FELJTON - REKONSTRUKCIJA PROŠLOSTI I IŠČEKIVANJE BUDUĆNOSTI: Tesla je bio 25-30 godina ispred svog vremena

Zajedno sa fotografijama i nizom spektakularnih crteža Frenka Pola, priča je počinjala kao neobična pripovest o detetu čarobnjaku koje je odrastalo u jednom drugom vremenu u nekoj udaljenoj zemlji. Pripovest  o  Teslinim ranim godinama odisala je šarmom i dosetljivošću sa brojnim tvenovskim  ( Marka Tvena, američkog pisca i prijatelja našeg naučnika) opisima zabavnih anegdota, zastrašujućih iskustava, života sa dovitljivom majkom, ocem sveštenikom, rasipnim bratom i trima brižnim sestrama. Kopajući po svojoj dalekoj prošlosti, Tesla je preispitivao tragediju bratovljeve smrti i njen uticaj na sopstvene odluke u karijeri, traumatično napuštanje idiličnog imanja i dolazak u prenaseljeni Gospić, studentske godine, inženjersku obuku u Evropi pre dolaska u Ameriku i svoje rane susrete sa Edisonom, Vestinghausom i članovima Kraljevskog društva u Londonu.

Tu se nalazio i neobični opis njegovih specifičnih sposobnosti fotografskog pamćenja, vantelesnih iskustava, dečjih bolesti, strahova  i  načina razmišljanja. Mesec za mesecom u tom zadivljujućem štivu, mudrac je iznosio pojedinosti razvoja svojih zamisli, fizički slom koji je doživeo i iskustvo ”otvaranja trećeg oka” sa propratnim otkrićima koja su dovela do razvoja rotacionog magnetnog kola, stvaranja teleautomata, rada u Kolorado Springsu i velike ideje o svetskoj telegrafiji sa bazom u Vordenklifu.
Veza sa Gernsbakom je omogućila izumitelju stalan prihod i pomogla da tiraž ”Electrical Experimenter” skoči na 100.000 primeraka. Istovremeno, Moji izumi (My Inventions) su dali svetu izuzetno autobiografsko svedočenje jedne od najjedinstvenijih i najkontroverznijih ličnosti tog doba.

TRADICIONALNU  božićnu večeru 1919. kod Džonsonovih  pokvarilo je Ketrinino loše zdravlje. Ipak, sve je zasenila dobra vest. Predsednik Vilson imenovao je Roberta Džonsona za ambasadora u Italiji!  Dok se Ketrinino zdravlje očigledno popravljalo, Teslini prijatelji su pomešanih osećanja otputovali u Evropu gde su ostali sledeće godine.

Sada potpuno sam, Čarobnjak je nastavio da se povlači iz vidokruga javnosti. Falsifikovan i konačno napušten od sveta, kome je pomogao da nastane, Tesla je probao da održi život pod kontrolom i da obuzda svoj bes pokušavajući da ga preinači što je bolje mogao, ali tokom vremena ironija je uzela danak i dovela do toga da već ionako ekscentrična osoba preteruje sa već ionako čudnim ponašanjem. Tesla je bio sve više zaluđen čistoćom i provodio je još više vremena šetajući noću ulicama, kružeći po svom kraju tri puta pre nego što bi ušao u ”Sent Ridžis” i izbegavajući da staje na pukotine na trotoaru. Neki su pričali da je virio kroz prozore i da je voleo da gleda druge, poput voajera. Praktikujući ”gastronomsku štedljivost”, ovaj neženja se polako odrekao mesa i krompira, a na kraju i sve čvrste hrane. Od tada je retko pisao hemijskom olovkom, opredeljujući se za manje otpornu grafitnu. Provodio je sve više vremena sam, hraneći golubove u ponoć pored biblioteke u 42. ulici ili se iskradao trajektom na ostrvo Stejten, na mirno imanje gde je mogao da se skloni od gradske vreve i da obnovi snagu.

