FELJTON - NEMCI BLOKIRAJU RASPRAVU O HRVATSKIM ZLOČINIMA: Ono što nisu postigle Pavelićeve ustaše, Tuđman je ostvario
SPECIJALNI izvešatač belgijske televizije, novinar, Patrik Remakl, u uvodu svoje reportaže podseća da je pre rata bilo oko 12% Srba u Hrvatskoj i da nema više od pet odsto.
Foto: Printskrin Jutjub AP
Srpsko pitanje je „rešeno“ pošto je, prema međunarodnim konvencijama, granica za priznavanje „manjine“ određena na osam odsto što omogućava dobijanje posebnog statusa, škole, prava na sopstveni jezik.
Njegova reportaža otkriva svireposti koje su počinjene protiv srpskih civila: odsečene šake i prsti, starci ubijeni na pragu svojih kuća bez ikakvih znakova borbe... Oficiri Unprofora - koji ne žele da ih snimaju s lica - govore o velikim zajedničkim grobnicama, posebno u Kninu. A zašto Plavi šlemovi neće da svedoče licem prema kamerama? Da li su dobili naređenje da ne govore o svirepostima koje su počinili Hrvati? Više od godinu dana kasnije, dva holandska istoričara postavljaju pitanje saučesništva UN: „U jednom parku u Dvoru na Uni, pobijeno je gotovo dve stotine bespomoćnih izbeglica. Danske snage UN bile su samo na tri stotine metara udaljene, ali su dobile naređenje da se ne mešaju. Narednik Jan Valendorf video je, kroz dvogled, kako je ubijeno petoro invalida u dvorištu obližnje škole. Između 5. i 7. avgusta, uklonjeni su svi tragovi masakra, bilo je šest kosturnica pored Dvora.“
Ovoga puta, ipak, neke zapadne zemlje kritikovale su hrvatski režim. Kako je pokušao da se opravda? Tvrdeći da se radi o nekontrolisanim propustima ili o razumljivim osvetama. Laž. Čišćenje nije nekontrolisano, već organizovano. Sistematski, počev od vrha.
O tome svedoči izveštaj Evropske unije, opet neobjavljen, ali kojeg navodi britanski novinar Robert Fisk: „Otkriveni leševi pripadaju naročito starijim osobama. Mnogi su ubijeni metkom u leđa. Nekima je prerezano grlo ili odsečena glava, drugi su bili osakaćeni. Te zločine počinili su hrvatska vojska, hrvatska policija i hrvatski civili.“
ZA VREME ofanzive, televizija zagrebačkog režima svakog dana puštala je vojne pesme. Posebno ovu: „Ne pokušavaj da mi kažeš da nisi sposoban da ubiješ čoveka, ja znam da ti to možeš. Napred, u istoriju. Napred, u rat. Sloboda ima cenu, a ta cena jeste krv.“ Nemački nedeljnik „Špigel“ otkriva da su „svakog sata na televiziji emitovane junačke slike hrvatske vojske, propraćene vojnim marševima i patriotskim pesmama. Svaki put, obično tokom nekoliko sekundi, prenosili su slike iz Drugog svetskog rata, kada su nemačke trupe uništavale Srbe“.
Kako bi očistio Hrvatsku, režim je dosledno isterivao Srbe
iz njihovih stanova...
Dodatni dokaz zlonamernosti režima: u septembru, hrvatski parlament privremeno obustavlja primenu više članova „Ustavnog zakona o pravima čoveka i manjina u Hrvatskoj“. Uostalom, rezultati terora raduju Tuđmana koji taktično izjavljuje: „Izbeglice su, kaže on, otišle tako naglo da čak nisu imale vremena da ponesu ni svoj prljavi novac i prljavo rublje“.
Čišćenje ne prestaje sa okončanjem ofanzive. Srbi koji su ostali na licu mesta stalna su meta, kako to ukazuje „Nuvel observater“: „U pratnji Plavih šlemova, opredelili su se za hrvatsko državljanstvo i otišli da se upišu kod novih vlasti u oblasti. Kad su dokumenta najzad bila u redu, OUN prati ljude kući. Avaj, nekoliko dana kasnije, kad je jedna patrola otišla u obilazak, često je zaticala samo spaljenu kuću i ugljenisana tela.“ U oktobru mesecu, francuski dnevni list „Liberasion“ izveštava da je 60 do 80% srpskih dobara uništeno ili spaljeno. Ona koja su neoštećena, konfiskovala je hrvatska vlada. „Očigledno je da Hrvatska hoće da bude sigurna da se Srbi nikada više neće vratiti.“
U DECEMBRU 1995. izveštaj generalnog sekretara UN otkriva masovne pljačke i razaranje više od pet hiljada kuća. Hrvatska vlada krije ulogu svojih vojnika i policajaca, piše Butros Gali, koji procenjuje da je pobeglo dve stotine hiljada Srba. Odnosno, više od 90% tog stanovništva. Ono što nisu postigle ustaše Ante Pavelića, Tuđman je ostvario.
