FELJTON - NACIONALNO BRAZILSKO BLAGO ODLAZI U AMERIKU: Amerikanci su nagovarali Pelea da dođe kod njih skoro četiri godine

I dalje je bio član Santosa, dobro ili vrhunski igrao kad je raspoložen, ali bez ikakavih ambicija.

Jednostavno: nije ih više mogao ni imati. Ali, pojavili su se finansijski problemi. Pogrešno je investirao novac  stečen do tada, zapravo prevarili su ga njegovi finansijski konsultanti. Po jednoj verziji, Pele je dosta novca, koji je tada imao, a procena je da je igrajući za Santos i karioke zaradio oko dva miliona dolara, bukvalno poklanjao mnogobrojnim prijateljima. Videći šta radi, njegovi konsultanti su počeli da sa te gomile odvajaju i za sebe. Morao je, iznenada, da opet igra i zarađuje. A nije mu bilo do toga. Tri godine je odbijao razne ponude. Od kojih su dve stalno bile na stolu-Realova i Juventusova.

Ali, najuporniji su bili Amerikanci, koji su želeli da ustoliče fudbal i na svoj kontinent, već su bili osnovali, po uzoru na košarku, i Severnoameričku ligi (NASL). Trebala su im velika imena, izbor je bio  holivudski- tako je počeo  lov na Pelea, koji u početku nije hteo ni da čuje za Ameriku. Jer, u toj njihovoj ligi igrali su studenti i poluprofesionalci. Jurili su ga i nagovarali blizu četiri godine. Trebao im je neko ko će svojom pojavom i imenom sve iz temelja zatresti i promeniti. A to je samo bio Pele. U posao nagovaranja velikog Brazilca uključuje se Englez Klajv Toj, nekadašnji sportski novinar Dejli ekspresa. Paralelno s njim, i Real i Juventus pokušavaju da Pelea izvuku iz penzije. Klajv Toj ga mami raznim mamcima: govori mu da ako ode u Real ili Juventus samo će osvojiti prvenstvo te zemlje, a ako dođe u Ameriku osvojiće celi njen kontinent!

Pele polako popušta: već mu je 34. godina, a finansije mu nisu najbolje. Pristaje, konačno, i krajem 1974. potpisuje s Kosmosom  ugovor za nepoznatu sumu-koja se prema raznim procenama  kretala od 4-7,5  miliona dolara. U to su bila uračunata i njegova razna markentiška i reklamna  prava. To je za ono doba bila fantastična suma: preračunato po osnovici ,,tri posto inflacije godišnje, plus kamata na kamatu“, to bi, nakon pola veka, danas iznosilo od 60-100 miliona  dolara. Postao je najplaćeniji sportista Amerike, a neki mediji su tvrdili i sveta. Primera radi, tada je u Americi najveća primanja imao jedan igrač bejzbola-200.000 dolara godišnje.

VRLO  zanimnjivo je podsetiti se ko je Pelea, u stvari, primorao da pređe u Kosmos. Sve se odigralo na mnogo većem nivou od zvaničnog posrednika, sportskog novinara i menadžera Toja. Već nakon Peleovog bleska na SP '58. pola Evrope je počelo da ga juri i mami u svoje klubove. Videći da će ga izgubiti, Brazil na osnovu jedne sintagme ,, da je Pele nacionalno blago Brazila“, koju je 1961. g. naveo tadašnji predsednik države Kuadros u pismu predsedniku brazilskog fudbalskog saveza, tražeći da se zaustavi odlazak domaćih fudbalera u strane timove... e na osnovu te kratke formulacije Pele je nezvanično proglašen nacionalnim blagom Brazila! Zvanično nije nikad, jer čovek ne može biti proglašen za tako nešto. No, to se narodu tada stomilionske države dopalo i Pele je, u moru njihove ljubavi spram njemu, figurirao kao neka vrsta nacionalnog spomenika!  Ali,  ni to nije bila dovoljna prepreka da ga drugi, makar i pod fudbalsku starost, odvedu iz Brazila.

