FELJTON - ALIJA IZETBEGOVIĆ, ČOVEK SA MNOGO LICA: Učestvovao u formiranju Handžar divizije, osuđen zbog nacionalizma i islamizma
DA JE poštovao propise Ustava nove Bosne - koji je predviđao rotirajuće predsednikovanje - Alija Izetbegović morao bi da prepusti drugom svoja ovlašćenja predsednika Bosne nakon godinu dana.
Foto: EPA
Na kraju 1991, pre no što je rat izbio, njega bi, dakle, zamenio - Radovan Karadžić! Ali, velike sile koje su tako često tvrdile da deluju u ime prava, dobro su pazile da ga ne primene u ovom slučaju. No zašto im je Izetbegović toliko odgovarao? I zašto su mu stvorili medijsku sliku tako daleku od stvarnosti?
Alija Izetbegović predstavljen nam je kao demokrata, pristalica „multietničke“ Bosne, kako se govorilo. Besmislen izraz jer, sa izuzetkom nekoliko romskih i jevrejskih zajednica, svi Bosanci, bilo da su muslimani, Srbi ili Hrvati, pripadaju istom narodu i razlikuju se jedino po veroispovesti. Ali koristeći izraz „multietnički“, želelo se postići da zapadno javno mnjenje podrži jednu tobož antirasističku, antinacionalističku ličnost, pobornika širokogrudosti...
Posebno nemojmo zaboraviti da je interese u medijima Izetbegovićeve vlade preuzela jedna američka firma za public relations (veze sa javnošću). Znamo na kakva podmukla delovanja su te firme sposobne od afere sa navodno ukradenim kuvajtskim inkubatorima. Potpuno izmišljena režija koju su stvorili Hil & Nolton. Ali njihove kolege iz Ruder Fina, koje su prodale - recimo radije izmislile - sliku Izetbegovićevog režima, isto su tako nepoštene.
To najbolje pokazuje u svojoj knjizi Žak Merlino, novinara Frans 2. Direktor Ruder Fina je Merlinou rekao: „Predsednik Izetbegović, u svojoj ,Islamskoj de klaraciji,, naglašeno zauzima stav u korist Islamske i fundamentalističke države. Pored toga, prošlost Hrvatske i Bosne obeležava stvarni i svirep antisemitizam. Ulazak u igru jevrejskih organizacija na strani Bošnjaka bio je izuzetan pokerski potez. Odmah smo mogli, u očima javnog mnjenja, da dovedemo u vezu Srbe i naciste. Dosije je bio složen, niko nije razumeo šta se događa u Jugoslaviji, ali odjednom smo mogli da predstavimo jednostavno pitanje, priču o dobrima i rđavima."
U Sarajevu 1943. formirana SS handžar divizija. Ta arapska reč znači “nož za presecanje grla”. Ti SS muslimani počinili su takva zverstva da su čak i nemački oficiri bili zaprepašćeni
SUČELIMO tu zvaničnu Izetbegovićevu sliku sa stvarnom karijerom jednog premalo poznatog čoveka. Rođen 1925, mladi Izetbegović priključio se pre rata Mladim muslimanima, tradicionalističkoj grupi koja se „bori protiv odstupanja sa kursa modernističkog islama“. Fundamentalizam, od samog početka. U proleće 1943, Izetbegović upravlja Muslimanskom mladeži Sarajeva i u tom svojstvu on prima Aminal Huseinija, velikog muftiju Jerusalima, izbeglog u Nemačku i ličnog Hitlerovog prijatelja.
Huseini propoveda džihad, sveti rat protiv Jevreja. Na njegov poziv, dvadeset hiljada bosanskih muslimana stupa u službu Vafen SS. Izgleda da je Izetbegović bio jedan od organizatora formiranja čuvene SS Handžar divizije. Ta arapska reč znači “nož za presecanje grla”. Ti SS muslimani počinili su takva zverstva da su čak i nemački oficiri bili zaprepašćeni. Dakle, ta divizija biće povučena sa bosanskog fronta i poslana da se bori protiv SSSR.
Godine 1946, Izetbegović je osuđen na tri godine zatvora zbog nacionalizma i islamizma, kako na to podseća Kristina Okrent. U 1970, on objavljuje u Sarajevu svoju čuvenu “Islamsku deklaraciju” koja izlaže njegova duboka ubeđenja. Evo njenog osnovnog principa: „Islamistički pokret mora i može da preuzme vlast čim je pravilno i brojčano jak u tolikoj meri da može da razori postojeću neislamsku vlast.“ U ono doba, titoistički režim pušta da to prođe jer pokušava da se dobro prikaže u arapskim zemljama.
