FELJTON - SKUPŠTINA GRADA DAJE STAN PONOSNOJ RATNICI: Naselje "Braće Jerković" dobilo je novog znamenitog stanovnika- srpsku heroinu

„Nismo znali u kakvim uslovima živi Milunka Savić, 83-godišnja starica, nosilac Karađorđeve zvezde, dve Legije časti i mnogih drugih odlikovanja iz balkanskih i Prvog svetskog rata. Hrabra žena, o kojoj su napisane mnoge stranice, nije nam se obraćala za pomoć od 1968. godine. Sada kad čujemo da joj nije lako, preduzećemo sve da joj olakšamo staračke dane”, obećali su u beogradskoj Skupštini opštine Voždovac na čijoj teritoriji živi žena-junak.

„Ostarela Milunka staratelj je svojoj kćerci, koja je i sama zašla u godine. Njih dve žive zajedno. Očigledno, potrebna im je naša pomoć”, naglasio je dr Sava Terzić, psiholog Centra za socijalni rad.

Nedeljka Gruički, direktor Centra: „Čudi me da nam o ovom niko nije ništa javljao. U Domu zdravlja u Krivolačkoj ulici postoji patronažna služba. Oko 25 sestara obilaze teren, pomažu u ovakvim i sličnim slučajevima. Ostareloj junak-ženi više pažnje trebalo bi da posvete boračke organizacije i mesne zajednice”.

Mada je dočekala tešku starost, Milunka Savić je ponosna. Nije tražila pomoć, čak ni od suseda.

„Često razgovaramo sa staricom. Ona nikad ne govori o svojim nedaćama. A mi ništa ne preduzimamo, jer je često posećuju njene tri kćerke, koje stanuju u Beogradu.”

To je rekla Milunka Đoković. Ona je jedna od susetki Milunke Savić, kojoj valja olakšati staračke dane ne samo zbog ratnih podviga od pre pola veka, ne samo zbog silnog ordenja, ne samo zbog toga, mada je njen život najlepši primer rodoljublja, humanosti, hrabrosti, skromnosti...

MILUNKA Savić u svom malenom domu prebiva po sećanju, pšše u „Politici Ekspres“, u tekstu „Zaboravljena sriska Jovanka Orleanka“, 20. april 1972.godine. :

„Zaboravila sam mnogo događaja. Pokušajte da shvatite čoveka koji je zaboravio svoj život. Ostala sam i bez mnogih svedodžbi o vojevanju. Dolazili su, istina, u početku razni ljudi k meni. Vodili me na svečanosti, prikazivali kao čudo. Onda su me ostavljali samu.

Namernici su odnosili ono što im se sviđalo, svedodžbe i odličja...

...Sada kao da me ljudi zaboravljaju. Jer, eto, goste retko imam”.

Starica živi sa kćerkom Zorkom, koja je takođe stopostotni invalid. Milunka je Zorkin staratelj, a i samoj treba neko da bdi nad njom.

„Ruku na srce, pomažu me deca, koliko mogu, mada imaju svoje porodice, i nedaće. A vlast je, što me najviše boli, sasvim digla ruke od mene. Kao da sam već umrla, kao da me nema. Nedavno sam nazebla, šest nedelja sam bolovala, a opštinska vlast me nije posetila. Recite, deco, jesam li to zaslužila?”

Starica kaže da ima penziju od 1.160 dinara.

„To mi je i previše. Šta će mi pare, nije sve u novcu. Ne, nemojte, ipak napisati da gladujem, to se samo ponekad desi. Slučajno je tako danas, pa nemam čime da vas poslužim, oprostite...”

U tom trenutku izborano lice se osmehivalo na izvinjavajući i pomalo tužan način, tužan jer su uvele oči bile pune suza.

NA INICIJATIVU gradonačelnika Branka Pešića, potomka ratnog dobrovoljca Milunka Savić, nakon apela javnosti, i, dobila je od Gradske skupštine komforan stan u Ulici Braće Jerkovića 61.

