FELJTON - ŽENE HEROJI BRANE GLAVNI GRAD SRBIJE:

Na gotovo čitavom frontu, od Obrenovca do Golupca, i poglavito na odsecima gde je planiran prelaz preko reka, žestoko je tuklo hiljadu topova najvećih kalibara.

Na Dunavskom keju, jednom od odabranih prelaza, nemačka artiljerija je ubitačno sipala vatru po položajima branilaca Beograda. Srpski i saveznički topovi gotovo da su zamukli. Borili su se samo dobrovoljci i zaostali srpski vojnici.

Major Dragutin  Guta Gavrilović, koji je tog oktobarskog popodneva svojim govorom nadahnuo i ohrabrio i svoje borce i samog sebe,  rodio se 25. maja 1882. godine u Čačku, od oca Petra, lokalnog krojača i majke Milke, domaćice. Završio je 32. klasu Niže škole Vojne akademije u Beogradu 1901. godine. Pitomci ove klase posebno su se istakli u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje, a njihovoj slavi mnogo je doprineo i Dragutin Gavrilović. Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, 15. avgusta 1901. godine, proizveden je u čin pešadijskog potporučnika kao 109. u rangu od 192 svršena pitomca. Učesnik je balkanskih, Prvog svetskog rata i Aprilskog rata 1941. godine. Sa 18 odlikovanja spada među najodlikovanije oficire srpske vojske, mada je svoj prvi orden, Zlatnu medalju „Miloš Obilić”, zaradio tek kao kapetan druge klase, za hrabrost iskazanu u bici na Bregalnici. Tada je, 13. novembra 1913. godine i unapređen u čin majora. U toku Kolubarske bitke ranjen je u borbama kod sela Konatice kod Obrenovca, a za iskazanu hrabrost odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

Gavrilović je imao svega 33 godine, kada je komandovao Drugim bataljonom Desetog kadrovskog puka Odbrane Beograda. Tu će u jesen 1915. godine svojom nepokolebljivošću, hrabrošću i govorom koji je održao svojim junačkim vojnicima, ući u večnost srpske istorije i u panteon neumrlih srpskih heroja.

U TOM paklu borila se i Sofija Jovanović, mlada srpska dobrovoljka. Maturirala je u beogradskoj ženskoj gimnaziji baš pred sam rat. Znala je šta on nosi sobom pa je želela da bude u odbrambenom stroju. U prvim danima pakla uspela je da na austrijskoj karauli u Zemunu istakne srpsku trobojku, a onda je kao Sofronije Jovanović svom snagom branila Beograd od austrougarskog okupatora.

- Štitite me, momci, ja ću doneti municije! - uzvikuje Sofija, pretrčava ulicu i nekako dovlači sanduk municije, koji je zaostao nakon povlačenja vojske.

Pognute glave ponovo pretrčava ulicu. Ubrzo se vraća noseći ranjenog dečaka od petnaestak godina.

- Izdrži još malo! - kaže materinski Sofija. - Dok naiđu bolničari.

Umesto nosila dva dobrovoljca donose odvaljena vrata da polože ranjenika.

- Pomozite da ga odnesemo odavde. Tukao se kao pravi junak! - kaže Sofija.

Dunavski kej je pun mrtvih i ranjenih. Nekoliko žena ide po ulicama i izvlače ranjene.

Najviše je mlađarije. Ima ih svuda po grupicama.

- Moram da ih zaštitim! - kaže Sofija. - Idem do njih!

- Ne sada. Poginućeš! - kaže jedan dobrovoljac.

Sofija potrča oprezno. U susret joj dotrčaše tri dečaka.

Skloniše se iza zida srušene kuće...

- Odlazite ili ću vas razoružati! - strogo im naređuje Sofija. - Ako ste vojnici morate slušati naređenje. Razumete li?

- Razumemo! - odgovoriše dečaci, pretrčaše ulicu i krenuše prema varoši.

Umesto da odu s bojišta, krenuli su prema reci i stigli do Nebojšine kule. Tu su zarobljeni i streljani.

Sofija Jovanović je preživela bitku za odbranu Beograda, povukla se sa vojskom preko Albanije i kasnije istakla u borbama na Solunskom frontu.

