FELJTON - PELE MINISTAR SPORTA U BRAZILSKOJ VLADI : Pele nije hteo da bude kapiten ni Santosa ni reprezentacije Brazila

Pelea je oberučke preuzelo vreme u svoje  ruke: u stvari , nakon što je prestao da igra on je posta(ja)o legendaran. I tako demantova staru latinsku poslovicu: Ko se oprašta, delimično umire! Pele ne da nije, figurativno kazano, ,,javno preminuo“, već je nastavio da živi u (još) nedostižnim statističkim rekordima, sportskoj politici i diplomatiji...i u najboljim sećanjima i srcima ogromnog broja ljubitelja fudbala širom sveta.

Dugačak je spisak rekorda koje je Pele postavio a koji ni do danas nisu oboreni. Nekoliko njih se izdvaja svojom izuzetnošću. On je prvi igrač koji je postigao više od 1.000 golova na zvaničnim utakmicama, tačnije: dao je 1.281 gol na 1.363 utakmice. Kada se podeli broj golova u sa brojem utakmica dobijemo prosek od 0,93 gola po jednom meču. To je fantastičan prosek na toliki broj utakmica. Taj koeficijent kod Mesija iznosi 0,79, a kod Ronalda 0,72 posto: budući da oni još igraju, imaju šansu da ga preteknu, ali je verovatnoća vrlo mala, jer se taj broj vrlo sporo menja. Jedino Gerd Miler ima  taj skor samo za jedan poen manji od Peleovog:  njegov prosek je 0,92 - dao je 735 golova na 793 zvanične utakmice, statistički uredno evidentirane.  A jedan Peleov rekord je nedavno oboren na SP u Kataru: kapiten Brazila Nejmar je na utakmici protiv Hrvatske, koju je Brazil na penale izgubio, postigao 77. gol za karioke i tako se izjednačio sa Peleom, koji je isto toliko golova postigao u 92 utakmice za karioke.. Pele mu je čestitao i pozvao ga da i dalje igra i ruši rekorde. Još jedan Peleov podvig će biti jako teško dostići: u karijeri je  čak 92 puta  postigao het-trik: po tri gola na utakmici!

ALI, PELEOVU statistiku o rekordnom broju golova neki fudbalski hroničari  odavno osporavaju. Tako navode primer Jozefa Bikana, austrijsko/češkog fudbalera, koji je navodno dao 1.400 golova u periodu od 1931 do 1956. Ali, nema svih  podataka o tome,  jer je deo dokumentacije izgubljen tokom Drugog svetskog  rata. Zvanično mu je priznato da je dao 805 golova na 530 utakmica. Oni, istovremeno, osporavaju da je Pele dao hiljadu ,,i nešto“ pogodaka. Tvrde da je dao ,,samo“ 757 golova,  računajući zvanične utakmice ,,selesaoa“ i klubova za koje je igrao. Ti fudbalski hroničari  ne priznaju Peleu golove koje je dao za Santos i Kosmos na turnejama, ni golove koje je postigao igrajući za reprezentaciju Sao Paola, pa onda Unije sportista, ni 14 golova koje je postigao za selekciju Brazilske vojske, kao ni one sa mnogobrojnih  revijalnih i oproštajnih utakmica. Neki idu toliko daleko da govore kako je Pele uračunao i golove koje je postizao i dok je igrao za juniore i omladince Santosa. U osporavanju Peleovih rekorda su najuporniji Argentinci, njihovi najveći rivali, koji im po broju  titula svetskih prvaka prilaze sve bliže - posle Katara je ,,samo“ 5:3 za Brazil. A osporavajući  Pelea,  gaučosi, u stvari, žele da Maradonu ili Mesija izguraju na prvo mesto kao najboljeg fudbalera svih vremena.
Peleov  život je posle fudbalske karijere  krenuo u raznim pravcima: bio je političar, bogati biznismen, ambasador UNICEF-a i UN-a...igrao uloge u raznim filmovima, tv sapunicama, komponovao pesme i snimao CD- ove sa popularnim brazilskim pesmama. Prvo je hteo, pa odustao, od kandidature za predsednika Brazila 1994., ali je tri godine: od 1995 do 1998. bio ministar sporta u brazilskoj vladi. Zalagao se za zakon koji bi profesionalnim fudbalerima omogućio bolju poziciju u pregovorima sa klubovima oko ugovora. Hteo je da oni posle njega imaju ono što on i njegova generacija nisu imali.

