FELJTON -TESLINI TAJNI PAPIRI ENIGMA ZA NAUČNIKE: Oružje za uništavanje tenkova i aviona zbinjivalo je mnoge naučnike

Ključni problem o kojem se raspravljalo bio je to što je Tesla ”trebalo da radi za jugoslovensku vladu u izgnanstvu koja bi ga i plaćala”. Ficdžerald je govorio i o Teslinom navodnom modelu koji se nalazio u trezoru hotela „Governor Klinton“.

Odlučili su  da se sadržaj Tesline imovine detaljno pretrese pre nego što ona bude predata Kosanoviću. Profesor Džon O. Tramp, direktor i osnivač Visoko- naponske istraživačke laboratorije pri Tehničkom institutu Masačusets i sekretar Mikrotalasnog komiteta u Komitetu za nacionalnu odbranu i istraživanje pri Kancelariji za naučna istraživanja i razvoj, bio je određen da ode u skladište i sprovede pretres sadržaja otprilike 88 sanduka. Oni su se nalazili u sobama 5J i 5L. Tramp je odvojio dva dana za taj zadatak. U pretresu mu je pomogao i popis Tesline imovine koji je napravio g. O’ Salivan, jedan od čuvara skladišta Menhetn.

PRFESORU Trampu je pomagalo pet osoba: dva člana KISD - Džon Njuinton iz kan- celarije u Njujorku i Čarls Hedetnejmi glavni inspektor iz Vašingtona - i tri iz mornaričke obaveštajne službe - Vilis Džordž, agent u civilu, Džon Korbit, koji je imao ulogu stenografa, i Edvard Palmer, zadužen za fotografisanje i, verovatno, pravljenje mikrofilmova. I Korbet i Palmer bili su na spisku podoficira pisara u rezervnom sastavu Američkih marinaca.

Kao jedini kvalifikovani naučnik koji je mogao da razume Teslino delo, Tramp je proveo dosta vremena proučavajući čarobnjakovo tajno skladište. ”Drugi dan je bio nekako užurban”, nevoljno je izvestio Hedetnejmi, ”jer je dr Tramp bio uveren da nećemo naći ništa vredno. Bio je potpuno ubeđen da nema svrhe gledati u 29 sanduka koji su ostavljeni još 1933”.

Trampovi papiri, u kojima se nalazio rezime dvanaest Teslinih članaka kao i članci o njemu, počinju uvodnim pismom. Profesor potvrđuje da su on i njegovi saradnici pretresali Tesline sanduke u skladištu Menhetn 26. i 27. januara, ističući da (1) ”nije pretresen nijedan od Teslinih sanduka koji se nalaze 10 godina u podrumu hotela Njujorker” i da (2) ”nijedna naučna beleška, ni opis dosad nepoznatih metoda ili uređaja ili sistema koji bi imali naučnu vrednost za ovu zemlju ili koji bi bili opasnost u neprijateljskim rukama, nisu nađeni... Stoga ne vidim ni jedan drugi tehnički niti vojni razlog zbog kojeg bi dalja zaplena te imovine ostala na snazi” . Tramp je ipak ”uklonio... dokument sa raznim pisanim materijalima koji osobeno i valjano pokriva zamisli kojima je Tesla bio zaokupljen poslednjih godina” i prosledio ga, ili njegove kopije, g. Gorsuku iz KISD-a.

Tramp je u svom izveštaju zaključio da je poslednjih 15 godina Teslinog života imalo ”uglavnom spekulativan, filozofski i donekle promotivan karakter”.

PO POVRATKU u Vašington, Tramp se susreo sa Homerom Džounsom, šefom Odseka za istragu i istraživanje. Profesor Tehničkog instituta Masačusets samozadovoljno je zaključio: ”Gospodine, na osnovu mog ispitivanja, mislim da Teslini dokumenti ne sadrže ništa što bi nam koristilo u ratne svrhe i ništa što bi bilo od pomoći neprijatelju ako bi mu došlo u ruke”

”Jeste li sasvim sigurni u taj zaključak, dr Tramp?”

”Spreman sam da položim svoj profesionalni ugled za to”. Zadovoljan, Džouns je poslao izveštaj i Trampove preporuke Lorensu M. K. Smitu, šefu Odeljenja za specijalnu politiku rata pri Odseku za rat u Ministarstvu pravde i to je, za jedan deo vlade, bio kraj.

