FELJTON - NEUSTRAŠIVI BOMBAŠ SLAVNOG GVOZDENOG PUKA: Objavu rata Srbiji vlada Austrougarske poslala je običnom poštom

Mala Srbija stajala je na putu ogromnoj carevini ka ispunjenju njenog decenijskog cilja - proboja na istok. Srpski narod je tuđom voljom ponovo stavljen pred svršeni čin: odbraniti zemlju svim snagama.

Prvi svetski rat zvanično je započeo u Kraljevini Srbiji, posle poznatih događaja u Bosni, na neobičan način: telegramom vlade Austrougarske monarhije, poslatog običnom poštom u 11 časova, 28. jula 1914. godine. U pošiljci Vladi Srbije, sem ostalog, piše:

„Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. jula 1914, koju je predao austrougarski poslanik u Beogradu. Zato Carsko-Kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom”.

SUTRADAN 29. jula 1914. godine, objavljen je ratni proglas suverena Austrougarske, cara i kralja Franje Josifa I, narodima svoje države o početku rata protiv „jednog mržnjom ispunjenog neprijatelja... koji je naterao Monarhiju da se lati mača u cilju odbrane svoje časti, svog ugleda i ranga sile i svog integriteta...”

Akademik Andrej Mitrović u opsežnom delu Srbija u Prvom svetskom ratu navodi da je „telegram kojim Austrougarska monarhija objavljuje rat Srbiji uručen u utorak 28. jula 1914. godine predsedniku srpske kraljevske Vlade Nikoli Pašiću u Nišu, gde je Vlada bila izmeštena”.

Jedan očevidac ostavio je svedočanstvo o tome: „...U niškoj kafani ’Evropa’ za vreme ručka, ušao je jedan službenik i predao telegram. Pošto je pročitao šta u njemu piše, predsednik Pašić se digao sa stola i obratio prisutnima: Austrija nam je objavila rat. Naša stvar je pravedna. Bog će nam pomoći”.

Istog dana regent Srbije, princ Aleksandar Karađorđević, objavio je ratni proglas u kome se, između ostalog, naglašava:

„Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat. Ja sam prinuđen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku. Srbi, branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme!...”  

RATNI zov dosegnuo je i do Koprivnice na obroncima Kopaonika, do Milunke Savić, dobrovoljca iz balkanskih ratova. Otadžbina je bila ugrožena, potrebno ju je svim snagama braniti, bilo je jasno Milunki. Skinula je svoje haljine, obukla ratničko odelo, uprtila svoj ranac, i krenula da se javi najbližoj komandi i dobije ratni raspored.

Sada kao kaplar Milunka Savić.

O tome kako se kaplar Milunka Savić izborila da dobije ratni raspored, u nedostatku zvaničnih dokumenata, saznajemo iz navedene knjige Antonija Đurića Žene Solunci govore:

„Ne zna da objasni kako se našla pred generalom Stepom Stepanovićem. Zna samo da general nije hteo ni da je sasluša:

- Kući! - rekao je.

Nije imala priliku da mu kaže da neće kući, da je kaplar, da je imala krvavo vatreno krštenje s Bugarima, da ima medalju za hrabrost... Otišla je u Kragujevac, pravo načelniku Vrhovne komande vojvodi Radomiru Putniku.

- Ja sam kaplar srpske vojske i hoću svoj ratni raspored, gospodine vojvodo! - rekla je odlučno, u jednom dahu.

Iskusni ratnik, uviđajući da pred sobom ima mladu, ali odlučnu devojku, blago reče:

- Dobro, budi bolničarka! Šteta da pogineš tako mlada.

- Neću da budem bolničarka! Hoću pušku!

- Onda dođi sutra, pa ćemo videti! - rekao je stari vojvoda, računajući da će se mlada devojka predomisliti i otići kući.

- Ostaću ovde i čekati Vašu odluku! - rekla je nepomirljivo.

