FELJTON - DIRLJIVO POMIRENJE SRPSKIH VELIKANA: Tesla je je ušao u bolesničku sobu, Pupinu su se suze slivale niz lice

 Bilo je to 1918. i sreli su se samo nakratko. Deceniju kasnije Stoiljković se vratio u Ameriku kao izaslanik jugoslovenskog konzulata, a oni su postali bliski prijatelji u narednih deset godina.

Kao i brojni drugi Srbi, Stoiljković je bio nesrećan zbog razdora između Tesle i Pupina i pokušao je, poput mnogih pre njega, da ih pomiri. Pošto je smatrao da je Pupin nezahvalan i pošto je bio duboko povređen zbog njegove povezanosti sa ”tim magarcem” Markonijem, Tesla nije želeo da ima nikakve veze sa svojim sunarodnikom. To osećanje je, naravno, bilo obostrano.

Ranije smo govorili o tome kako je Pupin izbrisao Teslino ime iz rasprave o istorijatu višefaznog sistema naizmenične struje i bežičnog prenosa u svojoj četiri stotine strana dugoj autobiografiji, koja je dobila Pulicerovu nagradu, a koju je posvetio ”porastu idealizma, kao kvalifikovan svedok čije je svedočanstvo kompetentno i ima težinu”. Ta strategija se prenela i na njegove legendarne kurseve na Univerzitetu Kolumbija, u kojima je zakamuflirao Teslinu ulogu u etiologiji raznih izuma.

KADA se Pupin razboleo 1935, zamolio je svoju sekretaricu da pita Stoiljkovića ”da nagovori Teslu da ga poseti u bolnici. Želeo je da se pomire pre nego što umre”. Pozdravivši Stoiljkovića na vratima u svojoj omiljenoj odeći za odmaranje, crvenom kućnom ogrtaču i plavim papučama, Tesla se zapanjio čuvši njegovu molbu. Rekao je da mora da prespava pre nego što da odgovor. Narednog dana je pozvao svog prijatelja i rekao mu da će ići samo ako on bude išao s njim.

Nekoliko lekara stajalo je kraj Pupinovog kreveta. Susret je bio krajnje dirljiv. Tesla je prišao bolesniku, uhvatio ga za ruku i rekao: ”Kako si, stari moj prijatelju?”
Pupin je od emocija ostao bez reči. Plakao je i suze su mu se slivale niz lice. Svi smo izašli iz sobe i ostavili ih same. Tesla je mogao da razgovara s Pupinom oči u oči.... Dok su se pozdravljali, Tesla je spomenuo kako će se ponovo sresti u prostorijama Naučnog kluba i razgovarati kao i ranije.... Odmah nakon njegove posete, Pupin je preminuo. Tesla je prisustvovao sahrani.

JOŠ jedan čovek koji je kasnije ostao u prijateljskim odnosima sa Teslom bio je Džordž Silvester Virek, pesnik vunderkind. Virek, koji je verovatno bio vanbračni unuk Vilhelma II, nemačkog kajzera koji je abdicirao, bio je svestrana ličnost i samozvani genije. Intervjuisavši mnoge od najvećih umova epohe, nemačko-američki intelektualac uzdrmao je duše pojedinaca poput Teodora Ruzvelta, Džordža Bernarda Šoa, okultiste Alistera Kroulija, H. Dž. Velsa, Sigmunda Frojda, Alberta Ajnštajna, kajzera Vilhelma i Adolfa Hitlera. Virek, čovek koji je bio u intimnoj vezi sa svojom iracionalnom stranom, proveo je mnoge dane sa Sigmundom Frojdom, pojašnjavajući sebi teoriju libida velikog teoretičara, utičući na njegove radove, i primenjujući majstorovu psihologiju na savremeni život. Frojda je, kako je Virek pisao, ”motivisala ne samo želja da upotpuni sopstveni pogled na svet, nego i verovanje da svaki pojedinac predstavlja poseban izraz svetskog duha”.

