FELJTON - GOLUBOVI SIMBOL RANOG BEZBRIŽNOG DETINJSTVA: Poštanska služba SAD izdala je 1983. godine marku sa Teslinim likom
STOTA godišnjica Teslinog rođenja obeležena je 1956. Da bi ceo događaj dobio na značaju, u Teslinu čast održan je stogodišnji kongres kojem je predsedavao dobitnik Nobelove nagrade Nils Bor.
Istovremeno, jugoslovenska poštanska služba izdala je komemorativnu markicu sa Teslinim likom, a vlada ga je stavila na novčanicu od 100 dinara. U muzejima u Zagrebu i Beču otkriveni su spomenici, jedna škola u Ilinoisu dobila je njegovo ime, u Čikagu je proglašen Teslin dan, a u Minhenu Institut elektrotehničkog komiteta složio se s tim da ”tesla” bude naziv jedinice za magnetnu indukciju. Tako je Tesla mogao da zauzme zasluženo mesto pored veličina kao što su Amper, Faradej, Volta i Vat.
Dvadeset godina kasnije, 1976, kao dar naroda Jugoslavije, na Nijagarinim vodopadima postavljena je Teslina statua, rad vajara Franka Kršinića, a ista takva podignuta je i na gradskom trgu u Gospiću, u Hrvatskoj, gde je Tesla živeo kao dečak. (Nažalost, spomenik u Gospiću srušen je za vreme rata 1993). Predsednik Tito održao je govor u Teslinu čast u Smiljanu pred hiljadama Hrvata i Srba (koje su razdvajali naoružani policajci i ograde), a proslava je nastavljena u Americi. Postavljene su spomen-ploče na ulazu u hotel "Gerlah" u Njujorku, gde je živeo, i u laboratoriji Vordenklif, koja se još uvek nalazi u Šorhemu na Long Ajlendu.
POŠTANSKA služba SAD odala je 1983. počast Tesli, Čarlsu Stajnmecu, Fajlou Farnsvortu i, avaj, Edvinu Armstrongu, izdavši kolekciju od četiri komemorativne poštanske markice. U Bostonu se može videti gigantski Teslin kalem u Muzeju nauke, a Teslina slika visi u instituciji Smitsonijan u Vašingtonu. U njegovu čast osnovane su i dve velike organizacije: Memorijalno društvo Tesla u Lakavani u Njujorku i Međunarodno društvo Nikola Tesla, koje od 1984. svake dve godine održava konferencije u svom sedištu u Kolorado Springsu.
U Čoveku organizacije (Organization Man) Vilijam Vajt je napisao da su velike korporacije koliko god mogu biti korisne, takođe i statične, prevrtljive i samouništavajuće. Za vreme neizbežnog sukoba između pojedinca i društva, čovek organizacije se nađe u ćorsokaku jer mu kompanija obezbeđuje sredstva za život, ali nauštrb radničke individualnosti. Vajt to naziva ”uzajamnom obmanom”: ”Očigledno je da se protiv tiranije treba boriti; nije lako boriti se sa dobročinstvom, a malo stvari je bolje sračunato da ukrade osobi sredstva za odbranu od ideje da se njeni interesi i interesi društva potpuno poklapaju... Ko dozvoli da mu Organizacija sudi, naposletku žrtvuje sam sebe.”
Korporativno mišljenje postaje otelotvorenje same racionalnosti, rekonstruišući, a time i kontrolišući svest. To je bio slučaj i s Teslom. Što je svet više odbacivao zamisao o Vordenklifu, ona se činila sve neizvodljivijom inženjerima u toj industriji jer su oni, kao proizvod i produžena ruka korporacija, razmišljali svešću oblikovanom korporativnom politikom.
