FELJTON - NOVAC BACAO KROZ PROZOR: Tesliu su rođaci gledali kao ekcentrika, a ne kao najvećeg pronalazača

U njih su se ubrajali (a) mašina za iskorištavanje kosmičkih zraka; (b) sredstvo za prenos mehaničke energije; (c) čestično oružje; i (d) mehanizam za komunikaciju sa drugim planetama. Identifikacija svakog od tih izuma postala je pomalo težak zadatak za novinare i istraživače jer svaka od tih zamisli sadrži prenos energije na udaljena mesta, a konačan oblik trećeg izuma, takozvanog zraka smrti, trebalo je, navodno, da poseduje osobine nekih ili možda svih drugih izuma.

U svojoj osmoj deceniji, od sredine dvadesetih do 1934, Tesla je nastavio praksu putovanja u industrijske centre na severoistoku i srednjem zapadu SAD  u potrazi za tržištem za svoje proizvode. Za vreme putovanja u Filadelfiju tokom 1924. i 1925, da bi radio na svojoj turbini na benzin (u Čikagu i Milvokiju je radio na parnoj turbini), Tesla se susreo sa Džonom B. Flauersom, kontrolorom aviona i motora u tamošnjoj mornaričkoj fabrici aviona. Tesla se vratio svojoj prvoj ljubavi, bežičnom prenosu energije, i počeo javnu kampanju da bi predočio njegove prednosti. Postavljajući niz centralnih stanica koje bi sprovodile energiju u zemlju i okolinu, najveći borac za očuvanje životne sredine i pragmatičar postavio je teoriju po kojoj bi avioni i automobili, opremljeni posebno osmišljenim prijemnim uređajima, mogli da rade bez goriva u rezervoarima. Prosto bi primali energiju iz njegovih tornjeva.

DESETOG  oktobra 1925. Flauers je otputovao u Njujork na razgovore sa čarobnjakom u njegovom apartmanu hotela ”Pensilvanija”. Tamo su izradili ceo nacrt koji je trebalo da bude predstavljen fizičaru Dž. H. Dilindžeru, direktoru Radio laboratorije i Biroa za standarde u Vašingtonu.

U pažljivo sročenom dokumentu na deset strana, kojem su dodati šematski nacrti Zemlje ispunjene Teslinim stalnim talasima, Flauers je obelodanio plan za stvaranje automobila i aviona koje pokreće elektromagnetizam. ”Dr Tesla je rekao da će sistem bežičnog prenosa energije obezbeđivati energiju avionima u bilo kojoj tački na svetu”, rekao je Flauers Dilindžeru. ”Štaviše, dr Tesla je već razvio oscilatore koji će proizvoditi tu energiju i voljan je da upozna američku vladu sa svojim planovima ako bi se ona složila s tim da napravi to postrojenje”. Flauers je zakazao i sastanak u Vašingtonu da bi izložio ponudu.

U međuvremenu, Dilindžer je prosledio ponudu kolegi stručnjaku H. L. Kertisu. Nakon detaljnog razmatranja, Kertis je odbio plan. Glavna zamerka je bila da je ”kako je on razumeo, Teslin plan bio da stvori stalne električne talase oko Zemlje, poput nekog omotača. Onda bi postojala ogromna koncentracija energije u tom stecištu, a Tesla očekuje da će njegova energija nastati u stecišnim tačkama. Sistem koji je predstavio g. Flauers nema taj deo. On namerava da skuplja energiju u bilo kojoj tački... [Stoga] se mora napraviti neko sredstvo u kojem će se ta energija koncentrisati i gde će biti dostupna. Takav metod nije predstavljen i mislim da nije ni izvodljiv... (Dalje), ne znam ni za jedan sistem bežičnog prenosa... dovoljno velik da bi jamčio da će energija biti ekonomično prenesena radio metodama”.

