FELJTON - ORUŽJE ZA ODBRANU OD ATOMSKE BOMBE : Teslina najvažnija dokumenta danas se nalaze i u Kongresnoj biblioteci

Taj mogući događaj morao se odigrati između 9. i 29. januara 1943. To su datumi Tesline smrti i Trampove istrage. Agenti koji su obavili taj zadatak, ako je uopšte bio obavljen, mogli su biti Blojs Ficdžerald i Ralf E. Douti. Dokazi su sledeći.

U to vreme, sekretarica Save Kosanovića bila je Šarlot Mjuzar. Ona kaže da je videla Teslu u njegovim poslednjim danima da bi mu uručila novac i da je prisustvovala otvaranju sefa nakon njegove smrti. Bili su tu i Kenet Svejzi, Sava Kosanović i Džordž Klark. Po njenoj priči i zvaničnim izveštajima, pozvan je bravar da promeni šifru na sefu i da kaže novu Kosanoviću, koji ju je jedini i znao. Pre nego što su ga ponovo zaključali, u sefu su se nalazili svežanj ključeva i Edisonova medalja iz 1917. Desetak godina kasnije, kada je imovina konačno prenesena u Beograd i sef otvoren, Edisonova medalja i ključevi nisu bili unutra. Medalja nikada nije nađena, ali ključevi jesu, van sefa, ”u jednoj od mnogobrojnih kutija sa dokumentima”.

U SLUŽBENOJ belešci Kancelarija za imovinu stranih državljana (KISD)  od 12. januara 1943. ističe se da je Čarls Meknamara, zamenik upravnika hotela Governor Klinton, ”dozvolio  da KISD  zapečati sef broj 103, u kojem je bila mašina vredna 10.000 dolara.

Sef 103 nije bio posebno izrađen kako je to Ficdžerald naveo. Međutim, to jeste jedan od najvećih sefova na nižim policama”. Dan pre toga, u hotelu Njujorker, Teslin sef koji se nalazio pored kreveta bio je otvoren. Po drugoj belešci KSID, prisutni su bili, pored Svejzija, Klarka i Kosanovića, i dva radnika hotela Njujorker, g. L. O. Douti, kreditni menadžer, i g. L. A. Ficdžerald, njegov pomoćnik.

Ovom istraživaču krajnje je čudna podudarnost da te dve osobe imaju ista prezimena kao pukovnik vojne obaveštajne službe i sveprisutni Blojs Ficdžerald.

U stvari, ako su ta dva menadžera bili zaista vladini agenti, onda bi im bilo izuzetno lako da se domognu ključa (ili naprave duplikat) za sef 103 i tako zamene uređaj.

DALjA istraga dosijea FBI otkriva da je 17. oktobra 1945. E. E. Konroj iz Njujoške kancelarije poslao dve kopije Trampovog izveštaja Dž. Edgaru Huveru i još jednom sa njim razmotrio uloge Ficdžeralda, Spanela, tajne osobe ”X” i Kosanovića. Konroj je rekao da je ”X” (verovatno još jedan agent FBI) sumnjao da je Spanel ”proruski opredeljen” i da širi prokomunističku propagandu u celostranim oglasima u raznim novinama iako te iste novine tuži zbog kleveta. Konroj je takođe ponovio da je Spanel povezan sa potpredsednikom Henrijem Valasom, te da preporučuje oprez.

Izgleda da se Spanel susreo sa Ficdžeraldom (prijateljem osobe ”X”) na jednom sastanku inženjera u novembru 1942. U to vreme, Ficdžerald je bio redov u bazi Rajt Fild, u Dejtonu u Ohaju. U izveštaju FBI, opisan je kao ”izvanredan dvadesetogodišnji naučnik koji je proveo beskrajno mnogo vremena sa Teslom pre njegove smrti... Ficdžerald je razvio neku vrstu protivtenkovskog topa”. Spanel je probao da se uortači sa Ficdžeraldom da bi prodali to oružje kompaniji za proizvodnju oružja Remington, ali iz nekog razloga ”Spanel je sprečio konačnu prodaju” i potom pokušao da postigne unosniji sporazum sa kompanijom za gradnju brodova Eiogens u Nju Orleansu.

