se plete 1950. godine, odmah po "maršalovom povratku sa odmora na Brionima", kada je Prlja ustanovio da je za vreme njegovog odsustva potrošeno 2,5 tone benzina, a od toga za "potrebe druga maršala" svega 750 litara. O ovome je odmah razgovarao sa svojim glavnim starešinom, generalom Milanom Žeželjom, komandantom svih gardijskih jedinica.

Obojica su se tada složili o neophodnosti "uvođenja više reda o upotrebi motornih vozila, posebno vozila specijalne namene", zapravo, o "sređivanju stanja u voznom parku."

U suprotnom, ukoliko bi stanje ostalo nepromenjeno, Prlja ne bi mogao da snosi odgovornost za sigurnost i bezbednost maršala u vozilima u kojima ga bude vozio.

"Međutim, umesto obećane pomoći" - kaže advokat Krstajić u pismu "državnim i pravosudnim organima" - Prlja dobija akt sledeće sadržine:

"Komandantu voznog parka i radionice - U vezi Vašeg više puta traženog prevođenja u rezervu podnesite molbu za prevođenje u rezervu i taksirajte propisno i to odmah."

NAJVAŽNIJE delove pisma advokata Ljube Krstajića autor feljtona pročitao je komandantu Brozove Garde, a na magnetofonskoj traci zabeležen je, pored ostalog, i ovaj komentar generala Žeželja:

"...Vozni park je potpadao pod Komandu objekata čiji je komandant bio Rade Ristanović.

Nikica je rukovodio motorizacijom i mehanizacijom Voznog parka, a naročito je bio zadužen za vozila koja pripadaju Maršalatu. Što se tiče onih 2,5 tone benzina, verovatno je trošen ko je i kako hteo. Više puta sam pozivao Prlju i komandanta Ristanovića ukazujući im na tu pojavu i sugerisao da se ne sme rasipnički trošiti i odstupati od uobičajenih normi koje su važile za čitavu JNA. A što se tiče sigurnosti i bezbednosti druga Tita, to nije dolazilo u pitanje. Bezbednost u vozilima bila je tehničke prirode i postepenim zamenjivanjem starih i nabavljanja novih vozila. Tada su uglavnom nabavljana američka vozila - `ševroleti', 'bjuici'... - a nabavljao ih je Nikica Prlja. Pošto je on bio nekako intimniji sa Titom nego Rade Ristanović, njegova želja je bila da on bude direktno odgovoran Titu ili meni, a ne Ristanoviću..."

NERASPOLOŽENjE Nikice Prlje bilo je toliko vidljivo i upečatljivo da je general Žeželj, zabrinut za ugled i moral svojih jedinica pod čiju komandu je potpadao i Vozni park kojim je rukovodio Prlja, pozvao na razgovor ovog Brozovog vozača.

- Rekao sam mu da ispriča sve šta ima u vezi njegovog neraspoloženja koje je i te kako uticalo na ponašanje i moral ostalih ljudi na Belom dvoru.

- Želim da budem premešten iz ove sredine, da budem demobilisan, jer mi je svega dosta! - odmah je planuo Prlja.

- Pre svega, drug Branko Vučenić (jedan od sekretara u Brozovom civilnom kabinetu) ima prema meni nepravilan odnos jer bez moga znanja naređuje upotrebu automobila iz Voznog parka za koji sam i moralno i materijalno odgovoran.

- Da li je to jedini razlog zbog kojeg tražiš premeštaj? - usledilo je novo pitanje.

- Nekada sam mnogo bolje živeo nego sada, ali za mene će, gde god dođem, uvek imati hleba - odgovorio je Prlja i nastavio: - U Titovom kabinetu i u kuhinji - svi su podlaci. Doktor Đani i Vučenić prednjače u nepravilnostima, a i Jovanka (Budisavljević, Broz) je počela da se meša u raspoređivanje vozila. Kaže: "Za mene moraš uvek imati automobil na raspolaganju, a za druge ne treba da tražiš". Branko Vučenić pak bespravno uzima "ford" i od stana dovozi ženu u kancelariju i obratno. Osim toga, Vučenić bez mog znanja imenuje šofere i upućuje ih za Ljubljanu i druga mesta u Sloveniji da raz(voze) goste iako ne poznaju puteve. Tamo lutaju i bespotrebno troše benzin pa se maršal i zbog toga ljuti.

NIKICA Prlja se zatim požalio Titovom komandantu Garde da "osoblje čamca 'Zvjezda', kojim se često vozi Jovanka Budisavljević, dobija hranu iz maršalove kuhinje a da njegovi šoferi ne dobijaju ništa".

- Ovo je Jovanka uredila, to pouzdano znam. Izgubio sam svaku perspektivu na sadašnjoj dužnosti i niko me ne može ubediti da se sadašnja situacija može popraviti. Da nisam gde jesam, ovde uz maršala, niko ne bi mogao da me obaveže da ovde ostanem!

Narednog dana, 19. avgusta 1950, Žeželj je zakazao sastanak sa dvojicom bliskih Brozovih "službenika" - Vučenićem i Prljom - po pitanju "nepravilnih odnosa između njih dvojice." Razgovor u "šest očiju", međutim, nije nikome doneo boljitak jer je svako ostao pri svom stavu:

Prlja je i dalje insistirao da bude demobilisan pošto nikako nije mogao da nađe zajednički jezik sa Vučenićem, a Brozov sekretar je čak insistirao da "čitav slučaj ispita partijska komisija!"

RASIPNIČKO PONAŠANjE

PREMA beleškama Titovog komandanta Garde od 18. i 19. avgusta 1950. godine, Prlja je bio veoma razočaran i zabrinut što sada, posle oslobođenja zemlje, "pojedini drugovi i drugarice svojim nedoličnim i rasipničkim ponašanjem ruše ideale za koje su se borili u ratu i za koje su mnogi mladi drugovi i drugarice položili svoje živote na oltar otadžbine".

SUTRA: NERAZJAŠNjEN PUCANj U SAMOJ ZGRADI UDBE