FELJTON - MILUNKA DOBIJA ORDEN ZA HRABROST "MILOŠ OBILIĆ": Zlatni vojnički orden Karađorđeve zvezde Milunki je predao regent Aleksandar

U čin kaplara proizvedena je u Drugom balkanskom ratu. Za odlučnost u jurišu, hrabrost i umešnost u bombaškim akcija na čelu svoje grupe u borama 1914. godine i na Solunskom frontu unapređena je u čin podnarednika, a potom i u čin narednika.

Za ratne zasluge na bojnom polju odlikovana je najvišim srpskim i savezničkim ratnim ordenima. Zlatnu medalju za hrabrost „Miloš Obilić” dobila je 1915. godine za iskazanu hrabrost u teškim borbama 1914. godine. U novinskom članku lista „Napred” od 9. jula 1918. godine navodi se da je dobila navedenu medalju ali se ne zna tačno gde i kako. Međutim u zapisima koji su raznim povodima objavljivali novinari i istoričari stoji:

„Jednog dana u puk je stigla vest da će smotru vojnika izvršiti lično ministar vojni, general Božidar Terzić. U predahu između bitaka rastrčali su se komandiri da pripreme vojnike za paradni stroj.

Pred uparađeni stroj boraca stigao je na konju ministar vojni, đeneral Božidar Terzić, nazvao vojnicima Boga, sjahao, primio raport i stao pred stroj:

Milunki Savić - Medalja za hrabrost Miloš Obilić

- Kaplar Milunka Savić, dva koraka napred!

Uzbuđena, zaneta mislima, izašla je iz stroja u stavu mirno, sa suzama u očima primila je zlatnu Medalju za hrabrost ,Miloš Obilić,.

-  Dajem ti ovo visoko odlikovanje za hrabro držanje u poslednjim jurišima. Čestitam, kaplare.

-  Hvala, gospodine đenerale. Staraću se - vidno uzbuđena odgovorila je Milunka Savić.”

ODAJUĆI  najveće priznanje srpskoj vojsci za ostvarene uspehe u toku ofanzive, general Moris Saraj je u svojoj dnevnoj zapovesti napisao da su srpski vojnici prvi naterali neprijatelja u bekstvo i da su njihovi „uporni napori omogućili zauzeće Bitolja”, što je predstavljalo najveći uspeh savezničke ofanzive 1916. godine.

U borbama koje je Drugi toplički gvozdeni puk vodio na ovim prostorima, posebno se istakla jurišna grupa kojom je komandovala narednik srpske vojske - bombaš Milunka Savić. Za ispoljeno junaštvo odlikovana je zlatnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Na grudi hrabre ratnice orden je okačio lično komandant srpske vojske prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

Ratni zapis o tome ostavio je njen saborac kapetan druge klase Miladin I. Vasović iz Gajtana, koji s njom bio u istoj četi.

„Danas je 7. januar 1917. godine (po starom kalendaru), praznik sveti Jovan, dan oblačan, navuče se od neko doba magla, kroz maglu posipa sneg, suviše je hladno. Zove me vodnik i saopštava da će danas doći Prestolonaslednik, zato se vojnici šišaju i briju, spremamo se, u 9 časova ceo se puk postroji i tako do 11 časova. U ovo vreme dolazi Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, vrhovni komandant srpske vojske sa nekoliko oficira i načelnik štaba Vrhovne komande i još jedan đeneral, ne znam kako se zove. Prestolonaslednik Aleksandar je govorio samo ove reči celom puku, pošto je nazvao Boga svima, stao je na sredinu fronta i s konja govorio: ’Junaci! Došao sam da vas vidim, moji hrabri i slavni heroji koji ste ceo svet zadivili borbom. Uvek verni svojoj Otadžbini i svome kralju. Ja vas pozdravljam rečima: da živi junački Drugi toplički puk!’

Svi u jednom viknusmo - živeo, živeo, živeo! Tri puta. Zatim je pozvao podnarednika Milunku Savić i dugo sa njom razgovarao, i tom prilikom okačio joj o grudi zlatni vojnički orden Karađorđeve zvezde. Još je pitao nekoliko vojnika i razgovarao sa njima.