U toku jednog u nizu intervjua sa Teslom Virek je otkrio da izumitelj ”nije verovao (u Boga) u uobičajenom smislu... Za mene je univerzum jednostavno jedna velika mašina koja nikada nije nastala niti će ikada nestati. Ljudsko biće nije izuzetak u prirodnom poretku... Ono što mi nazivamo ”dušom” ili ”duhom” nije ništa više od skupa telesnih aktivnosti. Kada te aktivnosti prestanu, i ”duša” ili ”duh” prestaju da postoje.”

ŠTO SE  tiče ishrane, tanki epikurejac je otkrio da je zauvek odustao od mesa. Tesla je verovao da će se u budućnosti jeftina i zdrava hrana dobijati od mleka, meda i pšenice. Kako su tridesete odmicale, izumitelj je nastavio da živi na sve oskudnijim osnovnim namirnicama, izbacujući najpre meso, pa ribu i povrće, da bi ostao na toplom mleku, hlebu i nečemu što je zvao ”činiocem aktus”. Nakon što je ostavio čvrstu hranu, sve mršaviji čarobnjak sačinio je napitak zdravlja od dvanaest vrsta povrća, uključujući praziluk, srce kupusa, cvet karfiola, belu repu i srce zelene salate.

”Mnogo  pre početka sledećeg veka”, predviđao je prorok, ”sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima okončaće sve razorne suše, šumske požare i poplave. Prenos električne energije na velike razdaljine putem zauzdavanja vodopada otkloniće potrebu za sagorevanjem goriva; roboti i mašine koje misle zameniće ljude, a preokrenuće se i praksa da se na ratove troši više nego na obrazovanje” Jedan od glavnih razloga za to biće Teslino najnovije otkriće, odbrambeni štit između nacija.
”Ako ni na jednu zemlju ne može da se izvrši uspešan napad, rat neće imati svrhu. Moje otkriće uklanja pretnju rata. Ne kažem da možda neće doći do neko-liko razornih ratova pre nego što svet prihvati moj poklon. Ja možda neću živeti dovoljno dugo da vidim kako ga prihvataju.”

POŠTO je imao običaj da se relativno redovno sastaje sa Virekom i njegovom porodicom u njihovoj kući na Riversajd drajvu, Tesla je prihvatio poziv na jednu večeru. Na njoj je bio Virekov sin Piter. Danas, kao dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju i profesor engleskog, Piter se seća Tesle gotovo kao strica. Večeri je prisustvovao i mladi Elmer Gerc, koji je tada pripremao Virekovu biografiju. Pun života sa svojih osamdeset i pet godina, Gerc se prisećao večere, koja je održana pedeset i sedam godina ranije, kada je on imao dvadeset i devet.

”Raspoloženi Tesla je (na večeri) nenametljivo, jednostavno i tiho, ali rečito pričao svoju životnu priču. Pričao je o platonskim aferama svog srca... objasnio izume koji su svet učinili njegovim dužnikom...pričao je (i) o svojim planovima, načelima i sitnim manama. Bila je to priča o čudima, ispričana veoma iskreno i jednostavno.”

Virek predstavlja fascinantnu vezu između Tesle i Sigmunda Frojda: samoodricanje i eros. Stoiljković je ispričao priču o tome kako ga je Tesla pozvao u svoj stan u Njujorku i kako je sobar ”doneo bocu vina u ledu”, a Tesla nije dozvolio da se ona otvori. Kada se to ponovilo jedne druge večeri, Tesla je izjavio da je držao bocu tamo kako bi dokazao da može da spreči sebe da je popije. Kao čovek strogih navika, sebi je uskraćivao određena zadovoljstva, navodno, kao način uspostavljanja potpune kontrole nad samim sobom. Pa ipak, bio je rob sopstvene ekscentričnosti i čitavog niza fobija.

SUTRA: TAJNE SPISE DAVAO JE TAJANSTVENIM LjUDIMA