FELJTON - TUĐMAN PRVI DRŽAVNIK REVIZIONISTA NA SVETU: Tvrdio da je "osuđivanje Nemaca za II svetski rat istorijsko krivotvorenje"

Tačno pedeset godina ranije, Hitler napada Jugoslaviju, rasparčava je i uspostavlja ustašku hrvatsku državu. Upravu nad njom poverava Anti Paveliću, rukovodiocu hrvatske fašističke partije Ustaša. Ovi sprovode jednu od najsvirepijih i najkrvavijih diktatura u čitavoj istoriji Evrope.  Da bi izgradili „čistu“ državu, izvršiće genocid istrebljujući na varvarski način stotine hiljada Srba, 80 odsto jevrejskog stanovništva i veliki broj Roma. Što se tiče Srba koji žive u Hrvatskoj, parola ustaškog režima je nemilosrdna: trećinu proterati, trećinu silom preobratiti u katoličanstvo, trećinu pobiti. Taj će se program doslovno sprovesti.

Nemačka 1991. godine po drugi put, priznaje Nezavisnu državu Hrvatsku. A izvesne sličnosti su zastrašujuće. Prvo, kao i 1941. godine, novi režim počinje tako što menja Ustav. Hrvatska više nije „država Hrvata i Srba iz Hrvatske“ već „nacionalna država hrvatskog naroda i drugih“. Ta definicija srozava Srbe, Jevreje, Rome i muslimane u ljude drugog reda. Kao i 1941. godine. Član 249. jugoslovenskog Ustava određuje da „građanin neke republike ima na teritoriji druge republike ista prava i dužnosti kao i njeni građani“. On je u Hrvatskoj ukinut.

Ukidajući prava nepoželjnim Srbima, novi režim priprema dramatičnu erupciju koja će ih pogoditi. Stotine hiljada Srba biće proterano sa teritorija na kojima su njihove porodice živele vekovima. Gradovi i sela biće potpuno uništeni kako bi se izgradila, ponovo, „čista država“. Da li se tome treba čuditi? Ne. Da bi se predvidelo ono što će se desiti u toj novoj Hrvatskoj, koju je stvorila Nemačka i koju tetoši Zapad, bilo je dovoljno da se pročitaju dela njenog velikog vođe Franje Tuđmana u kojima je izneo svoj stav o njegovim  fašističkim prethodnicima.

U SVOJOJ knjizi „Bespuća istorijske Istine“,  napisanoj 1981. godine, objavljenoj 1989. godine, Franjo Tuđman iznosi u stvari fašističko shvatanje istorije, blisko Hitlerovom "Majn kampfu". Istorija, tvrdi budući šef države, samo je dugi niz nasilja koje su ljudi izvršili protiv drugih ljudi. Umesto da ratove objasni njihovim stvarnim razlozima i veoma materijalnim sklonostima ka pljački i dominaciji, Tuđman tvrdi da je rat u neku ruku božanska tvorevina. Od Kainovog biblijskog bratoubistva, koji predstavlja prototip „ljudske prirode“, uvek je bilo genocida. Onaj koji su počinili nacisti i njihovi hrvatski saveznici nije ništa izuzetno. Svaki narod koji se bori za svoj opstanak prinuđen je da koristi krupna sredstva, ništa se ne može učiniti protiv tog začaranog kruga nasilja. (Tuđman pokušava da dokaže da nacistički zločini nemaju ničeg izuzetnog, radi se samo o začaranom krugu nasilja protiv kojeg se ništa ne može).

Zapravo, ta teorija svodi se na opravdavanje tvoraca genocida. To dvostruko kretanje se jasno opaža kad Tuđman tvrdi da „osuđivati Nemce i samo njih (za II svetski rat) znači načiniti istorijsko krivotvorenje, jer i drugi su počinili ratne zločine“. To izjednačava nacističke zločine i odgovor antifašista i pokušava da diskredituje pokret otpora, ostaviti bez rešenja dželate i žrtve. U stvari, on rehabilituje dželate.