Posle tih razgovora i odlikovanja prošli smo paradnim maršem pored oficira i Prestolonaslednika Aleksandra i pozdravljali iste. Zatim smo pušteni voljno”.

DAN kasnije 21. januara 1917. godine po zapovesti komandanta kapetana prve klase Rad. Jov. Ristića Milunka Savić, predložena je za pohvalu od strane Vrhovne komande pred celom armijom za zasluge u ratnim dejstvima tokom 1916. godine. U spisku za pohvalu navedeno je njeno ime „Milovan - Milunka Radenka Savić”.  U obrazloženju za pohvalu napisano je:

„Mojom zapovešću za 21. januar 1917. god. njegove su zasluge citirane doslovno ovako: 1) 28 - IX - 916. god. na Crnoj reci, svojevoljno se javila da ide ka neprijateljskim rovovima i da poziva neprijatelja na predaju - približila se, došla do rova i stala na sam rov, pozivajući neprijatelja na predaju. Njena pojava i razgovor s neprijateljskim vojnicima, a i kazivanje da je žensko imalo je dejstvo jer joj se 23 neprijateljska vojnika predalo. Tog istog dana bude ranjena. 2) 29 - X - 916. Kada su bile ogorčene borbe i kada je četa tog dana vršila tri put juriš na položaj Čuke - podnarednik Milunka se veoma hrabro držala. U kritičnom momentu, kada je nestalo municije, sama je išla do komore i donosila municiju u streljački stroj, tom prilikom bude ranjena. Veoma hrabra i smela.” Svi komandanti bataljona, puka, brigade, divizije i armije dali su saglasnost da se podnarednik Milunka Savić pohvali od najviših vojnih starešina.

Francuskim ordenom počasne Legije časti V reda Milunka Savić odlikovana je u martu 1917. godine u Solunu, o čemu je ostao zapis u listu „Napred” od 9. jula 1918. godine.

Najviši francuski orden - Ratni krst sa zlatnom palminom granom - Milunka je dobila u Bizerti gde je bila na lečenju. Tim povodom u listu „Napred” od 6. jula 1918. zapisano je:

„...Među odlikovanjima nalazila se i naša Srpkinja - devojka Milunka Savić, narednik u našoj vojci, nosilac zlatnog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, kavaljer počasne legije. Ovom prilikom viceadmiral Emil Geprat, guverner Bizerte predao joj je Ratni krst sa palmom. Viceadmiral i komandant naših trupa čestitali su joj na licu mesta dobijeno odlikovanje.”

TRI dana kasnije u listu „Napred” od 9. jula 1918. godine redakcija lista posvetila je celu stranu srpskoj ratnici Milunki Savić. U tom članku između ostalog piše:

„...Milunka Savić kada su Austrijanci napali Srbiju stupila je u redove boraca sa puškom u ruci u jedan od naših dobrovoljačkih odreda koji je docnije operisao u Bosni i nadirao ka Sarajevu. Tada je prvi put ranjena. Docnije je stupila u Drugi pešadijski puk i boreći se u njemu ranjena je ponovo prilikom našeg prvog povlačenja kod Čačka na domaku svog zavičaja. Sa svojim pukom povlačila se sve do Lješa odakle je došla u Bizertu.

Pred početak operacija na Solunskom frontu ponovo je otišla u svoj puk ne napuštajući borbu. Prilikom prelaza Crne reke, gde je njen puk vodio ogorčenu borbu sa Bugarima, ranjena je po treći put teško u nogu, 28. septembra 1916. godine. Tom prilikom uzela je učešća u zarobljavanju jednog bugarskog voda. Ne sačekavši svoje potpuno ozdravljenje otišla je u puk i prilikom osvajanja položaja Čuka bude 29. oktobra iste godine ranjena po četvrti put.“

Muška imena

U SRPSKU vojsu žene, po zakonu, nisu primane, pa su zbog toga u zvaničnim vojnim spisima njima dodavana muška imena. Za Milunku koristila su se imena: Milun, Milovan, Milutin. I ona sama u svojim pismima sa ratišta potpisivala se navedenim  imenima. Za Sofiju Jovanović, recimo, korišćeno je ime Sofronije.

SUTRA: ŽENA RATNIK POSTAJE DOBAR ZEMLjORADNIK