Profesor Džon O. Tramp je sačinio izveštaj u kojem je opisan veliki broj izumiteljevih članaka, intervjua i naučnih rasprava. Primerci D, F i Q odnose se na visokotehničke i, prema tome, tajne Tesline traktate napisane 1937. i nazvane “Nova veština prenošenja koncentrisane, nerasipajuće energije kroz prirodni medijum“. Taj članak, u suprotnosti sa Trampovom izjavom, sadržao je jasna obaveštenja koja nikada pre nisu bila objavljena i koja su opisivala način rada čestičnog oružja za uništavanje tenkova i aviona i za paljenje eksploziva. Nove osobine su bile (1) otvorena vakuumska cev, zatvorena gasnim gorionikom ”koji u isto vreme dozvoljava i omogućava izlazak čestica”; (2) način za dobijanje nekoliko miliona volti za naelektrisavanje sićušnih čestica; (3) metod za stvaranje i usmeravanje nerasipajućeg snopa tih čestica sa putanjom dugom nekoliko milja.

NAPISAN skoro kao prijava patenta, taj Teslin članak predstavlja u jasnim i jednostavnim okvirima matematičke jednačine i planove za njegov zrak smrti. Pored neobjavljenih crteža i matematičke analize moći tog oružja, bile su tu i tri najneobičnije karakteristike. Prva je bio mehanizam za stvaranje nerasipajućeg snopa čestica.

”Usavršio sam sredstvo za uvećanje snage krajnjih efekata, ali sam osujećen u pokušaju da znatno umanjim rasipanje i sada sam potpuno uveren da se taj nedostatak može otkloniti samo prenošenjem energije preko medijuma od malih čestica koje ogromnom brzinom emituje odašiljač. Elektrostatičko odbijanje jedino je sredstvo za to... Pošto se presek nosača može svesti na skoro mikroskopske dimenzije, biće postignuta ogromna koncentracija energije, bez obzira na udaljenost”.

Druga osobina podrazumevala je izradu otvorene vakuumske cevi u kojoj je zidna pregrada ili stakleni prozor zamenjen ”gasnim gorionikom velike brzine”; i treća izuzetna osobina bilo je sredstvo za dobijanje visokih napona. Proučivši preteče Van de Grafovog elektrostatičkog generatora (uređaj za koji je Tesla rekao da je skoro neupotrebljiv za dobijanje korisnih količina energije), Tesla je zamenio kružni remen od kartona koji je prenosio naelektrisanje jonizujućim snopom vazduha, prenosnikom hermetički zatvorenim u kružnu vakuumsku komoru dugu 665 cm.

NOVI fluidni, vazdušni remen postizao je isti efekat kakav se može izazvati trljanjem cipela o tepih na suvom danu, ali na ”mnogo puta višem nivou od remen-generatora”. To naelektrisanje, koje je, navodno, moglo ići i do 60 miliona volti, slato je ka bezbroj malih sijalica na vrhu tornja čiji su okrugli oblik i unutrašnja struktura bili osmišljeni tako da povećaju akumulaciju energije.

Na vrhu te nadsvođene citadele, koja je trebalo da bude visoka nekoliko desetina metara, bilo je čestično oružje. Smešteno u kupoli u vidu supertopa, to oružje bilo je podešeno tako da se u njegove visokovakuumske streljačke komore mogla dovesti volframska žica.

Tri sićušne ”kapljice” tog metala presecale bi se i izbijale kroz dugu cev brzinom većom od 121 km/s. Ceo sistem bio je konstruisan u mirnodopske svrhe poput prenosa snopova električne energije na udaljena mesta (ono što rade današnje mikrotalasne bežične telefonske linije).

STROGA TAJNA

TEKST Nkole Tesle "Nova veština prenošenja koncentrisane, nerasipajuće energije kroz prirodni medijum" je sve do danas ostao najstroža tajna Američke vojske, a kopije su u to vreme otišle u Mornaričku obaveštajnu službu, FBI, KSID, vazdušnu bazu Rajt Paterson, Tehnički institut Masačusets i, najverovatnije, u Belu kuću.

SUTRA: TESLA JE PRODAO MOSKVI PLANOVE OPASNOG ORUŽJA