FELJTON - DEVOJKA POD IMENOM MILUN POSTAJE BOMBAŠ: U ratni spisak upisana je kao Milun Radenka Savić, dobrovoljac iz sela Koprivnice

„Mesec septembar počinje, i umesto da se po selima i građanstvu vode razgovori o pribavljanju letine, koju je donela 1912. godina, da trgovci vode računa o trgovačkim poslovima i da činovništvo posle letnjih vrućina pregne na intenzivniji rad... ono se samo vode razgovori o nastupajućem ratu, o pripremama za rat. Vojnici spremaju odela, oficiri uniforme, konjanici i komordžije konje i kola... nikoga nisam video da je usled toga zamišljen, turoban, zlovoljan”.

A u Koprivnici, Milunka Savić prikupljala je neophodne stvari, željno iščekujući dan kada će se pridružiti braniocima zemlje. Dobrovoljno će u rat: „...spretna sam i snažna, spremna na sve nedaće”, prebirala je u mislima. Odluka je donesena, ali kako je ostvariti kada u vojsku ne primaju žene. Smislila je: „...prerušiću se i prijaviti kao muškarac”.

„Idem u rat, a kako ću u rat ako ne naučim da budem muško. Nije samo to: Milunka, obuci muške haljine, ošišaj kosu, utegni sise i eto, postala si muško, nego brale moj, moram vežbati govor i držanje, jes’ držanje... Ja, Milun Savić, stidljiv momak, biću stalno na oprezu, da ne izgovorim pravo ime kad me pitaju”, pričala je posle rata Milunka.

KADA je Turska 24. septembra 1912. godine naredila mobilizaciju svojih 10 evropskih divizija, pa potom zarobila transport artiljerije koja je kupljena u Francuskoj, a putovala preko Soluna za Srbiju, i kada su turske vlasti odbile ultimatum balkanskih saveznika od 13. oktobra iste godine, kucnuo je čas da se krene u završne pripreme za rat.

General Radomir Putnik, načelnik srpskog Generalštaba, 30. septembra 1912. godine u 11 časova, podneo je kralju Petru I Karađorđeviću na potpis Ukaz o mobilizaciji  prvog, drugog i trećeg poziva. Objavljen je rat Turskoj.

Na sve strane po gradovima i selima izlivalo se veliko narodno rodoljublje, mladići i stariji ljudi obučeni u svečana odela, uz pesmu i igru, po grupama su se kretali putevima Srbije, da bi što pre stigli u svoje jedinice. Polet i rodoljublje ogledalo se na sve strane.Svet bio je zadivljen manifestacijama omlaine koja je stizala na zborišta.

STRANI dopisnici izveštavali su svet o jedinstvu i rešenosti Srbije da konačno raščisti sa turskim viševekovnim ropstvom. Jedan od njih ovako je pisao u svojim novinama: „Videći ovaj duboki patriotizam i svetu vatru koja je buknula u svačijoj duši, postao sam svestan neminovnosti pobede balkanskih saveznika”.

Naoružanje srpske vojske bilo je prilično slabo i zastarelo. Operativna vojska naoružana je brzometnom puškom, dok je treći poziv imao staru jednometnu pušku „berdanku”. Svi pukovi prvog i drugog poziva imali su po četiri mitraljeza i ukupno 544 topa. Vojnici su uglavnom imali oskudnu ratnu opremu, a komora je imala pretežno volovsku vuču što je usporavalo nastupanje divizija na bojištu.

Već prvog i drugog dana od objave mobilizacije pukovi su bili skoro popunjeni. Pored obveznika na zborišta su stizali i nepozvani, njih oko 20.000 neraspoređenih, koji su tražili da budu u ratnim jedinicama. Od njih su formirani prekobrojni pukovi.

MEĐU nepozvanima, jedna od prvih žena bila je Milunka Savić. Ne postoje tačno zapisani podaci kada se i gde Milunka kao dobrovoljka prijavila vojnim vlastima. U romansiranoj biografiji Milunke Savić „Devojka iz doline jorgovana“, autorke Jasmine Lazarević, navodi se:

„U opštem metežu, stasiti momak stigao je na kapiju jednog od mesta za prikupljanje dobrovoljaca za rat.

- Pomoz Bog, ljudi!

