FELJTON - SVE TAJNE I CRNE MRLJE GOSPODINA U BELOM: U toku rata cirkulisala je priča, koja je dobila zavidan publicitet, da je Tito žena

Najzad, on nije bio ni sve to, već je Tito bilo partizansko ime nekolicine ljudi, među kojima se nalazila i jedna žena! U toku Drugog svetskog rata, dakle, govorilo se i pisalo, da bi Tito mogao da bude i žena, a o toj "varijanti identiteta" generalnog sekretara Komunističke partije Jugoslavije i vrhovnog komandanta NOV i NOB, zabeležio je u "Njujork tajms" 5. decembra 1943. godine na temu "Ko je, zapravo, vođa jugoslovenskih partizana?".

O TITOVOJ ličnosti ima mnogo teorija - piše novinar i suvlasnik ovog lista Leo Sulcberger, čovek koji je inače tri puta intervjusao maršala Jugogoslavije:

- Po jednoj teoriji, koju mnogi Jugosloveni smatraju tačnom, dosad su postojala tri Tita.

Čim jedan pogine, drugi preuzima njegovu titulu održavajući na taj način neku vrstu besmrtnosti, kao legendarna ptica feniks. Mnoge su teorije širene o tome ko su te žive ili mrtve ličnosti koje su bile Tito. Jedno vreme antipartizani (četnici, ustaše...) su tvrdili da je Tito u stvari Lebedev, savetnik sovjetske ambasade u Beogradu. On je nestao pošto je pratio jugoslovensku vladu sve do Ilidže. Ovo se pokazalo kao potpuno netačno.

Lebedev sada mirno sedi u svojoj kancelariji u Moskvi.

Po drugoj priči Tito je Kosta Nađ. A Kosta Nađ je stvarno pseudonim za jednog partizanskog vođu, koji je stvarno jedan od Titovih generala. Drugi su tvrdili da je Tito Moša Pijade, srpski komunista jevrejskog porekla, koji je bio zatvoren u Beogradu mnoge godine zanimajući se pisanjem stihova i malanjem autoportreta.

Po trećoj teoriji Tito je čovek po imenu Broz i da se taj Broz pod pseudonimom borio u španskom građanskom ratu.

Postoji još jedna gotovo neverovatna teorija koja je zbog svojih romantičnih osobina dobila široki publicitet, a to je da je Tito žena! Ova poslednja priča verovatno dolazi iz činjenice da izvesna Mitra Mitrović, žena partizanskog vođe Đilasa iz Crne Gore, ima visoku funkciju kao Titov savetnik.

PRIČE o Brozovom identitetu nastavljene su i posle njegove smrti 4. maja 1980. godine, ali ne u miljeu fraze "I posle Tita - Tito!".

Tako su se bez uverljivijih dokaza pojavile priče o Brozovom identitetu zasnovane i na "politički tempiranim pretpostavkama" koje bi trebalo "jasnije da doprinesu rasvetljavanju lika i dela najvećeg sina naroda i narodnosti Jugoslavije".

Tako se, recimo, Brozu pripisalo da je on bio član tajnih masonskih organizacija sa centrima moći u Francuskoj, Engleskoj i u Americi, čiji je cilj bio "menjanje svetskog poretka"; da je kao Jozef Klajn ("alijas" Josip Broz) učestvovao u Oktobarskoj revoluciji, koju je februara 1917. godine izvela Socijaldemokratska partija i da je tada stupio u NKVD; da ga je Kominterna - koja je u saglasnosti sa sovjetskom obaveštajnom službom finansirala, postavljala, smenjivala i likvidirala pojedine sekretare i članove komunističkih partija drugih zemalja - uputila u Pariz gde je dobio novi identitet pošto je u međuvremenu postao dvostruki agent engleske obaveštajne službe i NKVD! Zatim, da bi "udovoljio komunističkom bogu - Josipu Visarionoviču Staljinu, Džugašviliju, u Parizu je izdao Milana Gorkića, svog prethodnika na mestu generalnog sekretara Komunističke partije Jugoslavije da bi on bio postavljen za generalnog sekretara KPJ, mada su to naimenovanje u Parizu očekivali i Sreten Žujović i Rodoljub Čolaković"...

SUMNjE u autentičnost Titove ličnosti, produbljivane su "novim dokazima". Navodno, odmah posle rata, Broz je posetio svoje rodno mesto Kumrovec, ali tamo ga, kako su "izjavili neki borci Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba" nisu prepoznali čak ni rođaci.
"Josip, Franje, Broz, mašinbravar i austrijski kaplar, verovatno je poginuo ili streljan u Rusiji, a NKVD je njime identifikovao svog odabranog agenta koga su zajedno sa Pelagijom Belousovom, oficirom NKVD, uputili u Hrvatsku, odnosno Jugoslaviju, a Stevo (Ivan) Krajačić - takođe oficir NKVD, kasnije i KGB, od koga je Broz 'jedino zazirao', uveo je Tita u porodicu Broz kao njihovog sina Jožu, što mu nije bilo teško jer Brozovi Josipa nisu videli dugi niz godina..."

"Gospodinu u belom", kako su za Broza govorilo kada je viđan u otmenom društvu, pripisuju se i drugi "gresi", među kojima su svakako najdrastičniji oni koji su povezivani sa "Staljinovim čistkama" 1938. godine, kada je "generalisimus Džugašvili" naredio hapšenje i likvidaciju mnogih uglednih jugoslovenskih komunista u kojima je i "Tito lično učestvovao". Priče o Brozovim "crnim mrljama" išle su dotle da je "Tito izdao Staljinu ne samo svoje prijatelje nego, kao 'nepouzdanu', čak i svoju bivšu ženu Pelagiju Belousovu sa kojom je imao sina Žarka"!

SVEJEDNO, Josip, Jozef, Tito... aktivno se u ondašnjoj Kraljevini Jugoslavije uključio u rad tada već zabranjene Komunističke partije, najpre u zagrebačkoj partijskoj organizaciji gde je odmah zapažen u borbi protiv frakcionaštva u čemu je imao podršku pojedinih drugova, među kojima i Andrije Hembranga, kasnije optuženog za saradnju sa ustašama i izdajstvo... Pre toga, da bi se "afirmisao na jugoslovenskom planu", on krajem tridesetih godina minulog veka, na takozvanom Bombaškom procesu, javno izjavljuje da je član jugoslovenske Komunističke partije i da ne priznaje nadležni državni sud, zbog čega je zajedno sa ostalima optuženima u ovom procesu kažnjen i upućen na izdržavanje robije u mariborski i zatvor u Lepoglavi...

VANBRAČNI ČERČILOV SIN

PONEKI Brozovi "biografi", u svojim istraživanjima - ko je zapravo Tito - da li je on Josip Broz, Jozef ili Josip Klajn, ili samo "nepoznati gospodin u belom odelu", došli su i do "saznanja" da je Tito, u stvari, "glavom i bradom" vanbračni sin sera Vinstona Čerčila i poljske grofice Marije, koja je živela u Varšavi, gde je Tito stekao više obrazovanje nego što je mogao da stekne učeći mašinbravarski zanat?!...

SUTRA: VLADIMIR DEDIJER SUMNjA U TITOV IDENTITET