UČITELj Sveta Milovanović, dobrovoljac Sremskog odreda u svojim memoarima, ovako se sećao poslednjih borbi za slobodni Beograd 1915. godine:

„Druga četa Sremskog odreda, pod komandom Kirhnera, razvila se u strelce i potpomognuta malim brojem kadrovaca 10. pešadijskog puka lavovski se kolje, na nož, od kule Nebojše do kafane Šaran na Dunavskom keju... U Banatskoj ulici, na kuću broj 40 naši postavili mitraljez. Na krov iste kuće popeo se četnik Žika Jelić i baca bombe.

Jedna granata udara u tu kuću i u minutu ubija na mestu 40 dobrovoljaca Sremskog odreda...

Bolničara nema! Ranjenike, neprevijene, u opštinskim kolicima za đubre odvoze u bolnice. Ne znam otkuda se tu stvori i gospođa Jelena, supruga našeg poznatog umetnika Dobrice Milutinovića. Ona skinula sa svoje kuće vrata i na njih sa jednim vojnikom polaže teško ranjenog poručnika Đorđa Roša. Tek oko pet sati ujutro, kada se malo razdanilo, videli smo da se ne bijemo sa Austrijancima, već sa Nemcima. Ima ih mnogo...

Tada nam javiše da su teško ranjeni komandant Ignjat Kirhner i dva poručnika Odreda, tako da je komandu preuzeo preostali oficir Živko Kezić”.

TOKOM petodnevnih krvavih borbi srpska vojska i dobrovoljci izgubili su oko 5.000 boraca, ali Beograd nisu mogli da odbrane. U ratnom paklu za odbranu prestonog grada Srbije nalazila se i Milunka Savić. Prema zapisima generala M. Prelevića i novinara Antonija Đurića Milunka je ušla u sastav Sremskog dobrovoljačkog odreda na izričit zahtev poručnika Ignjata Kirherna da kao iskusni bombaš pomogne u neutralisanju neprijateljskih mitraljeskih gnezda.

Antonije Đurić je 1960, godine u razgovoru sa Milunkom zapisao njeno kazivanje: „Bitka za Beograd! Bila sam u onom slavnom odredu dobrovoljaca kojima je komandovao Ignjat Kirhern. To je bila bitka! Sve što sam posle doživela, sve one užase rata, sve ljute borbe, nijedna nije bila ravna bici za Beograd”.

Istraživači i novinari u svojim zapisima sa rezervom navode podatak da je Milunka učestvovala u odbrani Beograda s obzirom na to da je njen Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo” nakon Kolubarske bitke ostao u selu Rajkovac, kraj Topole da bi u januaru 1915. bio stacioniran u Mladenovcu. Nakon odmora i popune puk je železnicom prebačen u Veles gde je ušao u sastav Bregalničke divizije trupa Novih oblasti.

KAKO se Milunka našla u odbrani Beograda kada je njen puk u aprilu 1915. godine prebačen u Makedoniju, istoričari još uvek nisu sa sigurnošću istražili. U nedostatku drugih dokaza uzimamo kao relevantan dokaz Milunkino kazivanje, koje je zapisao A. Đurić. Ostaje nejasna i činjenica kako se posle pada Beograda Milunka vratila u sastav Gvozdenog puka stacioniranog u Makedoniji? To se verovatno desilo kada je Kombinovani odred odbrane Beograda, posle povlačenja, ušao u sastav trupa Novih oblasti, kojima je komandovao general Petar Bojović. Došavši na tlo Makedonije, Milunka se iz Kombinovanog odreda priključila svom Drugom pešadijskom topličkom puku.

Trojni napad

NAPAD Centralnih sila na Srbiju otpočeo je kako je početkom oktobra 1915. godine napadnuta od austrougarskih i nemačkih armija sa severozapadnog fronta, koji se protezao od Višegrada na Drini do Golupca na Đerdapu, kao i od bugarskih armija duž istočne granice, od ušća Timoka u Dunav do Đevđelije na Vardaru, srpska vojska našla se u izuzetno teškom položaju.

SUTRA: NA VIDU, OSTRVU SMRTI SRBI SE U KOLO HVATAJU