FELJTON - TUĐMAN DOBIO ODOBRENJE VELIKIH SILA ZA ZLOČINE: Hrvati koristili Plave šlemove kao ljudski štit

Oko dve stotine hiljada Srba tako je primorano da napusti tu oblast u kojoj su živeli vekovima. Hrvatski vojnici čine najgore grozote prema civilima, ubijajući čak i starce koji nisu mogli da pobegnu. Policijske trupe slede vojsku i pale na desetine kuća. Između Gospića i Gračaca, na pedeset kilometara, nijedna kuća nije ostala netaknuta. Iznad spaljenih seoskih imanja uzdižu se gusti stubovi dima. U oblasti Knina, Helsinški odbor zaključiće kasnije da je 85% napuštenih kuća bilo spaljeno. Zanimljivo je zabeležiti (iz američkog izvora) da su američki instruktori - penzionisani generali - pomogli da se „organizuje hrvatska vojska kako bi joj utuvili u glavu demokratsku orijentaciju“ po američkom modelu!
Te demokrate koje su stvorile SAD pobrinule su se da sistematski uklone svakog svedoka. Prvo novinare. Jedan posebni izaslanik RTBF, Patrik Remakl, uspeo je lukavstvom da prodre u tu zonu, a izbačen je iz nje. Ali, nisu samo novinari bili sklonjeni. Sto pedeset pripadnika Plavih šlemova, navode UN, bilo je prinuđeno da se povuče iz borbenih zona. A prva akcija hrvatskih trupa kada su ušle u Knin, glavni grad Krajine, bila je da miniraju prilaze logoru UN kako bi sprečili da ti vojnici izađu i utvrde masakre. Ali Plavi šlemovi čuju pucnje pogubljenja.

Hrvatske trupe čak koriste Plave šlemove kao ljudski štit prilikom svog napredovanja. Jedan danski vojnik hladnokrvno je ubijen. Šestorica Jordanaca su ranjena kada je jedan hrvatski vojnik bacio granatu u lokal u kojem su sedeli. Dva češka pripadnika Plavih šlemova ubijena su na osmatračkom mestu. Uništeno je više desetina tih osmatračkih mesta UN-a. Kada su Srbi iz Bosne, dva meseca ranije, samo uzeli za taoce vojnike UN, velike sile reagovale su stvaranjem Snaga za brza delovanja. Sada, ništa.

SVIREPOSTI su sistematske, a naređenja dolaze odozgo. Tuđman se usuđuje da izjavi, sav srećan: „Srbi nikad više neće igrati ulogu kakvu su imali u Hrvatskoj“. I najavljuje da će ponovo naseliti oblast „Hrvatima koji će doći iz Australije, sa Novog Zelanda, iz Sjedinjenih Država i iz Kanade“.

Dakle, nalazimo se usred etničkog čišćenja. Ali Bon i Vašington ga potpuno podržavaju. Klinton procenjuje ofanzivu kao „korisnu. Njegov ministar Voren Kristofer vidi samo jedno: „Ponovno osvajanje Krajine može da dovede do nove strateške situacije koja nam ide u prilog“.67 Obratite pažnju na ono „nam“. Njegov nemački kolega Kinkel unapred je opravdao operaciju: „Međunarodna zajednica trebalo bi da podrži opravdanu brigu Hrvata“.

Znači, dvoje Velikih su saučesnici. Tri dana pre napada, Bon je upozorio svoje državljane da napuste oblast. Ali, inicijativa je potekla od Vašingtona. Prema rečima samog hrvatskog ministra inostranih poslova, „Sjedinjene Države su dale savete Hrvatskoj o tome kako da vodi svoju ofanzivu“. Jedan izvestilac američkog ministarstva spoljnih poslova takođe ukazuje „kako je jedan američki vojni savetnik, uz saglasnost Bele kuće, aktivno podržao hrvatsko rukovodstvo u stvaranju vojske“. Još jednom velike sile pokazuju da je, zarad njihovih strateških interesa, krvava agresija sredstvo kao i svako drugo.