- Bog ti pomogao, sine!

- Dođoh, da me upišete u četnike.

- Veliš, da te upišemo - ponovi vojvoda Živko Gvozdić.

- Jest’, vojvodo, da me upišete. Hoću s vama da se borim.

Primljena je i u ratni evidencioni spisak upisana kao Milun Radenka Savić, dobrovoljac iz sela Koprivnice, Kovači, Jošanička banja, Raški okrug”.

MILUNKA  Savić, jedra čobanica sa padina Kopaonika, zavedena u ratne spiskove kao Milun u svaki okršaj ulazila je smelo, ali uvek sa zebnjom da se njeno devojaštvo ne otkrije, jer se žene, do tada, nisu primale u ratni stroj. Molila je Boga da ranjavanje ne naruši njenu tajnu i da je ne vrate kući.

Izvori koji su dostupni tvrde da je Milunka ratujući stigla čak do Skadra, boreći se protiv turske vojske. Ovaj podatak navodi na zaključak da je odred u čijem se sastavu borila Milunka (Milun) Savić bio u sastavu Treće srpske armije pod komandom generala Božidara Jankovića, koja je imala ratni zadatak oslobađanje Kosova i Metohije.

Prvi balkanski rat okončan je pobedom srpske Prve armije u Kumanovskoj bici . Srbija i ostale tri države na Balkanu - Crna Gora, Grčka i Bugarska, pobedile su osmanlijskog porobljivača čime je prekinuta duga turska istorija u Evropi. Posle zauzeća Kumanova, Bitolja, Soluna, Lile Burgasa, Jedrena i drugih gradova, u Londonu je 30. maja 1913. godine potpisan mirovni ugovor. Tim ugovorom, na čije je potpisivanje Turska bila prinuđena, sprečen je prodor Austrougarske prema Solunu.

ŽELELA je Milunka Savić  da u Koprivnici  mirno da nastavi život, osnuje porodicu i skući novi dom. Htela je ona, ali sudbina nije. Stvarnost je krenula drugim tokom. Pošto Londonskim ugovorom nisu bila potpuno razrešena sva sporna pitanja među balkanskim saveznicima, došlo je do spora između Srbije i Bugarske oko podele oslobođenih teritorija, zbog čega se Balkanski savez ubrzo raspao. Spor je prerastao u međusobni obračun: 1913. godine započeo je Drugi balkanski rat.

Na reci Bregalnici tokom juna 1913. godine trajala je krvava bitka čiji je ulog bila čitava Makedonija i pobeda u Drugom balkanskom ratu. Drinska divizija našla se u središtu napada i s teškim gubicima držala je položaj. Među prvima u pomoć je renuo Drugi toplički pešadijski puk „Knjaz Mihailo”. Pred polazak, komandant bataljona, Jordan Milovanović održao je govor svojim vojnicima: „Pokažite se dostojni svojih predaka, Jug Bogdana, Toplice i Kosančića, budite heroji kakvi beste na Bi- tolju. Put za Prokuplje, moji sokolovi, vodi preko Sofije. Za mnom, napred!”

Vojnici su uz pesmu krenuli za svojim komandantom. Pukovski sveštenik proročki je primetio: „S pesmom u smrt idu. Ova vojska mora pobediti!”

Milunka Savić, sada već sa iskustvom ratnika, kao bombaš, u mnogim borbenim akcijama, smelo je jurišala i precizno pogađala cilj. Iz borbe je izašla sa činom rezervnog kaplara srpske vojske. Ubrzo je završen Drugi balkanski rat i Milunka se vratila u svoje orlovo gnezdo - Koprivnicu.

DOSTOJNI PREDAKA

MLADIĆI iz Toplice, 1. jula 1913. godine, svojim herojstvom kroz kuršume i oganj, stekli su pravo da jedini među sto pešadijskih i artiljerijskih pukova u srpskoj vojsci ponesu ime Gvozdeni puk. U toku Bregalničke bitke puk je izgubio komandanta, sve komandante bataljona i komandire četa kao i polovinu ljudstva. Iz pakla bitke Topličani su izašli ovenčani slavom prvih među jednakima, najhrabriji među herojima.

SUTRA: OTKRIVENA TAJNA SRPSKE HEROINE O DEVOJAŠTVU