DELO  je tako očigledno rasističko i revizionističko da se čak i Tuđmanove američke pristalice osećaju neprijatno. Međutim, njegova agencija za veze sa javnošću „Ruder Fin“  uspeće da mu obezbedi podršku najznačajnijih jevrejskih organizacija u Sjedinjenim Državama. Te organizacije, verne saveznice američke politike, bile su spremne da podrže Tuđmana protiv Srba. No, nisu mogle da progutaju njegove antijevrejske izjave. Tada će novi Firer iz Zagreba odlučiti da napiše jedno neverovatno izvinjavajuće pismo, u februaru 1994. godine:

„Od objavljivanja knjige, 1989. godine, imao sam prilike, ili još bolje, energično sam izrazio želju da budem bolje obavešten o jevrejskoj zajednici. Ta veza navela me je na jedan drugačiji pristup od onoga koji sam mogao da imam u prošlosti kad sam pisao knjigu kao progonjeni disident. Odlučio sam, dakle, da će ti delovi biti izbačeni iz moje knjige koja uskoro treba da se objavi na engleskom jeziku. Ukupni utisak tih izloženih rešenja navodio je na pomisao o predrasudi protiv jevrejskog naroda što nikada nije bila moja namera.“

Nijedno od tih licemernih objašnjenja nema nikakve osnove. A Tuđmanove intimne zamisli nisu se uopšte promenile. Godine 1996, pokušaće da prebaci pepeo hrvatskih fašističkih vojnika na groblje logora smrti u Jasenovcu. Kao kad bi sa velikom pompom sahranjivali nacističke generale u Aušvicu! Uostalom, najznačajnija revizionistička publikacija Sjedinjenih Država nije se u tome prevarila. Ona hvali Tuđmana: „Uprkos snažnim kritikama, predsednik Hrvatske odbija da opovrgne svoje revizionističke poglede o problemu Holokausta. Dok je izvestan broj evropskih država proglasio nezakonitim revizionizam Holokausta, u Hrvatskoj on uživa podršku na najvišem nivou.“

PRVI  državnik revizionista sveta, čovek koji se usuđuje da izjavi (upravo u trenutku kada je preuzimao vlast): „Srećan sam što moja žena nije ni Jevrejka ni Srpkinja“, čovek koji određuje „Hrvatstvo kao zalog za spas hrišćanskog Zapada od nevernika“, da li je baš taj čovek pogodan da pazi na poštovanje nacionalnih manjina? Da li su Srbi iz Hrvatske morali da žive pod vlašću duhovnog naslednika fašističkog diktatora? Odmah izražavaju svoje bojazan. Ali, zapadni svet procenjuje te strahove neprihvatljivim. Međutim, nisu nedostajali razlozi za uznemirenost.

1941-1945.
Mile Budak, ministar obrazovanja hrvatskog fašističkog režima, o Srbima koji žive u Hrvatskoj: „Nismo uspeli da ih asimilujemo. Dobro je da znaju koja je naša parola: ili će se pokoriti, ili će otići. Ne možemo dozvoliti da dva naroda vladaju u našoj nacionalnoj državi. Bog je jedan i narod koji vlada takođe je jedan: to je hrvatski narod. Neka se oni koji su došli u našu otadžbinu pre dve ili tri stotine godina vrate odakle su došli."

1990-1995.
Franjo Tuđman je 1990. godine  dao da se izglasa novi Ustav: „Hrvatska je država hrvatskog naroda". Srbi (12% stanovništva) ne pominju se više kao ustavotvorni narod Hrvatske.
Godine 1995, Tuđman izjavljuje: „Srbi iz Krajine nestali su kao da nikada nisu ni postojali. Naselićemo Krajinu Hrvatima koji će doći iz Australije, sa Novog Zelanda, iz Sjedinjenih Država i iz Kanade."

SUTRA: HDZ UVODI MODERNU VERZIJU ŽUTE TRAKE