LICEMERJE izbija na videlo. Dok je NATO stalno tvrdio da se radi o tome da se ispoštuju rezolucije UN, i kako su one stavile Krajinu pod svoju zaštitu, evo kako NATO apsolutno nije mrdnuo prstom. Oprostite, mi činimo grešku. Tokom te hrvatske agresije NATO jeste ispalio dve rakete. Na radare. srpskih snaga Krajine.

Invazija na Krajinu zaoštrava suprotnosti među zapadnim „saveznicima“. Tuđman tvrdi kako je dobio prećutno odobrenje velikih sila. Svih velikih sila? Ne. De Šaret, francuski ministar inostranih poslova, žali zbog hrvatskog napada. Na sam dan agresije, on naglašava da su Srbi iz Hrvatske „došli u Ženevu pomirljiva duha, da je posrednik Stoltenberg veoma zadovoljan njihovim stavom“ i da postoji način za nastavak pregovora. On dodaje ovu ključnu opasku: „Razlike u analizama između velikih svetskih sila imaju pogubne posledice“.

To potpuno jasno potvrđuje da je o ofanzivi odlučeno u Vašingtonu. Odmah potom, predsedništvo Evropske zajednice prekida sve sporazume o saradnji sa Zagrebom. Međutim, čak ni suočeni sa tako stravičnim zločinima, Pariz i London ne usuđuju se da se otvoreno suprotstave Vašingtonu i Bonu, predlažući delovanje protiv napadača. Za Zapad, postoje dobri i rđavi napadači.

I U BOSNI se nastavljaju pripreme za ofanzivu. Ispitujući francuske i britanske diplomate, „Vašington post“ ukazuje, 10. avgusta, da su muslimanski vojnici bili opremljeni uniformama i naoružanjem koje potiče iz Sjedinjenih Država preko zaštitne zone UN Tuzle.

Tridesetog avgusta, šezdeset aviona NATO napadaju. Devet stotina bombi pogađa srpske ciljeve oko Sarajeva, Goražda i Tuzle. Trideset prvog, novo bombardovanje. Ali, zašto NATO napada? Šesnaestog avgusta Klinton je zahtevao da Srbi prihvate novi „mirovni plan“. Zapravo, Karadžić je bio prihvatio taj plan više dana pre bombardovanja. On je još 28. ponovio: „Taj novi plan poštuje minimum interesa Srba“.

Dve sedmice ranije, jedan ruski komentator koji je davao intervju za Bi-Bi-Si istakao je da Sjedinjene Države naročito žele da „kazne“ Srbe. Ali, „kažnjena“ je i Rusija. Zvanično, ona učestvuje u ženevskim pregovorima, ali tamo nema šta da kaže. Jeljcin tada izjavljuje: „Širenje NATO na zemlje Istočne Evrope neizbežno će dovesti do rata u Evropi. Zašto nema nikakvih odmazdi protiv Hrvata i Bošnjaka kada su oni agresori?“
U SREDSTVIMA javnog informisanja, ta bombardovanja predstavljena su kao odgovor na jedno srpsko bombardovanje Sarajeva (35 mrtvih na pijaci). Medijska laž. U stvari sve, ukazuje na to da je taj masakr bio nova provokacija Izetbegovićevih službi. U svakom slučaju, o bombardovanju je odlučeno pre nego što je mogla biti sprovedena istraga.

Doista, ne radi se o odgovoru, već o akciji na koju se NATO odavno odlučio. Čekao je samo na kakav izgovor. Koji je bio stvarni cilj? Džonatan Ijel, ekspert Ujedinjenih kraljevskih snaga u Londonu objašnjava: „NATO avioni zaokupljeni su uništavanjem jedinstvenog sistema protivavionske odbrane Srba iz Bosne. Mreže kojom se upravlja iz Beograda i koja ima za cilj da omogući predsedniku Miloševiću da odredi koji aparati ulaze u bosanski vazdušni prostor. Kada je taj sistem bude uništen, NATO će imati  potpunu slobodu da radi šta hoće na Balkanu.“ „Da radi šta hoće“? Eto pravog uloga: preuzeti vojnu kontrolu nad Balkanom.

SUTRA: LEKCIJA IZ  BOSNE ZA NAUK ČITAVOM SVETU