FELJTON - SPORAZUM U DEJTONU ODLAGAN DVE GODINE: SAD u savezu sa Nemačkom žele da kontrolišu Rusiju

Ta mišljenja najvećim delom razlikuju se od tradicionalnih mišljenja Vašingtona… Sve frakcije u bivšoj Jugoslaviji imale su isti cilj – da izbegnu da se nađu kao manjina u Jugoslaviji ili u svim državama koje će iz nje nastati – i sve su koristile raspoložive načine kako bi postigle taj cilj. U toj atmosferi straha, neizvesnosti i ponovo probuđenog nacionalizma, prvo su se Hrvati, a zatim i Srbi iz Bosne sa srbijanskom podrškom, latili oružja da bi učinili ono što je međunarodno priznanje učinilo za Hrvate iz Hrvatske i za Muslimane iz Bosne: da se osiguraju da neće biti manjina u nekoj državi koja se smatra neprijateljskom (…) Mnoge od teritorija koje Zagreb smatra okupiranim teritorijama jeste u stvari zemlja na kojoj žive Srbi već više od tri veka, otkako je carska Austrija preselila Srbe na granicu (Krajinu) kako bi štitili bečke i zagrebačke trgovce od Turaka.

Ista stvar je istinita kad je reč o srpskim teritorijama u Bosni, kad zapadnjačka sredstva javnog informisanja nazivaju 70% Bosne zemljom koju su osvojili srpski pobunjenici. Bilo je samo pet stotina hiljada Srba manje nego Muslimana u Bosni u trenutku proglašenja nezavisnosti, a pored toga Srbi su živeli na selu i bili su vlasnici najvećih zemljišnih površina. Rečju, Srbi ne pokušavaju da osvoje nove teritorije, nego da zadrže ono što im je već pripadalo.“

ZAŠTO je Vašington dve godine odlagao Dejtonski sporazum? Ne mislimo da su Dejtonski sporazumi pravični i da obezbeđuju stvarni mir. Ali, u svakom slučaju, više posmatrača je primetilo kako su Sjedinjene Države učinile da se u Dejtonu potpiše jedan sporazum koji se jedva razlikuje od sporazuma koji su dve godine ranije postigli Evropljani. Zašto? Sara Flanders, poznata britanska anakitičarka  to ovako objašnjava:

„Klinton je želeo, zbog izbornih i geopolitičkih razloga, da pod svojim rukovodstvom organizuje Dejtonske sporazume i da učini da američka hegemonija odnese prevagu nad Evropskom zajednicom (...). Nije važno što su ti sporazumi kopija u skladu sa već ranije postignutim planovima koji su Evropljani dogovorili 1993-1994, godine, što se Pariski sporazum, koji proizlazi iz Dejtonskih sporazuma,  događa dve i po godine kasnije i što to kašnjenje podrazumeva stotine hiljada dodatnih žrtava. U međuvremenu - desila su se etnička čišćenja na štetu muslimana u Srebrenici ili u Mostaru, a zatim naročito na štetu Srba iz Krajine."  

NEMAČKI posmatrač, Klaus Šrer je među prvima  otkrio istinu povodom navodno demilitarizovanih „enklava“... „'Zone zaštite' UN tiču se gradova naseljenih većinskim muslimanskim stanovništvom, zatvorenim na teritorijama koje kontrolišu Srbi iz Bosne.
Ali izraz 'zona zaštite' predstavlja namernu obmanu. Stvara se utisak da se radi o enklavama u kojima je nenaoružano civilno stanovništvo okruženo i lišeno odbrane naspram srpskih agresora. Istina nema nikakve veze sa tom predstavom sredstava javnog informisanja.

Gradovi koji su proglašeni zaštitnim zonama nisu demilitarizovani. Oni predstavljaju glavne baze Izetbegovićevih muslimanskih trupa. U 'zaštitnoj zoni' Goražda stacionirane su trupe čija snaga varira između sedam i četrnaest hiljada, u zavisnosti od izvora. U gradu Bihaću nalazi se Sedmi korpus Izetbegovićeve vojske. Sarajevo je glavni štab muslimanske vojske.

Bivši zapovednik OUN, Brikmon, izjavio je: „Bošnjačka vojska napada Srbe iz zaštitnih zona, Srbi odgovaraju na pucnje. Posle čega bošnjačka vlada obaveštava Unprofor da nije u stanju da se brani od srpskih napada i traži vazdušne napade na srpske artiljerijske položaje."

BUTROS  Butros Gali, tada generalni sekretar OUN, u jednom dokumentu upućenom 30. maja 1995. Savetu bezbednosti izveštava: „Ovih poslednjih meseci, vojne aktivnosti vladinih trupa (koje podržavaju SAD) jako su pojačane u i oko sigurnosnih zona. Neke među njima, računajući tu Sarajevo, Tuzlu i Bihać, obuhvaćene su vladinim vojnim pohodom. Glavni štabovi i logistička oprema (bošnjačkog) Petog vojnog korpusa smešteni su u Bihaću. A štabovi i oprema Drugog vojnog korpusa u Tuzli.

Isto tako, vlada drži značajan broj trupa u Srebrenici (u ovom slučaju, radi se o kršenju sporazuma o demilitarizaciji), Goraždu i Žepi, dok su Glavna vojna komanda i vojna oprema smešteni u Sarajevu. Osim toga, u Goraždu se nalazi i tvornica municije. Protivdejstva srpsko-bosanskih trupa na ofanzive vođene iz zona sigurnosti (od strane muslimanskih trupa) obično su bila upravljena protiv vojnih ciljeva u tim oblastima."
Takve izjave prošle su nezapaženo u medijskoj galami o „zonama sigurnosti koje napadaju Srbi". Ali, malo kasnije, one će Butrosa Galija koštati položaja.

U SVETU u kojem svaki imperijalizam iznad svega sledi svoje sopstvene ciljeve, u svetu koji je postao monopolizovan (tri velika bloka, plus Engleska i Francuska kao imperijalizmi drugog reda), mogućnosti savezništava su mnogobrojnije i zbog sporazuma u jednom trenutku ne treba da gajimo lažnu nadu. Jedinstvo je privremeno, jedino je trajno suparništvo. Čak i kada su prividno dve velesile ujedinjene, one pripremaju svoj skorašnji sukob.

Sada se Sjedinjene Države prave da su u savezništvu sa Nemačkom kako bi pokušale da kontrolišu Rusiju. Ona je pokazala da ne može da postane poslušan partner, nego jedna nova suparnička sila. U okviru tog savezništva, cilj Vašingtona je da zadrži Nemačku pod svojim pokroviteljstvom, u podređenom položaju.

Savezništva između sila ne prestaju da se menjaju. U Jugoslaviji, Vašington i Berlin radili su po prividnom sporazumu. Bon vodi dvostruku igru: Nemačkoj je trenutno potrebna vojna snaga Sjedinjenih Država kako bi diktirala svoju volju u istočnoj Evropi. Ali, dugoročno, njen je cilj da ih se oslobodi i da leti sopstvenim krilima, i na vojnom planu. Stoga, sve češće šalje svoje trupe u inostranstvo.

Nije neophodno da sledimo svaki preokret tih savezništava između velesila i da pokušamo da ih prognoziramo do najsitnijih pojedinosti. Važno je da shvatimo da ona zavise od okolnosti. Ti cinični i neprincipijelni preokreti treba da pomognu da shvatimo kako je suparništvo između velikih sila suštinsko i predstavlja opasnost od rata još širih razmera.

SUTRA: TUĐMAN PRVI DRŽAVNIK REVIZIONISTA NA SVETU