NA RATNOM savetovanju, tog popodneva, vojvoda Putnik reče da mu se ’navrzla’ na glavu jedna devojka koja hoće da ratuje. Neće da ode kući, čeka da čuje njegovu odluku. Vojvoda nije pomenuo njeno ime. Njena želja je izazvala smeh starijih komandanata i sigurno bi sve palo u vodu da se za reč nije javio major Voja Tankosić:

- Ako je ta devojka Milunka Savić, onda bi je trebalo primiti u neku dobrovoljačku jedinicu. Ona se već proslavila u ratu s Bugarima. Neustrašiva je, brza, okretna, snalažljiva, lukava, kao vidra.

Sutradan je opet bila pred vojvodom Putnikom. Njen pogled je govorio više od ma koje reči.

- Dobro, devojko, ako hoćeš da ratuješ, javi se majoru Tankosiću. Naći će se puška i za tebe...

- Kad mi je to rekao, htela sam da ga poljubim u ruku i u skut, ali se vojvoda opirao. Htela sam nekako da mu iz- razim neizmernu zahvalnost.

OD TOG časa više od četiri godine je bila u muškom odelu i s puškom. Preko grudi je nosila dva niza redenika, a jedan oko pasa. Bez bombi nije ulazila u borbu. A umela je da ih baci pravo u švapski rov i da sa zadovoljstvom očekuje njihovo dejstvo. Ubrzo je postala komandir jurišnog bombaškog odeljenja”.

I general Milorad Prelević u svojim zapisima o Milunki Savić objašnjava gotovo istovetno kako se devojka iz Koprivnice ponovo domogla ratničkog stroja.

Milunka Savić, čobanica sa potkopaoničkih pašnjaka u Raškoj oblasti ostvarila je svoju nameru, ušla je u sastav legendarnog Drugog pešadijskog topličkog puka „Knjaz Mihailo”.

Koliko je neprijatelj bio zaplašen naletom jurišnika Gvozdenog puka svedoči jedan francuski novinar koji je izveštavao sa bugarske strane:

„Kada su bugarski vojnici saznali da ih napadaju rat Drugog puka srpske vojske dovikivali su jedni drugima - bežite, ide ftori železni polk”.

Milunka Savić, kao dobrovoljka, u svojoj dvadeset drugoj godini, postaje neustrašivi bombaš jurišnog odeljenja slavnog Gvozdenog puka i sa svojom desetinom izvršava najteže zadatke na prvoj borbenoj liniji ili u pozadini neprijatelja.
 
UVEČE  28. 7. 1914. godine sa obala reka Save i Dunava, koje su tada bile državna granica, austrougarska vojska otpočela je žestok napad za osvajanje Beograda. Na beogradskoj strani, na mostovima i drugim osetljivim mestima od Ade Ciganlije do Kalemegdanskog platoa, raspoređeni su Dobrovoljački odredi, specijalisti za izvođenje akcija visokog rizika u gradu. U prvim danima borbe posebno se istakao Savski (u kasnijoj fazi preimenovan u Rudnički) odred, koji je na Torlaku i Banjici, formirao učitelj Jovan Stojković Babunski, hrabri vojvoda iz Četničke akcije u Staroj Srbiji i Makedoniji 1903-1912. godine. Odred je bio sastavljen od dobrovoljaca iz svih krajeva: đaka, studenata, zanatlija, državnih činovnika, intelektualaca i seljaka...Pred sam neprijateljski napad komandu nad Odredom preuzeo je, po hrabrosti dobro poznat neprijatelju, major Vojislav Tankosić, oslobođen iz pritvora u kom se nalazio po zahtevu proizašlom iz austrougarskog ultimatuma od 23. jula 1914. godine.

PREKALjENI OFICIRI

SRPSKA  Vrhovna komanda od dobrovoljaca-četnika formirala je na početku Prvog svetskog rata 1914. godine specijalne jurišne sastave i osposobila ih za brza iznenadna dejstva na teškim terenima i u opasnim zonama. Za komandante tih sastava postavljeni su iskusni oficiri prekaljeni u mnogim borbama u Četničkoj akciji od 1903. do 1908. i u balkanskim ratovima 1912-1913. godine.

SUTRA: OBRAZ PRESTONICE OSTAO JE SAČUVAN