FELJTON - MOSKVA OVLADALA TESLINIM ORUŽJIMA: Postoje nagoveštavaju da Rusi poseduju uređaj za kontrolu vremena

Taj papir je objavljen u zbirci tekstova sa simpozijuma. Puharić je rekao ovom autoru da je originalni izvor zveštaja bio Ralf Bergstreser, pisac značajnog članka o Tesli iz 1957.godine.  Mislio je da je Bergstreser, zajedno sa još jednim saradnikom (koji je možda bio Blojs Ficdžerald), bio povezan sa FBI  i da se tako domogao tog dokumenta. Četrdesetih godina, Bergstreser je radio za ARK i ”Markonijeve ljude. Uvek sam verovao da je Markoni izumeo bežični prenos... Onda sam saznao da je sve to laž”. Bergstreser, koji je imao 80 godina kada sam razgovarao sa njim, setio se da je Markoni živeo na brodu van američkih teritorijalnih voda da bi izbegao sudske pozive koje mu je Tesla pokušavao uručiti.

Početkom Drugog svetskog rata, Bergstreser je počeo da radi ”u ratne svrhe” kada mu je (Tesla) predao (razne dokumente). ”Ja bih ih preuzeo, pročitao i vratio mu”. Prema jednom izvoru, Bergstreser je bio potčinjen novoj tajnoj organizaciji koja se zvala Kancelarija za strateške službe (KSS, kasnije Centralna informativna agencija - CIA), i zbog toga je proučavao vojni značaj tih dokumenata.

Bergstreser je rekao da je poznavao Teslu samo poslednjih šest meseci njegovog života.

”Bio je mršav, visok, poguren, ispijen  nije dobro jeo”. U daljem ispitivanju, rekao je da je poznavao i Džeka O’Nila i njegovog kolegu Vilijama Lorensa, autora članka o zraku smrti u „New York Times“ iz 1940, koji je pobudio veliko zanimanje delova FBI i oružanih snaga, kao i da su ta dvojica bili zajedno na Teslinoj sahrani 1943.godine.

U TOKU  razgovora, pitao sam Bergstresera da li ima neke dokaze u prilog svojoj tvrdnji da su Teslini dokumenti sistematski uklanjani iz biblioteka. Rekao je da je zavera ogromna i izuzetno složena i da ide unazad sve do Dž. Pirponta Morgana i njegove želje da spreči Teslin bežični prenos struje, kao i izume u vezi sa tim, jer to je bila pretnja da će biti obezbeđena jeftina ili čak besplatna električna energija za široke narodne mase. Bio je uznemiren što je cela Teslina imovina ”prevezena daleko... iza Gvozdene zavese” i za to je delimično krivio Lorensa za kojeg se, po njegovim rečima, kasnije saznalo da je komunista. Složio se s tim da je Blojs Ficdžerald verovatno odneo papire u vazduhoplovnu bazu Rajt Paterson, ali odbio je da prokomentariše bilo kakvu vezu sa Ficdžeraldom ili nestankom tajnih papira.

Puharić je rekao da je Bergstreser predao članak o čestičnom oružju Bobu Beku iz Američkog psihotroničkog društva negde oko 1981. godine,a da je odatle tekst prosleđen njemu.

Ipak, veo tajne, potpomognut sramnim vezama sa nemačkim petokolonašima ili komunistima zbog Teslinog jugoslovenskog porekla, poslužio je da se njegovo delo ukloni. Tome je još više doprinelo prebacivanje Teslinih dokumenata u udaljeni Beograd.

TESLINI mnogobrojni izumi mogli bi se primeniti na veliki broj načina u vojne svrhe (na primer, čestično oružje, svetski radar, izazivanje zemljotresa, manipulacija moždanim talasima). Jedan ili više pojačavačkih odašiljača mogli su, navodno, da šalju razarajuće impulse kroz zemlju na bilo koje mesto. Isto tako, dobro naciljan udar od nekoliko miliona volti teoretski je mogao da uništi komunikacionu mrežu bilo kog većeg grada. Nedavni tekstovi na temu ratne tehnologije u budućnosti koji dolaze uglavnom od kritičara ratnih igara, potpukovnika Toma Birdena, i parapsihologa Andrije Puharića, nagoveštavaju da su Sovjeti ovladali raznim vrstama Teslinog oružja, uključujući i sistem za seizmičku kontrolu, za kontrolu vremena i uma.

