FELJTON - SPREČENE HUMANITARNE KATASTROFE U GRADOVIMA: Zadatak EPS je bio da u ratu obezbedi funkcionisanje elektroenergetskog sistema
EPS je pokazao da poseduje stručni kadar koji je i u naizgled bezizlaznim situacijama nalazio rešenja da se problemi u rekordno kratkom vremenu otklone
Aca Marković, direktor Direkcije za upravljanje EES
LjUDI SU BILI SJAJNI
I U IZUZETNO teškim uslovima tokom rata, glavni zadatak EPS bio je da obezbedi stabilno funkcionisanje elektroenergetskog sistema i uredno snabdevanje potrošača električnom energijom. Taj zadatak je posebno došao do izražaja počev od 2. maja, kada je agresor tzv. mekim bombama sa vlaknima visoke elektroprovodnosti istovremeno dejstvovao po vitalnim postrojenjima EPS i time izazvao raspad najvećeg dela EES Srbije, odnosno Jugoslavije.
U prvom trenutku svi su bili zbunjeni činjenicom da su postrojenja prekrivena mrežom i da „nešto“ treba preduzeti kako bi se ponovo uspostavilo naponsko stanje u sistemu. To u tim prvim trenucima nije bilo nimalo jednostavno. Naš osnovni cilj je bio da iz „zdravog“ dela EES (i u svim kasnijim slučajevima to su bile HE „Đerdap“) prosledimo napon do najprioritetnijih potrošača.
Agresor je u još tri navrata prekrio važna postrojenja mrežama elektroprovodnih vlakana, izazivajući ispade i delimične raspade EES. S obzirom da verovatno nije bio zadovoljan učinkom tih dejstava, u drugoj fazi se opredelio za delovanje po našim objektima bombama sa razornim dejstvom. Uništena je visokonaponska oprema u najvitalnijim prenosnim postrojenjima (energetski transformatori velikih snaga, srušeni su stubovi 220 kV i 400 kV dalekovoda koji povezuju TE „Nikola Tesla“ sa ostalim delovima EES...). Razmere uništavanja su ogromne i to je moralo da izazove teškoće u snabdevanju potrošača električnom energijom.
IMPERATIVNI cilj je uvek bio - uključiti sve što je moguće, kako bi se sprečila namera neprijatelja da u velikim gradovima (pre svega u Beogradu) izazove humanitarnu katastrofu. Zadovoljstvo je bilo videti kako 15-30 minuta posle raspada EES, električna energija iz HE „Đerdap“ stiže do Kliničkog centra u Beogradu, a da usput promeni naponske nivoe sa 400 kV na 110, pa sa 110 na 220, pa opet na 110 kV, a u nekim slučajevima se čak prosledi iz pravca Krnjače po naponskom nivou 35 kV. Takve situacije su se dešavale po pravilu u noćnim satima. Rukovaoci na komandama elektrana i razvodnih postrojenja, dispečeri EPS, MRC „Beograd“ i beogradske elektrodistribucije sjajno su se snalazili. Tih dana, ovi ljudi su za kratko vreme stekli više iskustva nego što je u normalnim okolnostima objektivno moguće za 5-10 godina!
Zahvaljujući visokoprofesionalnom radu ljudi iz Elektroprivrede Srbije, uspelo se da teškoće - koje su mogle biti daleko, daleko veće - budu svedene na minimum.
SPREČAVANE VEĆE HAVARIJE
DISTRIBUTIVNI objekti, kao i sva druga postrojenja EPS, bili su, takođe, izloženi ratnim dejstvima i razaranjima. Oštećenja na distributivnim objektima u najvećoj meri posledica su sekundarnih dejstava, odnosno raketiranja drugih ciljeva. Radnici distribucija su zato, pre svega, neposredno u polju dejstava intervenisali kako bi sprečili posledice koje su mogle da budu izazvane usled težih oštećenja elektroenergetskih postrojenja i instalacija. U vrlo kratkom vremenu osposobljavani su oštećeni delovi, odnosno ponovno se uspostavljao potreban nivo snabdevanja potrošača električnom energijom.
Prilikom neprijateljskih dejstava po elektroenergetskim objektima dolazilo je do delimičnog ili potpunog raspada elektroenergetskog sistema, što je iziskivalo da se u najkraćem mogućem vremenu uspostavi snabdevanje pre svega prioritetnih potrošača (bolnica, vodovoda, pekara).
POSLE toga, na red su dolazili i drugi potrošači električne energije. Svi ovi poslovi urađeni su sasvim profesionalno, a radnici su, pritom, ne obraćajući pažnju na neposrednu opasnost iskazali i visok patriotizam.
Značajan je, takođe, i njihov veliki doprinos otklanjanju posledica dejstava agresora u drugim javnim preduzećima, a koja su od presudnog značaja za funkcionisanje države i normalnog života stanovništva. Posebno se u tome ističe pomoć RTS na uspostavljanju funkcionisanja njihovih predajnika. Sva ova događanja pokazala su da u distribucijama, uostalom kao i u drugim delovima EPS, postoji stručni kadar koji je i u naizgled bezizlaznim situacijama nalazio rešenja da se problemi u rekordno kratkom vremenu otklone. Za angažovanje zaposlenih u javnim preduzećima distribucije, znači, važe ocene koje su izrečene i o radu EPS u celini.
Milenko Gostojić,predsednik Glavnog odbora Sindikata EPS
STAMENI OSLONAC NAŠE ZEMLjE
S NESKRIVENIM zadovoljstvom ističem da su radnici Elektroprivrede Srbije, članovi Sindikata EPS-a, još jednom potvrdili da su stameni oslonac ove zemlje. Svima je poznato koliko su zaposleni u EPS uložili truda, znanja, veštine i upornosti u osposobljavanju za rad bombardovanjem oštećenih postrojenja elektroenergetskog sistema. Imali su samo jedan cilj pred očima - Srbija ne sme da bude u mraku!
Dobro je znano u kakvim su teškim uslovima radnici EPS u proteklim godinama proizvodili električnu energiju, održavali i remontovali proizvodne kapacitete. Međutim, ovo što su radili i uradili u vreme agresije NATO alijanse na našu zemlju izazvalo je divljenje celog sveta i zaprepašćenje onih koji su nemilosrdno uništavali elektroprivredna postrojenja koja su generacije elektroprivrednika decenijama izgrađivale.
Heroji rata
RADNICI EPS su „projektantima“ i izumiteljima najnehumanijih oruđa i oružja u istoriji čovečanstva, pokazali i dokazali da su potomci Nikole Tesle i ostalih davnih predaka koje je iznedrio srpski narod. Ne štedeći se, oni su danonoćno, dok su oko njih padale bombe, radili na dalekovodima, u trafostanicama, elektranama, rudnicima i distributivnim preduzećima. Radnici Elektroprivrede Srbije su u tim najcrnjim danima za naš narod i zemlju, bili lučonoše. Oni su, u stvari, heroji ovog rata.