GLAVNU  kritiku, da energija neće biti dostupna u bilo kojoj tački na svetu već samo na stecišnim tačkama, Tesla je opovrgao više puta (iako bi tornjevi, koji nisu bili blizu izvora energije, očigledno morali biti smešteni u stecišnim tačkama). Jedno od Teslinih omiljenih poređenja bilo je da elektricitet posmatra kao vrstu fluida, a svoje pojačavačke odašiljače kao pumpe. Kao i kod hidrauličnog sistema, fluid se pod istim pritiskom nalazi u svim tačkama, što bi bio slučaj i sa Teslinim električnim oscilacijama. I kao što je danas električna energija prisutna na svakoj povezanoj utičnici u svetu, ali se ne koristi dok se uređaj ne spoji sa njom, tako bi i Teslin elektricitet bio svugde dostupan, ali ne i korišten dok se ne uključi prijemnik.

U sveobuhvatnom članku objavljenom u Telegraph & Telephone Age  u oktobru 1927, koji je verovatno bio napisan da bi demantovao Kertisa i Dilindžera, Tesla je takođe objasnio da će se oscilacije širiti od pojačavačkog odašiljača teorijski beskonačnom brzinom, ispočetka usporavajući veoma brzo, a kasnije sve sporije dok udaljenost ne bude 6.000 milja (9.656 km), odakle bi nastavile kretanje brzinom svetlosti. Zakon kretanja se može izraziti tvrdnjom da se talasi na Zemljinoj površini šire u jednakim vremenskim intervalima preko jednakih površina, ali mora se razumeti da struja prodire duboko u zemlju i da je efekat toga na prijemnike isti kao i da je ceo tok povezan samo sa Zemljinom osom koja spaja odašiljač sa antipodom.

Tesla je uporedio taj efekat sa Mesečevom senkom koja zaklanja Zemlju tokom pomračenja. To je prvi u mnoštvu primera u kojima se Tesla nije slagao sa otkrićima Ajnštajnove teorije relativiteta jer je takozvani Teslin talas navodno bio brži od svetlosti.
TESLA  je 1928. otputovao u Filadelfiju da pokuša, verovatno sa Džonom Flauersom, da napravi svoj helikopter avion, kao i u Detroit, gde je probao da ga proda ”Dženeral motorsu” kao ”leteći automobil”. Što se tiče nešto praktičnijih pokušaja, ponudio je brzinomer kompaniji ”Ford”.

Jedan od problema sa brzinomerom bila je njegova cena, pa je Teslin izum postao dodatna oprema samo na skupljim vozilima. Tesla je posetio i svog rođaka Nikolu Trbojevića, koji je finansijski pomagao izradu helikoptera i kojem se smešilo veliko bogatstvo zbog brojnih izuma koji su se ticali ekonomičnosti prenosa i upravljanja na automobilima. Trbojević je kao i njegov ujak bio donekle radoholik i Tesla je upozorio njegovu suprugu da treba da pruža mužu ”neprestanu pažnju i ljubav” jer u dogledno vreme ”vaš muž će sigurno steći veliko bogatstvo, a kad on izvojuje svoju bitku, imaćete sve što vam srce želi”.

Malo zatim, Tesla se vratio u Detroit i našao se sa Trbojevićem na kasnoj večeri u hotelu ”Buk kadilak”, ”najboljem” u gradu. Po rečima Vilijama Terboa, ”šef sale je predložio da sačekaju pet minuta, za koliko se završavalo naplaćivanje dodatnih pet dolara za ulazak. Tesla nije hteo ni da ga sasluša do kraja i uleteo je unutra”. Budući da se to dešavalo u vreme Velike depresije kada su se za četvrt dolara mogle kupiti tri viršle u kifli i dve koka-kole, taj bespotrebni trošak bio je ogroman i dobro je zasmejao Trbojevićevu porodicu koja je na Teslu gledala kao na starog, ekscentričnog ujaka, a ne kao na jednog od najvećih izumitelja na svetu. Kada je nećak oprezno probao da pokrene temu dodatnog troška, Tesla ju je izbegao odgovorivši: ”Nikada neću umreti kao bogataš ako mi novac ne bude ulazio brže na vrata nego što ga ja budem lopatom izbacivao kroz prozor”.

SUTRA: TESLA JE PRVI POKRENUO AUTOMOBIL NA STRUJU