FELJTON - GOLUBOVI SIMBOL RANOG BEZBRIŽNOG DETINJSTVA: Poštanska služba SAD izdala je 1983. godine marku sa Teslinim likom

Istovremeno, jugoslovenska poštanska služba izdala je komemorativnu marki­cu sa Teslinim likom, a vlada ga je stavila na novčanicu od 100 dinara. U muzejima u Zagrebu i Beču otkriveni su spomenici, jedna škola u Ilinoisu dobila je njegovo ime, u Čikagu je pro­glašen Teslin dan, a u Minhe­nu Institut elektrotehničkog komiteta složio se s tim da ”tesla” bude naziv jedinice za magnetnu indukciju. Tako je Te­sla mogao da zauzme zasluženo mesto pored veličina kao što su Amper, Faradej, Volta i Vat.

Dvadeset godina kasnije, 1976, kao dar naroda Jugoslavije, na Nijagarinim vodopadima po­stavljena je Teslina statua, rad vajara Franka Kršinića, a ista takva podignuta je i na gradskom trgu u Gospiću, u Hrvatskoj, gde je Tesla živeo kao dečak. (Na­žalost, spomenik u Gospiću srušen je za vreme rata 1993). Predsednik Tito održao je go­vor u Teslinu čast u Smiljanu pred hiljadama Hrvata i Srba (koje su razdvajali naoružani policajci i ograde), a proslava je nastavljena u Americi. Posta­vljene su spomen-ploče na ulazu u hotel "Gerlah" u Njujorku, gde je živeo, i u laboratoriji Vor­denklif, koja se još uvek nalazi u Šorhemu na Long Ajlendu.

POŠTANSKA služba SAD odala je 1983. počast Tesli, Čarlsu Stajnmecu, Fajlou Farn­svortu i, avaj, Edvinu Armstron­gu, izdavši kolekciju od četiri komemorativne poštanske mar­kice. U Bostonu se može videti gigantski Teslin kalem u Muze­ju nauke, a Teslina slika visi u instituciji Smitsonijan u Va­šingtonu. U njegovu čast osnova­ne su i dve velike organizacije: Memorijalno društvo Tesla u Lakavani u Njujorku i Međuna­rodno društvo Nikola Tesla, koje od 1984. svake dve godine održava konferencije u svom sedištu u Kolorado Springsu.

U Čoveku organizacije (Or­ganization Man) Vilijam Vajt je napisao da su velike korpora­cije koliko god mogu biti ko­risne, takođe i statične, pre­vrtljive i samouništavajuće. Za vreme neizbežnog sukoba izme­đu pojedinca i društva, čovek organizacije se nađe u ćorsoka­ku jer mu kompanija obezbeđuje sredstva za život, ali nauštrb radničke individualnosti. Vajt to naziva ”uzajamnom obmanom”: ”Očigledno je da se protiv ti­ranije treba boriti; nije lako boriti se sa dobročinstvom, a malo stvari je bolje sračunato da ukrade osobi sredstva za od­branu od ideje da se njeni inte­resi i interesi društva potpu­no poklapaju... Ko dozvoli da mu Organizacija sudi, naposletku žrtvuje sam sebe.”

Korporativno mišljenje po­staje otelotvorenje same raci­onalnosti, rekonstruišući, a time i kontrolišući svest. To je bio slučaj i s Teslom. Što je svet više odbacivao zamisao o Vordenklifu, ona se činila sve neizvodljivijom inženjerima u toj industriji jer su oni, kao proizvod i produžena ruka kor­poracija, razmišljali svešću oblikovanom korporativnom po­litikom.

SVESTAN kritika upućenih Frojdovoj teoriji i problemu preteranog pojednostavljivanja, u svojoj doktorskoj disertaciji tvrdio sam da je moguće objašnje­nje za Teslinu neobičnu ličnost, samoizabrani celibat i u navod­nu homoseksualnost potisnuto osećanje krivice koje je imao zbog prerane smrti starijeg brata Da­neta u Nikolinoj petoj godini. U agoniji zbog Edipovog kompleksa i preterane vezanosti za majku, mladi Niko je pretrpeo velike traume ne samo zato što je Dane bio Đukin miljenik već i zato što je Niko bio u godinama kada se stiče seksualni identitet i uči kako primljenu ljubav prene­ti na druge. Moguće je da je majka odbacila Nikolu nakon Danetove smrti pa je on vraćao primljenu ljubav sam sebi i postao narcis. U želji da razume zašto je iz­gubio ljubav svoje majke i izgu­bljenog brata, Tesla bi kasnije u životu nesvesno tražio lič­nosti koje su bile spoj dinamike ”su­rogata starijeg bra­ta, odnosno majke”; na primer, snažne, zaštitničke, auto­ritativne osobe kao što su Vestinghaus i Pirpont Morgan. Taj spoj majke i brata mogao bi da objasni i zabunu u vezi sa Te­slinim seksualnim identitetom.

