FELJTON - VELIKANI NAUKE I DVE HILJADE LJUDI NA SAHRANI: Dostignuća Nikole Tesle predstavljaju spomenik koji simbolizuje sad

Gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija čitao je na radiju dirljiv posmrtni govor koji je sastavio slovenački književnik Luj Adamič, dok je prolazila duga povorka ožalošćenih. Na spisku onih koji su imali čast da nose kovčeg bili su: dr Ernest Aleksanderson iz Dženeral elektrika, koji se obogatio i postao slavan kad je izumeo moćan visokofrekventni prenosnik; dr Harvi Rentšler, direktor istraživačke laboratorije Vestinghaus; Edvin Armstrong, otac FM radija; generalni konzul D. M. Stanojević iz Jugoslavije; Vilijam Barton, nadzornik planetarijuma Hajden, gde je Tesla često išao da razmišlja; i Gejno Dan, predsednik Dž. G. inženjerstva i Teslin pomoćnik pola veka ranije, u eksperimentima promene paradigme svega nekoliko blokova dalje na Univerzitetu Kolumbija.

”Ne možemo to da znamo, ali može da se desi, da će u dalekoj budućnosti, kada se sistemi promene, kritičari razmotriti istoriju”, prigodno je pisao Hjugo Gernsbak u svom časopisu. ”Smestiće Teslu sa Da Vinčijem ... Jedno je sigurno”, zaključio je Gernsbak, ”svet, ovako kako ga danas vodimo, nije cenio njegovu jedinstvenu veličinu.”

Pukovnik Dejvid Sarnof, predsednik ARK, takođe je veličao Teslu: ”Dostignuća Nikole Tesle u elektrotehnici predstavljaju spomenike koji simbolizuju Ameriku kao zemlju slobode i velikih mogućnosti za pojedinca.... Njegove napredne ideje o vibriranju etra dovele su ga do bežičnog prenosa. Teslin um bio je ljudski dinamo koji se pokretao za dobrobit čovečanstva.”

EDVIN  Armstrong  pomogao je da Tesla bude smešten u odgovarajuću istorijsku perspektivu kada je rekao: ”Ko danas može da čita Izume, istraživanja i radove Nikole Tesle izdate krajem prošlog veka a da ne bude fasciniran lepotom opisanih eksperimenata i obuzet divljenjem pred Teslinim izvanrednim uvidom u prirodu fenomena na kojima je radio? Ko sada može da shvati kakve je sve poteškoće morao da savlada ranih dana? Ali možemo da zamislimo nadahnuće koje je knjiga pre četrdeset godina budila u dečaku koji samo što nije bio odlučio da studira elektronsku umetnost. Uticaj knjige bio je ujedno dubok i odlučujući.”

Nepunih devet meseci nakon Tesline smrti, 25. septembra 1943, brodogradilište Betlejem Ferfild u blizini Baltimora porinulo je američki brod slobode „Nikola Tesla“ težak deset hiljada tona. Među pokroviteljima koji su prisustvovali svečanosti bilo je mnogo Slovenaca  i Hrvata, poput Luja Adamiča i violiniste Zlatka Balokovića, kao i Srba, poput Teslinih nećaka Save Kosanovića i Nikole Trbojevića.

Uredništvo "Njujork sana" napisalo je sledeće: „Gospodin Tesla imao je osamdeset i šest godina kada je umro. Umro je sam. Bio je ekscentrik, šta god to značilo. Nije bio konformista, verovatno. U svakom slučaju, imao je običaj da ostavi eksperimente kako bi nahranio blesave i nevažne golubove na trgu Herald. Uživao je da priča besmislice; ako su to bile besmislice. Zna se da je bio težak čovek i da su njegova predviđanja ponekad vređala prosečnu ljudsku inteligenciju, ali ipak, bio je izvanredan genije. Zasigurno je bio. Video je tračke nejasne i tajanstvene granice između znanog i neznanog... Ali danas znamo da je Tesla, navodno šašavi stari gospodin, vrhunskom inteligencijom pokušavao da pronađe odgovore. Njegova nagađanja bila su toliko često tačna da su delovala zastrašujuće. Za nekoliko miliona godina verovatno ćemo ga bolje razumeti.“

