FELJTON - I DANAS BI VREDEO DVA CAREVA GRADA: Bekenbauer - Svi veliki igrači su imali poneki nedostatak, sem Pelea

Da, ali se tada bolji fudbal igrao u  Južnoj Americi nego na starom kontinentu: u Peleovoj eri Santos je bio prvak sveta dva puta, Brazil tri, pre njega i Pelea Urugvaj dva puta uzima svetsku fudbalsku krunu, svi veliki igrači Peleovog doba igraju isključivo u južnoameričkim klubovima.

Pele je doživeo sve moguće sportske počasti, neke i izvan fudbalskog sveta. Tako ga je MOK 1999. g. izabrao, za sportistu 20. veka, iako on nikada ni kao fudbaler nije nastupio na olimpijskim igrama. Verovatno je MOK imao na umu da je Pele, više nego ikad iko od sportista, učinio na popularnosti svoga sporta-fudbala. Nakon te odluke MOK-a, nekoliko svetskih najuglednijih novina je provelo svoje ankete o tome ko je sportista 20. veka. Izabran je Muhamed Ali, slavni bokser, a Pele je uvek bio drugi.  Uzmemo li u obzir da je MOK vrlo škrt u pohvalama i rangiranjima sportista, te ovome dodamo novinske ankete koje su Alija stavile na prvo mesto sportiste 20. veka, dolazimo do interesantnog zaključka: samo fudbaler Pele i bokser  Ali su sportisti koji se i danas, a pedeset i više godina nakon što su završili karijere, nedvosmisleno smatraju najboljima koji su ikada nastupali u svojim sportovima. Samo su njih dvojica pretrajali poluvekovno vremensko rešeto, koje nemilosrdno prosejava svačiju vrednost.

ZAŠTO bi Pele i danas  bio i najbolji i najskuplji fudbaler sveta! Rečeno je više puta i na više mesta da je on fudbaler bez ijedne mane. Iznad svih njegovih fudbalskih osobinma su dve, urođene, dakle-vanvremenske: beskrajni talenat, sa natruhama genijalnosti, i urođena izuzetna brzina. Prema nekim podacima, Pele je u najboljim igračkim godinama trčao  na 100 metara i ispod 11 sekundi! Čak su mu u Americi nekim aparatima merili širinu očnog raspona, pa se pokazalo da je toliko širok da bezmalo vidi celu stranu terena ka kojoj je okrenut. Ali, za Pelea bi današnji fudbal bio rajsko mesto zbog jedne posebne okolnosti, koja mu je bolno nedostajala u njegovom igračkom dobu. Imao bi ogromno poštovanje sudija i apsolutnu zaštitu od grubijana po današnjim fudbalskim pravilima. Pele je igrao u vreme kada se veliki fudbaleri nisu uopšte ili dovoljno poštovali-ni od strane sudija ni protivnika. Danas  Mesija i kompaniju  ne smete ni da ,,mrko pogledate“, a ne da mu startujete obema noga s leđa na ,,stajnu nogu“, kao Bugari i Portugalci na Pelea 1966. u Engleskoj. Kada bi  Pelea danas tukli kao nekada, najmanje jedan a često i dva fudbalera bi dobijali crvene kartone na jednoj utakmici.

Pele je igrao na terenima koji su za današnje obične, grbave ledine i koje su,  bez drenaže,  na jakoj kiši postajale bare i kaljuge. Na današnjim savršenim fudbalski  tepisima, Pele bi izvodio bravure kao u kompjuterskim animacijama. Lopta u Peleovo doba je po obimu bila veća od današnje, napravljena od obične kože,  dvostruko deblje nego danas...a kada bi se još natopila vodom, bila bi i duplo teža. Današnje lopte se prave  kompjuterskim programom zvanom 3-D sistem...čak su tako,,dresirane“ da u trenutku kada šut počne gubiti snagu, one počinju nelogično menjati pravac: FIF-a je otvoreno  priznala da namerno pravi takve lopte koje varaju golmane, jer je cilj da se daje što  više golova i tako  privuče  više gledalaca, tj. zaradi novca.