Da bi ponovo zado­bio njihovu izgublje­nu ljubav i na simbo­ličan način vratio brata iz mrtvih (jer to je bio jedini način da se popravi šteta), Tesla je morao da se žrtvuje ispaštanjem. U Vestinghausovom slučaju, pocepao je klauzulu ugovora koja se odnosila na honorar i to ga je koštalo mi­lione dolara (mogao je da napravi odloženi raspored plaćanja), a u vezi s Morganom, izumitelj je in­sistirao na tome da finansijer uzme veći deo partnerstva, to jest 51 %, dok je čak i sam Morgan pre­dlagao podelu pola-pola.

IPAK, zbog brojnih ličnih faktora, kao što su egomanija, preterana ambicioznost i neo­buzdana želja da što pre uništi konkurenciju, Tesla je prekr­šio ugovor sa Morganom, odlu­čivši da sagradi veći toranj od dogovorenog. Bio je to potez za samouništenje (iako je mogao i da uspe, pa je to sa druge strane bio prosto sračunat rizik). Sa psihonanalitičkog stanovišta, podsvesno se nadao da će mu finansijer oprostiti grehe (i pokazati svom lažnom sinu da ga još uvek voli) i obezbediti mu dodatna sredstva da završi toranj. Kada je Morgan rekao ne, podsvest nije mogla da se suoči sa tako grubim odbacivanjem, pa je Tesla tvrdoglavo pokušavao da ga povrati sebi. Čak i kada je bilo jasno da se Morgan nikada više neće vratiti na staro, sa­moproklamovani, lažni sin, na­stavio je da pokušava.

Što se tiče Tesline stalne želje da stupi u kontakt sa van­zemaljcima, iz psihoanalitičke perspektive, ta stvorenja u sve­miru možda su simbolizovala bića koja postoje u zagrobnom životu. Svakako, potreba da se veruje u postojanje vanzemaljaca snažna je i popularna. Ona ob­jašnjava zašto je toliko ljudi prihvatilo teoriju Persivala Louela o ”kanalima na Marsu”, a u današnjem svetu, popularnost filmova kao što su Ratovi zve­zda, "Zvezdane staze", ET.

U TESLINOM slučaju, van­zemaljci su bili podsvesna za­mena za njegovog brata i majku. Insistiranje na tome da su mu se verovatno obratili Marsovci postalo je izduvni ventil njego­ve podsvesti, koji mu je omoguća­vao da se oslobodi nelagode zbog bratovljeve smrti i da mu pruži osećaj da je brat na neki način još bio živ. Da je Dane i dalje postojao, trauma nastala njego­vom smrću bila bi manja, a Niku bi majka opet volela.

Taj vid regresivnog ponaša­nja može da objasni i Teslinu opsesivnu brigu o golubovima.

Nakon Danetove smrti, cela porodica bila je istrgnuta sa idiličnog imanja u Smiljanu i dospela je u užurbani grad Go­spić. Golubovi nisu bili jedina zamena za Tesline ljubavnice; oni su simbolizovali povratak u utopiju ranog, bezbrižnog de­tinjstva u Smiljanu.

BEZ UTICAJA NA KARIJERU

KADA se čovek osvrne na događa­je koji imaju veze sa radom Niko­le Tesla ... počinje da shvata ko­liko je mala uloga koju je igrao u oblikovanju događaja u svojoj karijeri, a koliko je nadmoćni­ja uloga koju su igrale okolnosti potpuno van njegovog uticaja. Na kraju, Teslino viđenje sveta pretvorilo se u pretnju i bilo je lakše otpisati ga kao ekscen­trika nego uzeti u obzir da su njegovi planovi izvodljivi.

SUTRA: NEOBJAŠNjIVA PRIRODA TESLINOG ČAROBNjAŠTVA