Prema Birdenu, Teslin pojačavački odašiljač stvarao je osnovni, jednosmerni vektor gravitacije (ili elektrostatički skalarni talas) koji ometa samu strukturu prostorno-vremenske rešetke i stoga nije ograničen brzinom svetlosti. Prema tome, teorijski, trenutni Teslin talas koji emituje pojačavački odašiljač mogao je da utiče na geomagnetni impuls planete i da se tako usmeri ka ciljevima na bilo kom kontinentu.

To istraživanje je izuzetno kontroverzno i u domenu je spekulacija, pa bi ga trebalo čitati sa opreznošću. Godine 1977, međutim, u broju od 2. maja, časopis „Aviation Week“ objavio je članak od 7.000 reči o sovjetskom čestičnom oružju. Taj ekspoze, ”koji je uzdrmao Vašington”, bio je ukratko prenesen i u časopisu „Science“. Sadržao je šematski prikaz čestičnog oružja koje je imalo upadljivu sličnost sa Teslinim, u to vreme neobjavljenim crtežima nastalim četiri decenije ranije. Zajedno sa zaključkom da su Sovjeti bili daleko ispred u toj oblasti, to je i čvrst dokaz koji potkrepljuje tvrdnju da im Tesla jeste prodao nacrte za taj uređaj sredinom tridesetih.

„Aviation Week“ je opisao i angažovanje ”genija mlađih od 29 godina... koji su se nalazili u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson u Dejtonu, u Ohaju” i koji su pokušali da načine proboj u toj tehnologiji; iznenađuje takođe, i to što su ”CIA i Odbrambena obaveštajna agencija skrivale ključno tehničko dostignuće od predsednika (Džimija Kartera)”. Izvor je bio general Džordž Kigen, bivši komandant vazduhoplovne obaveštajne službe.

Pojavljuju se tri zanimljiva momenta: (1) velika tajnovitost oko čestičnog oružja; (2) pominjanje vazduhoplovne baze Rajt Paterson; (3) politika iskorištavanja izuzetnih, mladih genijalaca. Sve te činjenice očigledne su u dosijeima FBI  o Tesli. Mnogo je argumenata u prilog tezi o zaveri po kojoj su Teslin rad i dokumenti sistematski sakrivani od javnosti da bi im se zametnuo trag koji vodi do tog izuzetno poverljivog istraživanja, danas poznatog kao Rat zvezda.

Danas, 1996, čestično oružje i dalje je više san nego stvarnost. Stoga, ako jedna ili obe supersile zaista imaju pristup Teslinim planovima, zašto onda zrak smrti nikada nije napravljen? Možda postoje prototipi, ali čini mi se da bi oni sigurno bili praktično ispitani u ratovima kakvi su se odvijali u Vijetnamu, Avganistanu, Kuvajtu i Iraku. Taj deo priče zauvek će ostati misterija.

ODBRAMBENI ŠTITOVI

TESLINO otkriće smrtonosnih zraka potiče još iz njegovog rada s početka poslednje decenije 19. veka kada je napravio lampu sa prekidačem koja odbija elektrone od središnjeg vlakna može se napraviti od skoro svakog materijala, na primer – ugljenika, dijamanta, cirkona, rubina), u unutrašnjost te sijalice, a onda na njihov izvor. Ta sprava ne samo da je davala izuzetno blistavu svetlost, već je mogla i da prekidač ”pretvori u paru”. Kao što je ranije navedeno, korak od te mašine do osmišljavanja rubinskog lasera bio je veoma mali. Na primer, ako se na glazuri stakla nalazila neka ogrebotina ili oštećenje, energija bi izbijala kroz tu pukotinu poput lasera. Krajem 19. veka, Tesla je x–zracima bombardovao mete udaljene više od 12 metara, a 1915. u „New York Times“  najavio je neku vrstu elektronskog odbrambenog štita koji odgovara onome što se danas naziva Strateška odbrambena inicijativa (SDI) .

SUTRA: GOLUBOVI SIMBOL RANOG BEZBRIŽNOG DETINjSTVA