FELJTON - POČETAK RAZILAŽENJA SRPSKIH NAUČNIKA: Teslin sistem naizmenične struje promovisan je u Teljurajdu u Koloradu

Tesli je on doneo odličan publicitet, kao prvi veliki esej u kom se opisuje pronalazač u naponu snage.

Za naredni mesec planiran je sastanak u Američkom institutu elektroinženjera, u potpunosti posvećen novom Teslinom sistemu naizmenične struje. Taj skup posebno je bio podstaknut brojnim značajnim događajima; najviše planovima nastalim u Švajcarskoj i Nemačkoj da se započne eksperiment prenošenja naizmenične struje na velike razdaljine, predstojećim uspehom Vestinghausove kompanije u izgradnji hidroelektrane koja će koristiti Teslin sistem naizmenične struje, u rudarskom naselju u Teljurajdu u Koloradu, i najavom Međunarodne komisije za Nijagaru da će početi sa istraživanjem najboljeg načina da se na Nijagarinim vodopadima izgradi hidroelektrana.

Na sastanku Instituta u martu, glavni predavač bio je profesor Luis Dankan. Njegovo predavanje počelo je matematičkom analizom rada ”novog i prekrasnog malog motora koji je izumeo gospodin Tesla”. Kao nekadašnji oficir Američke pomorske akademije, Dankan je nešto ranije prešao sa Univerziteta Saut Pasifik na Univerzitet Džons Hopkins, gde je ostao kao profesor. Bio je to značajan saveznik, koji je Teslinom pronalasku doneo priznanje u akademskim krugovima. ”Velika prednost tog motora”, govorio je Dankan, ”jeste u tome što nema komutatora i omogućuje korišćenje veoma visokih napona. U budućnosti, električna energija prenosiće se pri tolikim naponima da će mašine sa komutatorima postati praktično nepotrebne.” Posle predavanja usledila je diskusija, u kojoj je učestvovao i Tesla.

PUPIN, koji je tog leta održao predavanje o ”Teoriji naizmenične struje” u Bostonu, a potom naredne godine u Njujorku, brzo je postao poštovalac Teslinog rada. Ipak, u isto vreme, upleo se u sporno pitanje ko je stvarni tvorac višefaznog sistema naizmenične struje, a s Teslinog gledišta, načinio je grešku time što se sprijateljio s pogrešnim ljudima.

Na skupu u Bostonu, Pupin je primetio: ”Moja publika bila je jasno podeljena u dve grupe: jedna grupa bila je srdačna i puna razumevanja, ali druga je bila hladna kao led. Čuveni elektroinženjer i pronalazač Elihju Tomson, bio je u prvoj grupi, i on me je posle predavanja potražio i srdačno mi čestitao. Bilo je to veliko ohrabrenje zbog čega sam bio veoma srećan.” Drugi istaknuti pojedinci, međutim, pokušali su da utiču na to da Pupin bude izbačen sa katedre za elektrotehniku na Kolumbiji zbog zalaganja za naizmeničnu struju, ali je on prebrodio te nesuglasice i, istovremeno, učvrstio prijateljstvo sa Tomsonom.

Iako Pupin to nije znao, Tomson je i sam bio u neprilici, budući da je sada uvideo očiglednu prednost Teslinog sistema, ali mu on nije bio dostupan jer je Vestinghaus bio vlasnik patenata.

PREMDA  je električna kompanija Tomson-Hjustonova ostvarivala veliki profit, suočila bi se sa neizbežnom sudbinom ako ne bi mogla da uvede efikasne mašine naizmenične struje. Kako se Elihju Tomson bavio naizmeničnom strujom više od jedne decenije, smatrao je da je sasvim opravdano da primeni sistem nalik Teslinom, naročito stoga što je bilo i drugih inženjera koji su tvrdili da imaju zakonsko prvenstvo u nekim aspektima tog sistema, posebno Šalenberger i Feraris. Štaviše, Tomson je i sam bio nadomak tome da smisli sličan funkcionalan plan. Neprestano je previđao to da je Tesla bio vlasnik osnovnih patenata za potpuno revolucionaran izum, dok je tražio načine da racionalno objasni svoje stavove u svojoj kompaniji, i kao predsednik Američkog instituta elektroinženjera i pisac članaka za časopise u oblasti elektroinženjerstva. Uspešno je zaobišao Edisonove patente za sijalicu tako što je Sojeru platio pravo da proizvodi lampu sa zatvaračem (vakuumiranu sijalicu sličnu Edisonovoj, u kojoj je korišten gumeni zatvarač za održavanje vakuuma), a pokušavao je da pronađe slični način i za naizmeničnu struju.