PO ODLASKU  Džonsonovih, otišao je u Milvoki da bi iskoristio svoje veze sa kompanijom Alis Čalmers. Većinu vremena u Viskonsinu utrošio je na pokušaje da usavrši turbinu. Međutim, zapao je u ćorsokak, ono što Sartr naziva ”protivkonačnost”, ili nepredviđeni događaj koji sprečava postizanje željenog cilja, zajedno sa Hansom Dalštrandom, glavnim inženjerom.

Osujećenih planova, Tesla nije imao drugog izbora do da se vrati u Njujork. Toliko je bio potresen da je odbio da priča o tome kada ga je njegov biograf Džek O’Nil ispitivao o iskustvu u Milvokiju.

Pitanje o propasti Tesline turbine postavljeno je velikom broju stručnjaka za Teslu. Liland Anderson smatra da proizvođači, koje je zanimala Teslina turbina, ”kažu da je to dobra zamisao i odlična mašina, ali da ima previše potpornih sistema koje treba zameniti mašinom koja ne radi toliko bolje od postojećih”.

K. R. Pousel, predsednik i vodeći inženjer Američke kompanije za razvoj i proizvodnju, jedne od retkih postojećih organizacija koja proizvodi Tesline turbine bez lopatica i pumpe, ponudio je nešto drugačije objašnjenje. G. Pousel, koji je na početku radio za vojsku na Teslinoj ”turbini sa viskoznim slojem” u vreme Korejskog rata i koji je aktivno pokušavao da usavrši turbinu trideset pet godina, istakao je da je glavni problem jednostavno bio povezan sa visokom cenom istraživanja i razvoja.

Prema Pouselu, ”Tesla je bio dvadeset pet ili trideset godina ispred svog vremena. Metalurgija nije bila ono što je danas. Magnetni ležajevi su danas potpuno nova nauka. Nije imao odgovarajuće materijale. Instrumenti (za merenje rada) bili su u povoju i bilo je teško predstaviti turbinu na odgovarajući način. Između prvog prototipa i prve upotrebe, morate imati stotine i stotine sati rada, a sa turbinom nije bilo tako”. Pousel je dao samo jedan takav primer (a ima ih još mnogo) - ”milione radnih sati” potrebnih da bi avion leteo brzinom zvuka.

TESLINU pumpu, zasnovanu na istoj tehnologiji, danas koristi Džeri Labin kao zamenu za motor na ski-džet vozilu za rekreaciju, a dalje ju je razvio Maks Gurt, izumitelj ”diskflo pumpe”. Iskoristivši Tesline osnovne zamisli i principe u vezi sa strukturom vrtloga (zbog kojeg nastaju virovi i tornada) i laminarnog toka (to jeste prirodnog, blagog kretanja kroz fluide), Gurt je mogao da poveća razmak između diskova. Tako je unapredio sposobnost pumpe da pokreće teške proizvode poput čvrstog otpada i derivata. Dok bi se lopatice obične pumpe oštetile ili bi zarđale u dodiru sa pomenutim problematičnim proizvodima, pumpa sa viskoznim slojem nema lopatice i zato je celi problem izbegnut!

Pusel ne samo da vidi dan kada će pumpa biti korištena unutar ljudskog tela, na primer - kao srčani zalisak, već i dan kad će turbina biti usavršena. Jedna od velikih prednosti Teslinog motora bez lopatica jeste njegova mogućnost da izdrži izuzetno visoku temperaturu. ”Turbine sa lopaticama su na vrhuncu”, rekao je Pousel, misleći da mogu da rade na 1.093  stepena Celzijusa, iako ”Dženeral” elektrik eksperimentiše sa turbinama koje mogu da rade i na 1.204 stepena. Ako bi se temperatura povećala za još 176 stepeni , udvostručio bi se broj konjskih snaga”. Pousel je ubeđen da turbine bez lopatica, napravljene sa novokeramičkim delovima, mogu da rade na 1.482, što bi ”utrostručilo broj konjskih snaga”. Stoga Pousel radi i na motoru koji će biti konkurentan ”Pegasusovom” motoru na VOTL  ”harijer-džetu”. Taj budući VTOL dobio je ime ”Falanga”. Ipak, ta letelica se neće pojaviti bez velikih ulaganja i posvećenosti najviših nivoa industrije i vlade.

SUTRA: NOVAC JE BACAO KROZ  PROZOR