FELJTON - NEMAČKA POSTAJE SIMBOL EVROPE U VREME MERKELOVE: Bila je zagovornik saveza sa Sjedinjenim Državama

Rođena je u Hamburgu, a otac joj je bio Horst Kazner (1926-2011) luteranski pastor. Njegov otac Ludvik (Ludwik) bio je nemački policajac poljskog porekla koji je svoje prezime Kažimierczak  promenio u Kazner (posle Prvog svetskog rata dobio je nemačko državljanstvo i premešten je u Berlin 1930), i majke Herlinde Jenč (Jentsch, udate Kazner, 1928- 2019), profesorke engleskog i latinskog jezika (rođene u Dancingu/Gdanjsku). Porodica Kazner je ubrzo prešala u Nemačku Demokratsku republiku gde je Horst Kazner dobio parohiju. Angela je u mladosti bila član državne omladinske organizacije - Slobodne nemačke omladine (Freie Deutsche Jugend – FDJ) pod patronatom SED.

Studirala je fiziku na Univerzitetu Karl-Marx u Lajpcigu (1973-1978), a doktorirala je (kvantnu) hemiju 1986 u (istočnom) Berlinu. Nakon toga radi (kao istraživač naučnik 1978-1989) u Institutu za fizičku hemiju Akademije nauka u (istočnom) Berlinu i ulazi u političke vode, pristupajući Demokratskom pokretu 1989. koji se 1990. fuzionisao sa (istočnim) CDU. Bila je zamenik portparola premijera NDR Lotara de Mezije (Lothar de Maiziere), ), upostala je član Bundestaga (1990) i brzo napredovala u partijskim poslaničkim strukturama CDU, bila je savezni ministar za žene i omladinu (1991-1994) i kasnije za životnu sredinu (1994-1998) u kabinetima saveznog kancelara Helmuta Kola, kao i generalni sekretar CDU (1998-2000). Njoj se pripisuje brza obnova snage stranke nakon izbornih poraza i afere sa donacijama koja je stavila tačku na karijeru Helmuta Kola.

MERKELOVA  je inicirala promene politike CDU, bila je zagovornik jačanja saveza sa SAD (i učešća u invaziji na Irak), ali i pooštravanja radnog zakonodavstva pošto je smatrala da nemačka privreda gubi konkurentnost. Merkelova je maja 2005. dobila nominaciju CDU/CSU za saveznog kancelara, a njena partija je ostvarila dobre rezultate na saveznim izborima 2005, 2009, 2015 i 2017, tako da je od 2005. savezni kancelar u „Velikoj koaliciji” (CDU/CSU i SPD), gde je pravi dobitnik njena CDU. Usledilo je na unutrašnjem planu smanjenje državnih troškova i povećanje poreza, a na spoljnom planu jačanje pozicije Nemačke u EU i preuzimanje liderske pozicije u vreme svetske finansijske krize, krize evrozone (dužničke krize u Grčkoj), migrantske krize..., ali i obazrivo insistiranje na reformama same EU i opreznog pristupa u pogledu daljeg proširenja u uslovima pada „evroentuzijazma”. Za mnoge u EU, ali i van nje, SRN je postala simbol Evrope.

Merkelova je od početka svog mandata bila za jačanje integracije unutar EU (posebno jačanja finansijske discipline, štednje i kontrole u vreme krize evra), jačanje uloge EU u svetu, a posebno za učvršćivanje pozicije Nemačke kao ekonomske sile. Pokazala je čvrstinu i u brojnim iskušenjima kroz koja je prolazila EU i profilisala je Nemačku kao vodeću silu EU i ostala „čuvar” njene relativno konzervativne politike. Uz sve to, računa se da je Nemačka na finansijskoj krizi u svetu 2008-2009. i dužničkoj EU 2010-2012. i dobro zaradila, jer je među investitorima vladala velika potražnja za njenim državnim obveznicama koje su se smatrale plasmanom bez rizika, što je dovelo da pada kamatnih stopa (čak su bile i realno negativne) koje nemačka država plaća na svoj dug i na taj način u sledećih 10-12 godina uštedela 70-100 milijardi evra.