U nizu oštrih članaka u časopisu Electrical World, razmenjenih između Tomsona i Tesle, stiče se utisak da Tomson donekle priznaje netrpeljivost prema svom suparniku, kada piše: ”Priznajem da moja izjava o povodu za kritičke primedbe možda i nije bila na mestu. One su, doduše, izazvane time što je Tesla jednom prilikom pogrešno shvatio moje motive.” Tako su Pupinova osećanja prema sunarodniku bila podrivena dok je prijateljstvo sa Tomsonom raslo.

TESLA je pristao da predstavi svoj rad na pojavama vezanim za visoke frekvencije tokom trodnevnog simpozijuma Instituta, koji je održan u maju 1891, tri meseca pošto je on objavio prva istraživanja o tome. Rezervisana je sala na koledžu Kolumbija, koji se, u to vreme, nalazio između avenija Park i Medison, u Četrdeset devetoj i Pedesetoj ulici, i upućen je poziv publici.

Teško je tačno proceniti ogromni uticaj koji je to predavanje izvršilo na savremene inženjere i na tok Teslinog života, jer je jasno da je na njega posle tog događaja počelo da se gleda na nesvakidašnji način. Džozef Vecler, ili Džoš, kako je više voleo da ga zovu, pisao je o predavanju u časopisu Electrical World. Međutim, Teslino predavanje bilo je suviše značajno za samo jedan prikaz u časopisu ograničenog tiraža, a Vecler je uspeo objavi članak i u vidu spektakularnog prikaza na čitavoj strani u prestižnom časopisu Harper’s Weekly.

”JASNIM objašnjenjima na čistom, nervoznom engleskom”, obznanio je Vecler, ”taj momak iz nepoznatog pograničnog kraja Austrougarske... ne samo što je otišao mnogo dalje od dva istaknuta evropska naučnika, doktora Lodža i profesora Herca, u poimanju elektromagnetne teorije svetlosti, već je... zapravo sačinio aparaturu pomoću koje će elektrostatički talasi, ili ’potisci’, moći da proizvode svetlost za svakodnevnu upotrebu.” Tesla nije samo prikazao izuzetnu predstavu fantastičnih električnih fenomena, nego je u opštim crtama nagovestio i nove ”fundamentalne i dalekosežne principe”.

Vecler je uverljivo istakao da je Tesla otišao mnogo dalje od Hajnriha Gajslera i ser Vilijama Kruksa u proizvodnji svetlosti vakuumskim cevima, i da je ”zasenio” Čarobnjaka iz Menlo parka svojim poboljšanjima sijalice sa ugljenim vlaknima. ”Ali, gospodin Tesla nije bio zadovoljan rezultatima, koliko god briljantni oni bili. Posvetio se zadatku, ništa lakšem nego da načini lampu koja će, bez ikakve spoljne veze i žica... davati sjajnu svetlost kada se stavi bilo gde u stanu.”

MAČ U RUCI ARHANĐELA

NA PREDAVANjU, u maju 1891, na koledžu Kolumbija,  Tesla je propustio desetine hiljada volti naizmenične struje kroz svoje telo da bi uključio sijalice i pustio varnice kroz vrhove prstiju i pokazao svetu da ta struja nije ubitačna ako se ispravno upotrebi.

”Vakuumirane cevi... u rukama gospodina Tesle... izgledale su kao svetleći mač u ruci arhanđela, koji simboliše pravdu”, rekao je jedan novinar.

SUTRA: TESLA LjUT NA PUPINA ŠTO ŠIRI NEISTINE