Ali to hrvatsko „etničko čišćenje“ ne pogađa jedino Srbe. Godine 1993. i 1994, u Bosni, muslimansko stanovništvo takođe je bilo žrtva strašnih zločina koje su počinile hrvatske snage. A UN su optužile režim u Zagrebu da je silom deportovao mnoge bošnjačke izbeglice. Jedan nemački dnevni list čak piše, još 1992. godine: „Hrvatska sve više pokušava da postane etnički čista država. Postupanje prema muslimanima izbeglicama iz Bosne i Hercegovine daje za pravo da se pomisli da se to ’čišćenje’ obavlja u dogovoru sa vladom. Inače, zašto se odbija ulazak muslimana izbeglica, zašto se nemačke organizacije žale da u Zagrebu blokiraju pomoć namenjenu ženama muslimanske nacionalnosti iz Bosne?“
Čak ni savez, koji je nametnuo Vašington, između hrvatskih i muslimanskih nacionalista neće moći da okonča to čišćenje. Kao što pokazuju neprestana sukobljavanja oko Mostara.
STRELjANjE ZAROBLjENIKA
POŠTO je Zapad odobrio svireposti koje je u Krajini počinila hrvatska vojska, ova neće oklevati da prekrši međunarodne sporazume o ratu u svojim operacijama u Bosni. Mesec dana kasnije, jedan oficir iz bataljona „Ljutoč“ izjavljuje: „Nemamo ni vremena ni sredstava da se sada bavimo zarobljenicima. U svom napredovanju, zarobili smo pripadnike srpskih trupa. Oni jednostavno nisu više tu da bismo vam ih mogli pokazati.“
ZAŠTO Tuđmana Međunarodni sud koji su osnovale Sjedinjene Države nikada nije optužio za sve te ratne zločine? I zašto one, čiji sateliti mogu da otkriju kutiju šibica bilo gde na svetu nisu nikada objavile satelitske snimke da bi otkrile kosturnice u koje je hrvatska vojska bacala žrtve? Na primer u okrugu Slunja, u Krajini.
Godine 1991, Nemačka je toliko bila uporna u zaštiti manjina. Zašto, četiri godine kasnije, ona blokira raspravu u UN o izveštaju Butrosa Galija koji otkriva potpuno uništenje te srpske manjine? Žrtve naših prijatelja biće predmet ogromnih medijskih kampanja, žrtve naših neprijatelja moraju da umru u potpunoj nezainteresovanosti. Još jednom, veliki moralni principi kriju sramne strategije. Velike sile nemaju obzira kada treba da uspostave i da održe jednu fašističku vlast. Pod uslovom da to bude poslušan fašista. Što je Tuđman smešan u svojoj operetskoj beloj admiralskoj uniformi, sa mahnitom megalomanijom i sklonošću ka luksuzu, sa svojim knjigama sa infantilnim obrazloženjima, nije bitno. Hitler je takođe bio smešan.
U toku „Oluje“ TV Zagreb je svakog dana više puta emitovala pesmu „Ne pokušavaj da mi kažeš da nisi sposoban da ubiješ čoveka, ja znam da ti to možeš. Napred, u istoriju. Napred, u rat. Sloboda ima cenu, a ta cena jeste krv“
„NEMA granica za divljaštvo, ukazuje član jedne nevladine organizacije, svedok hrvatske ofanzive na Krajinu. Hrvati su ubili jednu staricu od 74 godine, umotavajući je u ribarsku mrežu pre no što su je opasali automobilskom gumom i zapalili. Čak je i srpska stoka predmet osvete. Kravama su bile iskopane oči i presečene tetive. Praktično nijedno selo nije izbeglo razaranje."
Kako bi očistio Hrvatsku, režim je dosledno isterivao Srbe iz njihovih stanova...„Ako živite u stanu, objašnjava nam Zoran Oštrić, iz Centra protiv rata, i ako ste jedno veče odsutni, jedan vojnik ulazi u vaš stan, menja brave i nastanjuje se: 'To je moj stan'. Zovete policiju koja odgovara: 'Nismo nadležni, radi se o vojniku', Obraćate se vojnom sudu, ali vojska odbija da izvrši tu presudu i ništa se ne dešava. U gradu Puli, zabeležena su 52 slučaja, a Splitu nekoliko hiljada. "
SUTRA: ALIJA IZETBEGOVIĆ ČOVEK SA MNOGO LICA