Skupštona grada Beograda je Milunki Savić, kao zaslužnom građaninu Beograda iz I svetskog rata, dodelila jednosobni komforni stan u Ul. Braće Jerković br. 61. Ključevi nameštenog stana su predati Milunki Savić 3. 5. 1970. godine na skromnoj svečanosti, kojoj su prisustvovali i predstavnici Skupštine Grada Beograda.

Naselje „Braće Jerković” dobilo je novog znamenitog stanovnika: poznatu ličnost - srpsku heroinu, ženu Miunku Savić, bombaša Prvog svetskog rata, nosioca dva odlikovanja Legije časti, Karađorđeve zvezde sa mačevima, Albanske spomenice i još nekoliko drugih.

Ali, gle čuda! Stan je bio na spratu, a ostarele noge teško mogu da savladaju stepenište.

U čast useljenja u novi stan domaćica je priredila malu svečanost kojoj su, pored rodbine i prijatelja, prisustvovali i predstavnici Gradske skupštine i štampe.

IZ BRAKA s Veljkom Gligorevićem Milunka je rodila kćer Milenu (1924), udatu za Vojislava Stankova, rođenog u Srpskoj Crnji; njihov sin Dejan (1955), oženjen je Mile- nom (1951), rođenom Jelikić; iz toga braka rođeni su Miloš (1982) i Mladen (1987).

Milunka je odgajila i tri usvojenice: Milku (koju je prve posleratne godine našla „zaboravljenu” na železničkoj stanici u Stalaću), Radmilu-Višnju (1921-2004, svoju sestru od ujaka, rođenu u poznim ujakovim i ujninim godinama) i Zorku (uzetu iz nekog sirotišta na dalmatinskoj obali, za koju se ubrzo ustanovilo da je preležala meningitis i da je zbog toga, u izvesnoj meri, ostala hendikepirana); iza prve ostao je sin Slobodan, iza druge kći Slobodanka, stomatolog, i sin Đorđe Minkov, dok se treća nije udavala.

Ova hrabra i plemenita žena iškolovala je iz svoje kuće još trideset dvoje dece, što svojih rođaka, što sa strane; dobar deo njih stekao je fakultetske diplome, a jedan čak dve.

„Milunka je odvela mog ujaka Obrada Radičevića u Beograd i školovala ga tako da je završio Ekonomski fakultet, posle čega je radio u najvećim bankama u Srbiji. Školovala je i troje dece iz našeg sela i oni su postali svoji ljudi”, kaže jedan meštanin iz Koprivnice, sela koje smo posetili da bismo se uverili kako izgleda kuća Milunke Savić.

MILUNKA je to mogla finansijski izdržati, jer je naporno radila i imala platu, a dobijala je i invalidninu, a kasnije je ostvarila i neka primanja iz Francuske, jer je nosilac Legije časti, kažu njeni potomci.

U slobodno vreme, uglavnom noću, šila je vojničke šinjele a u tom poslu pomagala su joj i deca.

O tome kakva je bila Milunka Savić svedočio je njen unuk Dejan Stankov, sin Milene, Milunkine rođene ćerke.

„Rođen sam 1955. godine. Odrastao sam pored baka Milunke u njenoj kući na Voždovcu.

Davala mi je da se igram sa njenim ordenjem, od kojeg sam pravio voziće i vukao ih po ćilimu. Bila je divna, topla i nežna. Volela je decu. Pored moje majke Milene, odnegovala je i tri devojčice iz naše familije - Višnju, Zorku i Milku, ali i još tridesetak druge dece”, kaže Dejan Stankov, koji se bavi računarima i živi na Novom Beogradu.

PROBUĐENA SOLIDARNOST

KADA je Skupština grada dodelila Milunki stan odzvala su se mnoga trgovinska preduzeća. „Novi dom” joj je celi stan opremio nameštajem. „Elektrotehna” je dala šporet i bojler, „Obodin” iz Cetinja - svoj milioniti frižider, „Beoteks” - posteljinu, robna kuća „Beograd” obuću i odeću, Beogradska tržnica - posuđe, „Centroprom” - namirnice, a Sprska književna zadruga slike (reprodukcije).

SUTRA: NEUSTRAŠIVI BOMBAŠ SLAVNOG GVOZDENOG PUKA