Ali, trinaest godina kasnije, Izetbegović je osuđen na 14 godina zatvora, zajedno s još nekolicinom istomišljenika, zbog muslimanskog nacionalizma koji želi da od Bosne načini etnički čistu islamsku državu. Ukratko, jedna duga karijera obeležena fundamentalističkim rasizmom.
INTERES ZAPADA
IZETBEGOVIĆ je vodio svoju izbornu kampanju na potpuno nacionalističkom programu. On je tako odgovoran za početak građanskog rata. Uprkos tome, zapadnjačke sile nepokolebljivo proglašavaju da taj Izetbegovićev režim predstavlja „multietničku“ i antinacionalističku Bosnu. Naravno, takva besmislica prikriva jednu drugu nameru: načiniti od Bosne protektorat, piona koji dopušta da se ubace na Balkan i da ga kontrolišu. Eto zašto je trebalo navesti zapadno javno mnjenje da podrži Izetbegovića, nazovi „antinacionalistu“.
BILO je dovoljno raspitati se da bi se saznalo. Na primer, čitajući delo jednog francuskog sociologa jugoslovenskog porekla, Aleksandra Popovića, direktora istraživanja u CNRS-u (Centre national de la recherche scientifique - Nacionalni naučno-istraživački centar ). Godine 1990, pod rečitim naslovom „Muslimani iz Bosne i Hercegovine, pripremanje građanskog rata“, Popović govori o usponu u osamdesetim godinama prošlog veka „ jednog islamskog radikalizma u verskim sredinama i među nekim intelektualcima na visokom položaju. Taj radikalizam prenosile su dve jako različite grupe: rukovodioci muslimanske zajednice u Bosni i Hercegovini i jedna beskrajno radikalnija grupa koju su sačinjavali ’apostoli islama’ čije je središnje jezgro imalo u svojim redovima nekoliko preživelih nekadašnjih pripadnika Mladih muslimana, kao što je to bio A. Izetbegović.
Ta druga grupa traži na najizričitiji način da se sprovede ponovna islamizacija ’iz osnove’ celokupnog muslimanskog stanovništva Bosne i Hercegovine.“ Kada se pozove na te činjenice, Bernar-Anri Levi i drugi francuski intelektualci koji su toliko hvalili Izetbegovića, tvrde da je „Islamska deklaracija“ bajata priča. Po njihovom mišljenju, njen tvorac se preobratio u antinacionalističkog demokratu. To je potpuno netačno. Prvo, on je ponovo objavio tu Deklaraciju 1990. i ona je poslužila kao osnova za njegovu izbornu kampanju. Osim toga, sve potonje činjenice pokazuju da je on nastavio da primenjuje svoj integristički program. Naprosto prikrivajući svoju igru kada je to bilo potrebno. U stvari, Izetbegović je odigrao glavnu ulogu u uništavanju višenacionalne Jugoslavije i pokretanju nacionalističkih mržnji.
Prošlost Hrvatske i Bosne obeležena je stvarnim i
svirepim antisemitizmom
POČETKOM 1990. godine, Izetbegović odbija izbore na jugoslovenskom saveznom nivou. Obrazloženje? „Srbi, demografski dominantni, brojčano bi preovladali u parlamentu.“ Ali, jedva nekoliko meseci kasnije, nema nikakvu zamerku izborima koji bi se organizovali u Bosni prema istom principu. Ovoga puta, od toga imaju koristi muslimanski nacionalisti. Treba znati da su upravo oni bili prvi, koji su osnovali jednu partiju na nacionalnoj osnovi u Bosni (26. maja 1990).
Dakle, u novembru 1990, Izetbegović se pojavljuje na listi muslimanskih nacionalista protiv „multinacionalnih“ partija: Titoističke lige i liberalne partije jugoslovenskog premijera Markovića. Zahvaljujući propagandi koja je izazivala međusobne mržnje, pobedu odnose ta muslimanska lista i druge nacionalističke liste, hrvatske Mate Bobana i srpske Radovana Karadžića. Trojica se ujedinjuju protiv nenacionalističkih lista. Kako to objašnjavaju dva francuska pisca: Izetbegović deli vlast na libanski način: njemu predsednikovanje, Srbima predsedavanje parlamentom, Hrvatima upravljanje vladom. Nepotrebna briga o uravnoteženosti: za 18 meseci „delovanja“, parlament neće usvojiti nijedan zakon.
SUTRA: IZETBEGOVIĆ TRAŽI RAT PO BILO KOJU CENU