U PELEOVO doba sportisti su jeli ono što su voleli, a danas jedu samo ono što i astronauti. Klupski doktori su rigorozni u kontroli onoga što fudbaler sme da pojede i popije. A na ovome mestu bi mogli da otvorimo celo mračno poglavnje današnjeg sporta: šta sve fudbaleri još jedu, piju i injekcijama primaju u vidu raznih stimulansa, tojest dopinga. Pele je bio ,,neprskana“, organska vrsta sportskog šampiona. Lekarska nega i zaštita u  Peleovo doba je bila amaterska: masaža, led i sprej po mestu uboja...a operacija meniskusa ili neke polomljene kosti, sa rehabilitacijom, trajala je i do pola godine! Danas se takve stvari saniraju za šest nedelja. Pele je zbog lečenja od povreda izgubio oko godinu i po dana karijere, i to one u najboljim igračkim godinama. Oprema u kojoj je Pele igrao je sirotinjska u odnosu na današnju: karijeru je počeo sa drvenim štitnicima za cevenice, koji žuljaju i grebu, u kopačkama koje su pravili lokalni šusteri (obućari), tvrdim, teškim  i neudobnim kao sirotinjske cipele...današnje kopačke su toliko lagane i udobne kao da su prirodno izrasli deo stopala, a dresovi su od materijala koji gotovo ,,nema težinu“ i s koga voda spada kao s perja patke.

I još nešto, izuzetno važno: danas bi Pele igrao u najvećim timovima, u kojima je svako mesto popunjeno vrhunskim igračima. Doživeo bi ono što u svom vremenu nije-i njemu bi drugi ponekad nameštali šanse...i tako davao još više golova! Tu bi se obelodanila ta trećina skrivene Peleove vrednosti, koji mu je razbojnički fudbal njegovog vremena oduzeo.

KOLIKO bi Pele danas vredeo? Dva careva grada, da odgovorimo epski. Ako K.Ronaldo u 38. g. od Arapa za ugovor dobiva 250 miliona dolara, ako 35-godišnjem Mesiju nude još i više da krene za Ronaldom...ako Real 25-godišnjeg Mbapea mami sebi sumom od oko 300 miliona evra, plus razni drugi benefiti...pa onda bi  jedan 25-godišnji Pele, prema toj matematici, danas vredeo najmanje milijardu dolara! Bio bi sigurno prvi, po ugovoru plaćeni, sportista milijarder. Dakle, vredeo bi više nego zajedno namrgođeni Ronaldo, potuljeni Mesi , prgavi Mbape i tetovažama išarani njegov u svemu neuspeli naslednik Nejmar. On, uvek nasmejani i na sve četiri strane sveta  voljeni Pele, bi bio ne kralj nego car današnjeg modernog fudbala, koji je  poodavno iz kraljevstva eskalirao u carstvo.

I da za kraj još jednom citiramo Bekenbauera: Svi veliki igrači su imali poneki nedostatak, sem Pelea. On je imao sve: lopta se lepila za svaki deo njegovog tela, sve je radio u najvećoj brzini, nepredvidivo menjao pravac kretanja i sve je mogao igrati; gledao sam ga u Kosmosu kako, kao golman, ,,makazicama“ vadi loptu ispod prečke ili kako iz golmanskog peterca pasom od pedeset metara pronalazi svoga slobodnog igrača.

PET GOLOVA BENFIKI

NAKBOLjA utakmica  koju  je Pele odigrao nije nijedna od onih čuvenih za karioke,  već dva meča iz 1962. g. u kome su se Banfika i Santos borili za titulu prvaka Interkontinentalnog kupa, tojest klupskog šampiona sveta. Portugalci su bili klupski prvaci Evrope a Santos je bio prvak Južna Amerike. Pele je predvodio Santos a Euzebio, tada smatran drugim igračem sveta, Benfiku.  U prvoj utakmicvi na Marakani, 19. septembra, Santos tesno pobeđuje Portugalce  sa 3:2, Pele daje dva gola,  ali Brazilci strepeći idu na revanš u Lisabon. A tamo Pele igra svoju najbolju utakmicu u karijeri:

Santos slavi sa 5:2 a Pele postiže tri gola i tako praktično sam pobeđuje Benfiku.

Fudbalski stručnjaci i dan danas smatraju da je to najbolja individualna partija jednoga igrača ikada.

SUTRA: PELE JE BIO MNOGO VIŠE OD FUDBALERA