FELJTON - BITKA SA VREMENOM ZA SLEDEĆU GREJNU SEZONU: Temelji za stubove rađeni kada su se na Srbiju sručile kiše i poplave

Znalo se da predstoji, ne trka sa vremenom, već prava bitka za svaki sat vremena koji se može iskoristiti kako bi se oštećeni objekti osposobili za rad pre dolaska zime, odnosno grejne sezone. Za one, koji su se za vreme agresije herojski borili za svaki kilovat-čas električne energije nije bilo predaha.

Podrazumeva se da su prvo morali da se urade projekti obnove ili rekonstrukcije uništenih i oštećenih objekata. Za prenosnu mrežu - tog posla su se prihvatili stručnjaci Projektnog biroa iz „Elektroistoka“. Naravno, nije se čekalo da se urade kompletni projekti. Radilo se po fazama. Čim se nešto projektuje, to se na terenu izvodi.

A poslova - mnogo. Preči od prečega. Da li prvo projektovati temelje za transformatore snage ili temelje za porušene dalekovodne stubove? Paralelno je rađeno i jedno i drugo.

Svakako da su temelji nosećih dalekovodnih stubova, visokih i do 80 metara, teških do 50 tona, na močvarnom terenu na prelazu Save kod Obrenovca.

Kad su stručnjaci „Elektroistoka“ najavili da će se za tri meseca, na prelazu Save kod Boljevačke šume i Progara podići četiri zatezna i šest nosećih dalekovodnih stubova, Sreten Stojanović, dipl. inž. penzioner i nekadašnji direktor sektora „Tehnika“ u „Elektroistoku“ je uzviknuo: „Vi niste normalni! U vreme kad su dalekovodi preko Save građeni, za vreme mira, bilo nam je potrebno šest meseci da podignemo ove stubove“.

Uprkos ovom i drugim upozorenjima na obim poslova i teškoće, krenulo, hrabro, u veliki poduhvat.

TEŠKOĆE su se pojavile i to odmah. Kopanje temelja za dalekovodne stubove je tek počelo, a na Srbiju su se sručile kiše i poplave. Voda, u Boljevačkim šumama je nadirala „sa neba i iz zemlje“. Radovi nisu obustavljani. Pobijane su talpe da bi mogli da se iskopaju temelji za stubove.

Prvo su, na suvoj strani, onoj „preko nasipa“, a ne prema Savi, podignuti zatezni stubovi.

Manji temelji za manje stubove. A postojala je i konstrukcija za njih. Kad su ovi stubovi podignuti, bila je to radost za montere iako u sredstvima informisanja nije bilo „galame“ o ovoj prvoj radnoj pobedi.

Znalo se da su 220 i 400-kilovoltni dalekovodi od obrenovačkih elektrana prema Beogradu i Novom Sadu „žile kucavice“ prenosnog sistema. No, na njih je, kad se poprave, valjalo priključiti trafostanice pri TENT A, trafostanicu „Beograd 5“ i dalje „Beograd 8“, kao i 400-kilovoltnu trafostanicu „Novi Sad 3“. I na ovim prenosnim objektima „vrilo je kao u košnici“. Opremala su se dalekovodna, transformatorska i spojna polja.

Podizani su novi portali i nosači aparata. Pripremalo se sve da bi se „prihvatili“ transformatori snage koji će zameniti uništene i, naravno, da se napravi „priključak“ na popravljene dalekovode.

- Ono što je dalekovodna ekipa Pogona „Beograd“ iz „Elektroistoka“ učinila za dvadeset dana, ranije se radilo dva meseca. Na trafostanici „Beograd 5“ postavljene su primarne veze u dužini od čitavih šest kilometara. Sve „parčići od dvadesetak metara“ - priča rukovodilac ekipe Mirko Ristić, legenda i monterima uzor, inače dobitnik Medalje za hrabrost za podvige učinjene za vreme agresije.

RADILO se „punom parom“. A posao kao da slabo odmiče. Taj utisak nije iznenađenje.

Naime, trebalo je, praktično za tri-četiri meseca da se obnovi ili rekonstruiše trećina prenosnih kapaciteta. A ti objekti su građeni u vremenu dužem od tri decenije... Nisu na terenu samo ekipe „Elektroistoka“. Tu su „Minelovci“, monteri „Energomon- taže“, „vukovi“ iz „Mostogradnje“, transformatore prevoze specijalisti „Bore Kečića“... I, najzad! Na dan 24. avgusta puštena je u rad 110 kilovoltna trafostanica „Beograd 9“ u Zemun Polju. Prvi kompletno obnovljeni prenosni objekat. (To je i pravo, jer je i prvi gađan 24. aprila.) Sad se i novinari oglasiše.

No, ni obnova pomenute trafostanice nije prošla bez teškoća. „Umalo da transformator potone!“ - priča Mlađa Stevanović, tehničar i nadzornik radova na trafostanici. Kako da potone transformator! Nije to čamac, već grdosija od sto tona“. Zbog težine je i tonuo.

Ne u vodu, već u zemlju. Zemlja rastresita, razrovana od bombe, pa na- bijena. Mi „namičemo transformator na temelje. Žurimo. Nismo postavili podupirače. I taman stigosmo do temelja, kad trafo se iskrivi i prednjom stranom potonu 15 santimetara - objašnjava Mlađa.

Pretila je katastrofa. Daj hidraulične dizalice! Sajle tirfora (naprave za natezanje užadi) vibriraju i drhte kao strune od violine. Šta ako se pokidaju? Ode trafo, nastradaće ljudi! Na sreću, sve se dobro završilo. Mlađa čuva čeličnu ploču, koja je u kritičnom momentu podmetnuta pod trafo i koju su njegovi troškovi iskrivili kao da je list hartije...

I u Boljevačkim šumama - radost. Podignuta su i prva dva noseća stuba. Dalekovodi na 220-kilovoltnom naponu, prema trafostanici „Beograd 5“ stavljeni pod napon. Sad je lakše. Mnogo lakše. Snabdevanje Novog Beograda električnom energijom ne visi više „na jednoj žici“.

Transformator se stavlja u probni pogon 30. septembra. Sve se čini da se za 6. oktobar, Dan EPS-a, što više objekata stavi u pogon. U Boljevačkim šumama su gotova još dva noseća stuba. Pustiće se u pogon dvostruki dalekovod prema Beogradu i jednostruki prema Novom Sadu. To je, već, pravo rešenje. Skidaju se provizorijumi...

Bitka sa vremenom je pri kraju, ali još nije dobijena. Očekuje se da će se glavni radovi na trafostanicama „Novi Sad 3“ i „Niš 2“ okončati do početka grejne sezone. No, ni onda neće biti odmora. Počeće, takođe žestoka bitka, za obezbeđenje dovoljnih količina električne energije u zimskim uslovima.

Radovi napreduju

KRAJ septembra - lep. Lepo vreme i radovi lepo napreduju. Na trafostanici „Beograd 5“ završena popravka oštećenog transformatora snage 250 megavoltampera. Na dan 29. novembra stavljen je u probni pogon. Na trafostanici „Beograd 3“ takođe je montiran transformator. Trofazni. Zamenio je tri monofazna. Ovo je rekonstrukcija.

SUTRA:VISOK STEPEN HRABROSTI, ODGOVORNOSTI I ZNANjA