FELJTON - VAŠINGTON UZIMA KARTE U SVOJE RUKE: Plan Vašingtona je predviđao hrvatsko-muslimansku federaciju unutar Bosne i Hercegovine

Vašington pr­vo odbija. Potom, u februaru, priključuje se ultimatumu Evropske unije i NATO, pre­teći Srbima bombardovanjem ako se ne povuku na dvadeset kilometara od Sarajeva.

Ali brzo se opaža da taj francusko-američki spora­zum u stvari prikriva jedno paralelno delovanje Vašing­tona, veoma daleko od zauzi­manja Pariza. Sjedinjene Dr­žave su podstakle pregovore između Hrvata i muslimana i obavezale ih da se udruže. Sporazum je potpisan u Stejt departmentu Sjedinjenih Dr­žava. Objavljena je fotogra­fija za uspomenu koja pokazuje zajedno Tuđmana, Izetbegovi­ća i ambasadora Sjedinjenih Država Galbrajta. Mastilo jedva da se osušilo, a hrvat­ske trupe započinju na zapadu Bosne napad protiv Srba. To treba da oslabi pritisak na Izetbegovićeve trupe, u lo­šem položaju u Bihaću.

Plan Sjedinjenih Država predviđa hrvatsko-musliman­sku federaciju unutar Bosne, koja je i sama u federaciji sa Hrvatskom. „Zbog toga, piše već spominjani La Gors, iz­menjena je situacija na šahov­skoj tabli jugoslovenske krize. Hrvatsko-muslimanska koali­cija koja je, tražeći odvajanje Bosne i Hercegovine, izazvala srpsku reakciju i stvorila pr­vu fazu sukoba, bila je ostva­rena. Okončala je neupadljivu spregu Srba i Hrvata protiv muslimana u središnjem delu Bosne i Hercegovine.“

To je stvarno preokret u ra­tu. Vašington je uspeo da pre­uzme u ruke odlučujuće karte u Sarajevu, ali i u Zagrebu. Nemački uticaj slabi. Ame­rički komentatori u tome ne greše i skaču od veselja. Tako Vilijam Pfaf ističe evrop­ski neuspeh i trijumf Sjedi­njenih Država: „Klinton naj­zad postiže značajan uspeh. Beznačajne pregovore Oven- -Stoltenberg uništile su američke diplomate kako bi naglasile evropsko nejedin­stvo o jugoslovenskom pitanju i pokazale neuspeh programa ujednačavanja na političkom i na sigurnosnom planu. Do­kazano je da je po tom pitanju, bez Sjedinjenih Država, Evro­pa praktično nemoćna. Naj­važnija lekcija od prošlog meseca jeste pokazivanje da je Zapad nemoćan da deluje bez Sjedinjenih Država.“

Još jedan američki uspeh: novi plan za podelu, koji cepka teritorije namenjene Srbima, odbacuje srpski par­lament Bosne, ali ga prihva­ta Milošević. Sve je jasnije da su srpske snage podeljene i da su Sjedinjene Države uspe­le da navedu Miloševića da pristane. Vašington može da pređe na sledeću fazu.

NEMAČKI rukovodioci, dobro obavešteni u Zagrebu i u Sarajevu, osećaju da stva­ri idu ka preokretu. Ljutit, veliki dnevni list pod za­štitom vlasti "Frankfurter algemajne", kritikuje fran­cusko-američki projekat: „Ultimatum pokušava jedino da dobije sporazum sa Srbima. Sarajevo bi bilo prinuđeno da podeli na tri dela Bosnu od kojih bi u najboljem slučaju jedna trećina pripala musli­manima. Na taj način, zapadne sile u dogovoru sa Rusijom, osigurale bi sebi deo plena u Bosni i Hercegovini, odno­sno najveći deo zemlje.“

„Njihov deo plena“! Taj ci­nični jezik - nemačka štampa je često brutalno iskrena - go­vori šta je stvarno u igri u glavama tih velikih buržoa­skih imperijalista...