MANjE je poznato da u Brazilu mnogi nisu voleli Pelea. Zamerali su mu razne stvari: od toga da je ćutao  i samo fudbal igrao za vreme vojne diktature u Brazilu (1969-1985), govorili da nije , kao Mohamed Ali povodom rata u Vijetnamu, digao glas protiv nasilja i nepravde, prigovarali mu da je maskota generala i diktatora, ističući da, u stvari, on nikada nije ni protiv čega digao glas! Pa ni protiv rasizma, koji je i te kako osećao na vlastitoj koži: nikad nije progovorio ni reč kada bi ga protivnički navijači na utakmicama ismejavali majmunskim kricima i kod kuće i širom sveta. On je priznavao da je znao za zatvore i ubistva u vrema vladavine vojne hunte, a branio se rečima da ništa nije mogao da učini, jer je on običan čovek koji  je samo igrao fudbal, i da je tako učinio više za Brazil nego ijedan političar. Ova zatamnjena strana Peleove biografije i ličnosti je manje poznata, ali, eto, postoji. 

Pele je dugo godina posle okončanja fudbalske karijere bio višestruko životno aktivan čovek. Imao je buran privatni  život, treći put se oženio u 75. godini života, pisali smo već o tome... imao je mnoge mane i poroke...kao i mnogi drugi (da ne kažemo-svi) ljudi ovoga sveta. I neke čudne principe. Čak i fudbalske: nikada nije hteo da bude kapiten ni Santosa ni reprezentacije Brazila, a prirodno je bilo da to godinama bude. Ipak je jednom poneo kapitensku traku ,,selesaoa“: to je bilo 1990. kada je kao 50-godišnjak predvodio Brazil na utakmici protiv Ostatka sveta, koju je Svet dobio sa 2:1. Pele je igrao prvih 45 minuta i onda besan napustio meč, jer mu neko iz tadašnjeg tima karioka nije dodao loptu kad je bio u izglednoj šansi! Oduvek, s opadanjem fudbalske moći raste igračka sujeta. Kod svakoga, pa i kod Pelea, naravno.

PELE  je u karijeri osvojio 29 raznih trofeja, ali nije najveći u svetu fudbala, "Zlatnu loptu" koju svake godine dodeljuje "Frans fudbal" najboljem fudbaleru sveta. Zašto nije?

Zato što su sve do 1995. samo Evropljani imali pravo na tu nagradu. Pod teretom te nepravde, "Frans fudbal" je na 60-godišnjicu te svoje nagrade organizovao naknadno  ocenjivanje svih fudbalera sveta. Pele je dobio sedam, Maradona dve a Kempes i Romario po jednu tu retroaktivnu "Zlatnu loptu". Povrh toga, Peleu je 2013. godine dodeljena i počasna "Zlatna lopta". O čemu se ovde radi. Lukavi Francuzi, da bi spasli čast, a pre svega značaj i težinu ovoga priznanja, posegli su duboko u fudbalsku prošlost i njome počasno i naknadno okitili i najvećega u toj prošlosti ali i sadašnjosti - Pelea! Koji je veći od svake fudbalske nagrade pa i "Zlatne lopte" "Frans fudbala". Oni fudbalski teoretičari koji Pelea objašnjavaju iz raznih uglova vele da je njegova najveća vrednost ta što njegova statistika i ostala dostignuća danas izgledaju veća i nedostižnija nego onda kada ih je on postizao.

HILjADITI GOL IZ PENALA

PELE je po "brazilskoj statisici" hiljaditi gol postigao šezdesetih godina, na meču Santos: Vasko de Gama (2:1), i to u svojoj 909. zvaničnoj utakmici, koja je odigrana na "Marakani", pred 65.000  gledalaca. Postoji i snimak sa te utakmice. Pele je postigao, pobedonosni drugi gol, iz penala, koji je na njemu i napravnjen u tipično njegovoj napadačkoj akciji - driblajući  protivnike "zabio" se u šesnaesterac i tu je oboren. Pele  uzima loptu, stavlja je "na kreč" (beli krug), pravi kraći zalet, potom sledi onaj njegov polukorak koji "usporava" golmana i šut unutrašnjim delom desne noge u levu stranu gola.

Gol! Njegovi saigrači ga dugo nosaju po terenu na ramenima, kao u Švedskoj 1958. godine.

Prema izveštajima sa te utakmice, Pele je kasnije skinuo beli dres sa brojem deset i obukao isti takav, ali sa brojem 1000 na leđima i optrčao nekoliko počasnih krugova oko terena oduševljene "Marakane". Ali, te scene na pomenutom snimku - nema!

SUTRA: PELE BI I DANAS VREDEO DVA CAREVA GRADA