FELJTON - VAŠINGTON IGRA NA MUSLIMANSKU KARTU: Tajni sastanak Regana i pape Jovan Pavle II 1982. godine odredio sudbinu Istočne Evrope

Pominjali su pritisak hrvatskog lobija, koji je uticajan u SAD. A takođe i uticaj Vatikana, koji je požurio da prizna dve nove katoličke države. Ti razlozi nisu lažni.

Vatikan je bio značajan saveznik Sjedinjenih Država da bi se zbacio socijalizam u Poljskoj i na Istoku, kako je otkrio jedan članak Karla Bernštajna o tajnom sastanku Regan-Jovan Pavle II  1982. godine. Ali, glavna motivacija Vašingtona bila je da se suprotstavi nemačkoj prevlasti u regionu. Pošto ne mogu da ponovo spoje Jugoslaviju, Sjedinjene Države biraju trk napred: produžiti i otežati rat kako bi vojno i politički postale neophodne.

Dakle, kako bi se umešao u spornu situaciju isuviše povoljnu za Nemačku, Vašington podstiče Izetbegovića. Po drugi put, suparništvo između velikih sila jeste osnovni razlog nesreća naroda.

Pretpostavka bez dokaza? Nipošto. Ispitajmo osnovne događaje iz tog perioda. U martu ’92. Sjedinjene Države podstiču Aliju Izetbegovića da odbaci sporazum koji je upravo bio postignut u Lisabonu. Taj sporazum delio je Bosnu po takozvanim „etničkim“ linijama i davao 44 % bosanske teritorije Muslimanima. Sporazum su u Portugaliji potpisali Srbin Karadžić, Hrvat Boban i Musliman Izetbegović. Ovaj potonji, tek što se vratio u Sarajevo, ne priznaje svoj potpis. „Američka diplomatija neupadljivo savetuje Izetbegoviću da bude odlučan“, navode francuski pisci Verne i Gonen.

SVE više, Vašington igra na muslimansku kartu. Dvadeset sedmog marta, eksplozija pred jednom sarajevskom pekarom prouzrokuje šesnaest mrtvih. Odgovornost za to pripisali su muslimanima komandant Plavih šlemova, engleske i francuske obaveštajne službe, kao i holandski diplomata Vinents, koji predstavlja Evropu.  Uprkos svemu, Ujedinjene Države navode Savet bezbednosti OUN  da izglasa sankcije protiv Srbije.

Potom, 27. oktobra, plan posrednika OUN  Vensa i Ovena predlaže da se Bosna rasparča na sedam do deset oblasti sa ograničenom federalnom državom (diplomatija, odbrana, novčana jedinica). Klinton odbacuje plan jer navodno šteti jedinstvu Bosne. Kasnije, u septembru ’93, jedan novi plan, Oven-Stoltenbergov, predložiće da se Bosna podeli u tri samostalne oblasti. Bosanski Srbi će ga opravdano odbiti, a naprotiv, taj plan će podržati Milošević. Odmah potom, Vašington će predložiti da se ukine zabrana na uvoz oružja namenjenog Bosni i da se bombarduju srpski položaji. Uključujući tu i one u samoj Srbiji. Evropljani će odbaciti tu američku žestinu. Izneli su da je neobično bombardovati Srbiju kad je ona upravo podržala Vens-Ovenov plan. Zaista, ta besmislenost pokazuje da Vašington sledi skrivene ciljeve.

„Ukinimo zabranu na prodaju oružja namenjenog Izetbegoviću“, predlaže tada američka delegacija, za vreme jednog sastanka NATO u Briselu, 17. decembra ’92. Predlog odbijen.

Većina evropskih vlada plaši se da to vodi opštem rasplamsavanju sukoba koji se ne može kontrolisati. Vašington će tada tajno naoružati Izetbegovića. Dakle, Sjedinjene Države će nastaviti uprkos zajedničkoj odluci svih njihovih „saveznika“.

IZ KOJE koristi Vašington igra na kartu Izetbegovića, na islamističku kartu? Prvo, to dopušta da se rat produži. Bdijući nad tim da, u tom trenutku, niko ne pobedi, sprovodeći veliku medijsku buku o masakrima čije su žrtve sarajevski muslimani, prikrivajući nasuprot tome masakre čije su žrtve druge narodnosti, skrivajući takođe činjenicu da je sarajevska vlada naredila da se puca na njen sopstveni narod. Pomoću svih tih laži sredstava javnog informisanja, Vašington priprema međunarodno mnjenje da prihvati, bolje rečeno, da traži američku vojnu intervenciju preko NATO.