U NOVEMBRU  1943. Ficdžerald je dobio otkaz u Eiogensu, a godinu dana kasnije, mladi inženjer se vratio u vojsku.  ”Danas (1945, Ficdžerald)... učestvuje u tajnom eksperimentalnom projektu u Rajt Fildu... Uprkos činu redova, Ficdžerald je zapravo vođa tog istraživanja i radi sa mnogim vrhunskim mladim naučnicima... na usavršavanju Teslinog ’zraka smrti’ koji je po Ficdžeraldovom mišljenju jedina odbrana od napada atomskom bombom”.

Konroj je predložio saradnju sa Ficdžeraldom da bi osigurao ”zakonito vlasništvo nad Teslinom svojinom”. Naravno, cilj je bio da se dođe do detalja o tom oružanom sistemu i da se on zaštiti, ali i da se osnuje ”memorijalna fondacija... za čuvanje sećanja na tog izumitelja”. Ficdžerald je navodno izazvao i zanimanje Henrija Forda za taj projekat.

Devetnaestog oktobra 1945. šef Odseka inženjerske divizije za kontrolu opreme u Rajt Fildu, brigadni general L. K. Krejgi, pišući na zahtev Blojsa Ficdžeralda, Dejvida Prata, Herberta Šuta i P. E. Hula, inženjera koji su radili u Rajt Fildu, obratio se Harviju Rosu iz FBI u Njujorku da bi zvanično ”zatražio... u interesu Narodne odbrane, pristup... imovini dr Nikole Tesle koja se nalazi u skladištu Menhetn”. Pukovnik Ralf Douti, iz vojne obaveštajne službe u Vašingtonu, propratio je zahtev radeći kao čovek za vezu između Ministarstva rata, KISD  i FBI.

Pošto FBI nije imao nadležnost nad Teslinom svojinom, Ficdžeraldu, Konroju i Krejgiju rečeno je da se obrate KISD.

PETOG  septembra 1945. Lojd Šaulis iz KISD poslao je dve kopije Trampovog izveštaja pukovniku Holideju iz Pododeljenja za opremu, laboratoriju, pogon i dodatke, koji ih je sigurno prosledio Ficdžeraldu. ”Bile su to celovite kopije, a ne izvodi”. Dve godine kasnije, pukovnik Dafi iz vazduhoplovne komande u Rajt Fildu, pisao je KISD da se ti dokumenti još uvek procenjuju.

Do 1950. Savi Kosanoviću je i dalje bio zabranjen pristup u skladište. On je tada i zvanično bio ambasador Jugoslavije u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim nacijama, a njegovo strpljenje bilo je na izmaku. Kosanović je želeo da imovina njegovog ujaka bude prenesena u Beograd, gde će joj biti odata odgovarajuća počast. U martu je otišao u skladište da bi obavestio nadležne o izumiteljevoj želji da se njegova imovina pošalje u Teslin muzej. Tada mu je rečeno da je FBI snimio celoukupan sadržaj na mikrofilmove.

Pozvao je Dž. Edgara Huvera da zatraži kopiju mikrofilma, ali Huver je rekao da oni nemaju ništa slično. Kosanović je po svemu sudeći bio prevaren. Neko od zaposlenih u skladištu verovatno je zamenio Trampove ljude za agente FBI ili je neka druga grupa snimila dokumente (koji se sada nalaze u Kongresnoj biblioteci) u neko drugo vreme.

Spanela je ispitivao Džozef Mekarti, a kopije dokumenata o zraku smrti potonule su još dublje u nepoznato.

ORIGINALI U BEOGRADU

KONAČNO, 1952. godine, postignut je sporazum i svih 80 sanduka prebačeno je u Beograd. Među njima su se nalazili mnogi originalni papiri potpuno nepoznati, kao što su Teslin dnevnik iz Kolorado Springsa iz 1899, razne fotografije, desetine hiljada pisama, kao i većina izuma poput čamca na daljinsko upravljanje, bežične flourescentne lampe, motora, turbina, planova za fliver avion sa vertikalnim uzletanjem i model pojačavačkog odašiljača. Teslin prah poslat je nešto kasnije.

SUTRA: MOSKVA OVLADALA TESLINIM ORUŽJIMA