NAKON  Tesline smrti, FBI, Kancelarija za imovinu stranih državljana (KISD) i delovi Ministarstva rata kovali su plan da konfiskuju i sačuvaju Tesline papire o tajnom oružju. Sjedinjene Države su bile usred rata, a Tesline veze sa trgovcima oružjem, komunistima (preko svog nećaka Jugoslovena) podstakle su tajne službe da čuvaju taj materijal dok se valjano ne prouči. Čekalo se još pola veka na njegovo izdavanje.
Podignut na nivo narodnog heroja u slovenskim zemljama, Tesla je praktično smatran kraljevskim sojem. Otuda je njegov nećak Sava Kosanović postao predstavnik jugoslovenske republike u osnivanju u ”Istočnoevropskom Odboru za planiranje”, koji se okupio u Čehoslovačkoj. Kosanović je kao i Tesla želeo ujedinjenu državu, ali njihova opredeljenja bila su drugačija.

Nacisti su 1941. nastavili svoju politiku zastrašivanja i obmanjivanja pokušavajući da iznude sporazum sa jugoslovenskim kraljem Petrom. Uz podršku naroda, Petar je odbio to savezništvo i zbog toga pretrpeo poguban udarac kada je Nemačka izvršila brutalnu invaziju u kojoj su učestvovale snage iz Bugarske, Italije, Mađarske, kao i 300 nemačkih bombardera.

Profesor Mihajlo Marković sa Univerziteta na Long Ajlendu, Srbin koji je živeo u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, rekao je da su Hrvati ubili stotine hiljada  Srba, a kada su ga pitali zašto, rekao je: ”Zato što su Hrvati bili fašisti”; odnosno zato što su se priklonili nacistima. Kao mladić usred rata, Marković je gledao leševe kako plutaju niz reku. Kada su ga upitali kako je on preživeo, rekao je da je to bila ”čista sreća”.

Što se tiče Teslinog mita, Marković je rekao da je još od detinjstva bio svestan da Teslu smatraju velikim narodnim herojem. Godinama kasnije, kada je Hitlerov napad postao neizbežan, Marković i njegovi zemljaci očekivali su da će se Tesla vratiti u Beograd i zaštititi ga od nacista tako što će postaviti svoj neprobojni smrtonosni štit! Nažalost, Tesla nikada nije došao.

SAVA Kosanović nije bio takav romantičar i, iako je bio Srbin, napustio je kralja u izgnanstvu da bi podržao hrvatskog vođu u usponu Josipa Broza Tita i njegovu komunističku doktrinu. Tito je bio dobar izbor. Iako je bio saveznik Sovjeta, uspevo je da zadrži svoju autonomnost. Gledao je, takođe, da ujedini zaraćene strane. Njegov brak sa Srpkinjom bio je snažan simbol napretka ka tom cilju.

Pošto je Sovjetski Savez bio saveznička zemlja, Kosanović je kao ambasador slobodno mogao da putuje u Ameriku da bi razgovarao o raznim diplomatskim strategijama sa novim vođstvom. Tako za je vreme Drugog svetskog rata mogao da poseti slabašnog ujaka u Njujorku i da pokuša da ostvari planove o izgradnji muzeja u Beogradu u čast velikog izumitelja.

Tesla se još ozbiljnije razboleo 1942. Patio je od nepravilnog rada srca i nesvestice.

Iako je njegova iskrena naklonost bila na strani mladog kralja Petra u izgnanstvu, Teslin nećak je uspeo da prevari izumitelja da pošalje poruku Titu u kojoj je zagovarao ujedinjenje Srba i Hrvata. Kosanović je takođe priznao da je u to vreme čuvao Teslu od saradnika srpskog kralja, ali da je, kada je kralj Petar došao u Njujork, aktivno učestvovao u organizovanju njegovog susreta s Teslom.

PONOS I POŠTOVNjE

PRED  čitaocima „Novosti“ je novi feljton posvećen osamdesetogodišnjici smrti genija, čarobnjaka, velikog stvaraoca Nikole Tesle, čije su ideje i pronalasci utkani u mnoga savremena tehnološka dostignuća, i koji još uvek inspiriše savremene istraživače, s poštovanjem i ponosom što je bio “naše gore list“. I posle 80 godina od smrti, Teslina dela žive, a on ostaje izazov mnogima da njegove zamisli, daleko ispred vremena u kom je živeo, pretvore u stvarnost. Tesla je i danas – čovek budućnosti.

SUTRA: PANIKA U FBI ZBOG TESLINIH SIMPATIJA PREMA SOVJETIMA