Islamistička karta predstavlja isto tako još jedan interes za strategiju Sjedinjenih Država... Podrška Izraelu i Zalivski rat izazvali su veliko antiameričko nezadovoljstvo među arapskim stanovništvom, računajući tu i nezadovoljstvo oblasti odanih Vašingtonu. Buš to zna, baš kao i njegov naslednik. Podržati muslimana Izetbegovića, to je jevtina prilika da se umanji ta nepopularnost. Sjedinjene Države se, dakle, predstavljaju kao branilac Islama! Prilično neuverljiva slika jer muslimanski režim u Sarajevu podržava i. Izrael, ali tu vrstu protivrečnosti ne analiziraju eksperti u modi u preovlađujućim sredstvima javnog informisanja.

Važnije od slike koju ima javnost: Vašington, koji je već upotrebio islamski integrizam kao sredstvo da podstakne napetosti kako bi došlo do raspada Sovjetskog Saveza, Vašington, dakle, želi da nastavi da koristi to oružje. Jer velika namera Sjedinjenih Država jeste da kontroliše čitav južni bok bivšeg Sovjetskog Saveza. Od Albanije do Mongolije. Islamistički nacionalizam najbolje je sredstvo da se održe napetosti i suprotnosti u južnim republikama bivšeg Sovjetskog Saveza i da se spreči njegovo ponovno stvaranje.

IZ SVIH tih razloga, više zemalja iz arapskog i islamskog sveta igraju ključnu ulogu u strategiji Sjedinjenih Država u ’90-tim godinama. Tako, uz blagoslov Vašingtona, Saudijska Arabija, islamistička i nazadnjačka, isporučuje, dakle, Izetbegoviću, koga na Zapadu hvale kao antirasističkog demokratu, mnogoetničkog i tako dalje, znatnu novčanu pomoć; ona se obavezuje da nastavi sa pomoći koliko god bude bilo potrebno. Kuvajt, drugi model modernističke tolerancije, traži međunarodnu vojnu intervenciju već početkom ’93. godine.

Ali, naročito Turska podstiče bošnjačko pitanje. Prvi put nakon pada Otomanskog carstva, Turska se ponovo meša u balkanske poslove. U novembru ’92, turski ambasador u NATO, predlaže na poverljivom sastanku da njegova zemlja obuči bošnjačku muslimansku vojsku. Njegovi ortaci ga prećutno ohrabruju. Dva meseca kasnije, turski zvaničnici su u Sarajevu kako bi raspravljali o vojnim pitanjima. Kojim rečima turski režim naziva rat na Balkanu? „Govoriću u Sarajevu, najavljuje Tansu Čiler, tada šef vlade, da pozovem međunarodnu zajednicu da spreči hrišćanski fundamentalizam da se probudi u Evropi.“

Sve to sa blagoslovom velikih sila, kako naglašava francuski general Galoa: „Kako bi čvršće povezali Tursku sa svojom politikom, Vašington i Bon podržavaju muslimane iz Bosne zatvarajući oči pred kažnjavanjem Kurda od strane Ankare, gledajući blagonaklono kako Turci u svojoj zemlji obučavaju albansku paravojsku koja je pripremala oslobađanje Kosova i čak i Sandžaka, razbijajući tadašnju Federalnu republiku Jugoslaviju.“.

CIMERMAN I IZETBEGOVIĆ

NASUPROT  sveopštem verovanju, Sjedinjene Države odigrale su presudnu ulogu čak i pre izbijanja neprijateljstava u Bosni i Hercegovini. Ustvari, Voren Cimerman, američki ambasador u Beogradu, priznao je u jednom intervjuu da je on ohrabrio predsednika Izetbegovića da odustane od Lisabonskog sporazuma malo pre njegovog potpisivanja.

„Bušova administracija nastavila je svoj plan o priznavanju. Primenjivana politika bila je da se ohrabri Izetbegović da odbaci plan o podeli", izjavio je jedan visoki državni zvaničnik. „Nismo to stavili na papir. Dali smo do znanja da ćemo podržati njegovu vladu u Ujedinjenim nacijama ako budu imali problema."  

SUTRA: LORD OVEN OPTUŽUJE SJEDINjENE DRŽAVE