SVESTAN kritika upućenih Frojdovoj teoriji i problemu preteranog pojednostavljivanja, u svojoj doktorskoj disertaciji tvrdio sam da je moguće objašnjenje za Teslinu neobičnu ličnost, samoizabrani celibat i u navodnu homoseksualnost potisnuto osećanje krivice koje je imao zbog prerane smrti starijeg brata Daneta u Nikolinoj petoj godini. U agoniji zbog Edipovog kompleksa i preterane vezanosti za majku, mladi Niko je pretrpeo velike traume ne samo zato što je Dane bio Đukin miljenik već i zato što je Niko bio u godinama kada se stiče seksualni identitet i uči kako primljenu ljubav preneti na druge. Moguće je da je majka odbacila Nikolu nakon Danetove smrti pa je on vraćao primljenu ljubav sam sebi i postao narcis. U želji da razume zašto je izgubio ljubav svoje majke i izgubljenog brata, Tesla bi kasnije u životu nesvesno tražio ličnosti koje su bile spoj dinamike ”surogata starijeg brata, odnosno majke”; na primer, snažne, zaštitničke, autoritativne osobe kao što su Vestinghaus i Pirpont Morgan. Taj spoj majke i brata mogao bi da objasni i zabunu u vezi sa Teslinim seksualnim identitetom.
Da bi ponovo zadobio njihovu izgubljenu ljubav i na simboličan način vratio brata iz mrtvih (jer to je bio jedini način da se popravi šteta), Tesla je morao da se žrtvuje ispaštanjem. U Vestinghausovom slučaju, pocepao je klauzulu ugovora koja se odnosila na honorar i to ga je koštalo milione dolara (mogao je da napravi odloženi raspored plaćanja), a u vezi s Morganom, izumitelj je insistirao na tome da finansijer uzme veći deo partnerstva, to jest 51 %, dok je čak i sam Morgan predlagao podelu pola-pola.
IPAK, zbog brojnih ličnih faktora, kao što su egomanija, preterana ambicioznost i neobuzdana želja da što pre uništi konkurenciju, Tesla je prekršio ugovor sa Morganom, odlučivši da sagradi veći toranj od dogovorenog. Bio je to potez za samouništenje (iako je mogao i da uspe, pa je to sa druge strane bio prosto sračunat rizik). Sa psihonanalitičkog stanovišta, podsvesno se nadao da će mu finansijer oprostiti grehe (i pokazati svom lažnom sinu da ga još uvek voli) i obezbediti mu dodatna sredstva da završi toranj. Kada je Morgan rekao ne, podsvest nije mogla da se suoči sa tako grubim odbacivanjem, pa je Tesla tvrdoglavo pokušavao da ga povrati sebi. Čak i kada je bilo jasno da se Morgan nikada više neće vratiti na staro, samoproklamovani, lažni sin, nastavio je da pokušava.
Što se tiče Tesline stalne želje da stupi u kontakt sa vanzemaljcima, iz psihoanalitičke perspektive, ta stvorenja u svemiru možda su simbolizovala bića koja postoje u zagrobnom životu. Svakako, potreba da se veruje u postojanje vanzemaljaca snažna je i popularna. Ona objašnjava zašto je toliko ljudi prihvatilo teoriju Persivala Louela o ”kanalima na Marsu”, a u današnjem svetu, popularnost filmova kao što su Ratovi zvezda, "Zvezdane staze", ET.
U TESLINOM slučaju, vanzemaljci su bili podsvesna zamena za njegovog brata i majku. Insistiranje na tome da su mu se verovatno obratili Marsovci postalo je izduvni ventil njegove podsvesti, koji mu je omogućavao da se oslobodi nelagode zbog bratovljeve smrti i da mu pruži osećaj da je brat na neki način još bio živ. Da je Dane i dalje postojao, trauma nastala njegovom smrću bila bi manja, a Niku bi majka opet volela.
Taj vid regresivnog ponašanja može da objasni i Teslinu opsesivnu brigu o golubovima.
Nakon Danetove smrti, cela porodica bila je istrgnuta sa idiličnog imanja u Smiljanu i dospela je u užurbani grad Gospić. Golubovi nisu bili jedina zamena za Tesline ljubavnice; oni su simbolizovali povratak u utopiju ranog, bezbrižnog detinjstva u Smiljanu.
BEZ UTICAJA NA KARIJERU
KADA se čovek osvrne na događaje koji imaju veze sa radom Nikole Tesla ... počinje da shvata koliko je mala uloga koju je igrao u oblikovanju događaja u svojoj karijeri, a koliko je nadmoćnija uloga koju su igrale okolnosti potpuno van njegovog uticaja. Na kraju, Teslino viđenje sveta pretvorilo se u pretnju i bilo je lakše otpisati ga kao ekscentrika nego uzeti u obzir da su njegovi planovi izvodljivi.
SUTRA: NEOBJAŠNjIVA PRIRODA TESLINOG ČAROBNjAŠTVA