NEVOLjNO je Merkelova  2010. priznala da „multikulturno društvo nije uspelo” u Nemačkoj, ali je, uprkos tome, u vreme migrantske krize najavila da će Nemačka prihvatiti značajan broj migranata i pokušati njihovo uključivanje u nemačko društvo. Izgleda da joj se, između ostalog, ovaj stav kasnije politički osvetio, pošto CDU počinje da gubi pozicije na pokrajinskim izborima i uz teškoće održava primat u vladajućoj koaliciji. Zatim su usledili pro- blemi izazvani pandemijom „virusa korona” u kojoj se očekivalo da će se vlasti bolje snaći, mada je SRN u njoj relativno bolje prošla od mnogih u EU. Dok su CDU početkom 2021. ponovo potresale afere (nekoliko poslanika moralo je da podnese ostavke zbog korupcije) i slabi rezultati na pokrajinskim izborima (u Rajnland-Falcu i Baden-Virtenbergu), partija „Zeleni” sve više je dobijala na popularnosti, a poslednjih godina dolazi i do uspona desničarske „Alternative za Nemačku” (AfD) koja je u „bivšoj NDR” na pokrajinskim izborima 2019. u Saksoniji dobila 27% glasova (CDU 32,1% i SPD 8%), a u Brandenburgu 22,5% (SPD 27,5% i CDU 15,5%) .

Merkelova je krajem 2018. najavila da se po isteku mandata 2021. neće više kandidovati za mesto kancelara, ali je pokušala da obezbedi nastavak svoje politike kroz izbor svoje najbliže saradnice Anagret Kremp-Karenbauer (Annegret Kremp-Karrenbauer), prvo na mesto generalnog sekretara CDU (februara 2018), a kasnije na mesto lidera CDU (oktobar 2018) koja, po pravilu, u koliciji CDU/CSU daje kancelara. Međutim, ubrzo se pokazalo da Kremp-Karenbauer (za koju se govorilo da je „mala Merkel”) nije dorasla izazovima i ona je (februara 2020) najavila da će napustiti mesto lidera CDU. Usledili su novi unutarpartijski izbori (januar 2021) na kojima je pobedu odneo Armin Lašet (Armin Laschet) premijer pokrajine Severna Rajna-Vestfalija. Međutim, ni on nije imao ugled, harizmu i čvrstinu Merkelove i nakon njegove nominacije za kancelara (april 2021) CDU je sa strepnjom iščekivala naredne izborne izazove.

NA SAVEZNIM izborima 26. 9. 2021, SPD Olafa Šolca (Olaf Scholtz) osvojila je 25,7% glasova (u poređenju sa 20,5% iz 2017), dok je CDU (CSU) pala na istorijski minimum na saveznim izborima (nikad nisu imali manje od 30%, a 2017. to je bilo 32,9%), osvojivši 24,1% glasova . „Zeleni”, predvođeni Analenom Berbok (Analene Bearbock), ostvarili su svoj najbolji rezultat od 14,8% i  osvojili treće mesto (2017. su imali 8,9% glasova), ispred liberala (FDP) Kristijana Lindnera (Christian Lindner) koji su sa 11,5%, takođe, ostvarili napredak (2017. su imali 10,7% glasova),  dok je Alternativa za Nemačku (AfD) ušla u parlament po drugi put, s osvojenih 10,3% glasova (2017. je imala 12,9%). Levica (Linke) je ostala ispod cenzusa sa 4,9% (2017.- je imala 9,2%), ali je ipak ušla u parlament, pošto je osvojila tri izborne konstituence. Olaf Šolc je 8. 12. 2021. izabran za novog kancelara (u Bundestagu je od 736 poslanika dobio podršku 395 poslanika) i time je zvanično završena „era” Angele Merkel.

Armin Lašet je podneo ostavku na mesto šefa CDU, ali i premijera Severne Rajne Vestfalije, tako da se CDU suočava sa novim izazovima, a slede i izbori u pojedinim pokrajinama. 

SUTRA: ŠTETA I REPARACIJE IZ PRVOG SVETSKOG RATA