Isti dnevni list ističe kako Nemci imaju potpuno drugi cilj: da konačno slo­me Srbiju, da je liše svakog uticaja na Balkanu i čak da je razore. Uostalom, on i ukazu­je na to koje probleme nacio­nalnosti treba pogoršati ako se želi izazvati taj raspad: „Ako Srbija uspe da ostvari svoje ratne ciljeve u Bosni i Hercegovini, mogla bi da se liši svake uzdržanosti u po­stupanju prema nacionalnim manjinama u njenoj sopstvenoj državi. Albancima sa Kosova ne bi preostao drugi izbor do da se pokore srpskoj samovo­lji. A bilo bi još gore musli­manima iz Sandžaka u Srbiji i u Crnoj Gori, jer se radi o još manjim manjinama. Mađarska će pokušati da izbegne najgo­re za Mađare iz Vojvodine.“

Tako, nemačka buržoazija, koja naoružava Tursku kako bi uništila kurdsku manji­nu i koja, na svojoj sopstvenoj teritoriji, uskraćuje osnovna građanska i politička pra­va milionima emigranata, ta nemačka buržoazija odjednom se pokazuje puna brige za neke nacionalne manjine. One či­ja bi dominacija mogla biti korisna za njene interese kao velike sile.

AMERIČKA taktika pod­razumeva potrebu da se rat produži... „Danas, jedino muslimani stvarno žele da produže rat“, tvrdi u maju ’94. jedan član generalštaba generala Rouza, komandanta Unprofora u Bosni. „Niko se neće usuditi da to otvoreno kaže a međutim, to je neizbe­žno vojno logično. Bela kuća tvrdila je da želi da donese brzi mir u region, a uspela je jedino da ponovo podstakne razbuktavanje ratnog požara.“

Potpuno tačno. Vašington dobro zna šta radi. Zaista, da bi se novi savez pokazao isplativim, da Sjedinjene Dr­žave istisnu nemački uticaj u Zagrebu i u Sarajevu, treba da postanu vojno neophodne, da pomognu hrvatskim i mu­slimanskim snagama da odne­su vojne pobede nad Srbima.

Samo, Izetbegovićeva vlada je u tom trenutku isuviše sla­ba da sama dobije rat. Šta uči­niti? Ni Kongres, ni američ­ki oficiri ne žele da pošalju američke trupe u Bosnu. S dru­ge strane, poslati otvoreno oružje jednoj zaraćenoj strani bilo bi kršenje zabrane o sla­nju oružja koju je proglasila OUN. Rešenje: SAD će tajno po­magati tu vladu da razvije svoje snage, da ih stvori, da poboljša njihovo naoružanje.

Početkom ’94, francuske obaveštajne službe utvrđuju da SAD tajno isporučuju oruž­je Izetbegovićevom režimu preko Turske. Postoje i drugi kanali. Polovinom maja ’94, revija „Stratedžik polisi“ ja­vlja da je 400 iranskih pripad­nika paravojske stiglo u Bosnu sa znatnom količinom oružja i municije. Revija tvrdi da je CIA sasvim obaveštena o to­me. Javljeno je takođe u jesen o avganistanskim mudžahedini­ma, koji su se iskrcali sa la­žnim dokumentima u Pločama na hrvatskoj obali i u pratnji američkih specijalnih snaga.

KAKVA je tajna misija tih američkih snaga? Da uspo­stave, objašnjava ista revija, mrežu komandovanja, nadgle­danja, komunikacija i oba­veštavanja. Kako bi koordi­nirale i pomagale ofanzive bosanskih Hrvata, bosanskih muslimana i delovanje mudža­hedina.

Prema pisanju dopisnika "Gardijana" u Beču, američki rukovodioci priznaju da su hrvatski i bošnjački ofici­ri obučavani u SAD. Ta poli­tika, dodaje britanski list, razdvaja države NATO. U is­tom trenutku, njegov kolega iz "Juropijana" navodi jedan voj­ni izvor na visokom položaju: „Amerikanci su u stvari ušli u rat, oni uče bosanske musli­mane kako da pobede Srbe“. List dodaje da su putevi u cen­tralnoj Bosni, između Visokog i Kaknja, pretvoreni u sletne piste. „Američka pomoć bi­la je presudna u skorašnjim uspesima bošnjačke vojske.“ Američka štampa ne pominje nijednu od tih reportaža. Me­đutim, one su zasnovane na za­padnim izvorima, prvenstve­no onima od Unprofor.

OBUČAVANjE MUSLIMANA

POLOVINOM novembra, do­pisnik britanskog „Indipen­denta“, Robert Blok, piše da Sjedinjene Države neposredno pomažu muslimanske snage u oko­lini Bihaća, pružajući im obuku i obaveštenja. Naročito vazdu­šne snimke koji pokazuju gde se nalaze srpske trupe u Bosni.

SUTRA: "PLAVI ŠLEMOVI" SMETAJU HRVATSKIM PLANOVIMA