U dovođenje Pelea u Kosmos umešao se  tada i američki državni skretar Henri Kisindžer, koji je ucenio brazilskog kolegu uvođenjem Brazilu sankcija na uvoz poljoprivrednih dobara, tj. hrane. Zbog toga je Brazil pustio Pelea a on spasao narod od preteće nestašice hrane ili njenog poskupljenja. Vlada Brazila je tada napravila veliki pritisak na Pelea da ide preko okeana. On je imao već 34 godine i bio fudbalski polupenzioner, uz to još i u velikim novčanim problemima.

PELE  je  stigao u Njujork i FK Kosmos 1975. godine. Prvu utakmicu pred 22.000 gledalaca i 300 reportera iz celog sveta odigrao je 15. juna '75. I dao je gol.  Klub je bio osnovan tek pre pet godina. Nije imao titulu. Ubrzo će dovesti golgetera Italijana Kinalju, pa Bekenbauera i Karlosa Alberta, i s Peleom na čelu sačiniti dri-tim koji će konačno 1977. postati prvak lige. Pele je za Kosmos odigrao 64 ligaške utakmice i dao 31 gol.  Od Amerike i fudbala uopšte oprostio se 1.10.1977. godine  na prijateljskoj utakmici Kosmos-Santos, pred 75.646 gledalaca.  Za dve godine i tri meseca igranja u Americi postao je jedan od najpoznatijih ljudi u toj ogromnoj državi, izazivajući euforiju koju su novinari zvali ,,pelemanija“. Pele je u Americi, prvi put u životu, igrao i živeo kako je hteo. Nije imao na vratu teret  da uvek mora da njegov tim pobedi. Provodio se po diskotekama, slikao i flertovao sa glumicama i menjao ljubavnice.

I za kraj jedna zanimljiva priča o Peleu i našim ljudima u Americi. Kada je stigao, Pele je tamo  zatekao Hrvata Antu Džonlića, koji je već igrao za FKK. Uskoro su se zbližili, ali na jedan vrlo neobičan način. Odmah po dolasku u klub, Peleu je dodeljen bodigard, jedan agent CIE, koji ga je u stopu pratio...sve ,,do kreveta“. Ali, cijašu je brzo Pele dosadio i smislio je ovakav način da ga se oslobodi. Primetio je da se Džonlić zadivljeno mota oko Brazilca i predložio mu da se potuku, pa ko bude jači nek on ubuduće bude Peleova pratnja. Ante, koji je bio Hercegovac , visok 190 cm i jak ,,ko'zemlja“ je pobedio agenta CIE i postao Peleov bodi. Sećajući se svega, Džonlić kaže da je zaista naporno bilo ga čuvati, posebno kad bi išli u grad, u provod. Svi su ga jurili, saletali, slikali se s njim i utrkivali ko će mu pre drugoga platiti piće. Prema Džonlićevom svedočenju, Pele je bio izuzetno skroman, normalan u svemu, tih, dobre naravi...gotovo nežan. I divio se jednom igraču s ovih prostora: gledali smo jednom utakmicu koju je Metros Kroacija igrala s nekim. Oduševio ga je igrač Kroacije s brojem 10 na leđima. Pitao me je ,,ko je ovaj, izvanredan je.“ Ni ja nisam u prvi mah znao ko je, raspitao sam se i rekao mu: Sead Sušić, došao iz Crvene zvezde, Beograd, Jugoslavija. On se nasmejao, onim svojim toplim smehom, i kazao: Aaa...Jugoslav...Red star...Džazik( Džajić)...maj frend!  

SUSRET SA RASIZMOM

PELE  je potekao iz veoma siromašne porodice. U svojim memoarima je naveo da je i kao tinejdžer nosio košulje koje bi mu mati šila od platna vreća za brašno. Često bi jeo samo komad hleba i bananu...koju bi prethodno negde ubrao. U školi se prvi put zaljubio , i to u belu devojku. Držali su se za ruke i neko ih je video. Njegova sreća je trajala vrlo  kratko. Otac devojke je sutradan dojurio u školu, besno i pred svima vičući na nju: ,,Šta će ti on, pa on je ,,negrinjo“(crnac)! Pele kaže da mu je to bio jedan od najtežih dana u životu, jer se prvi put susreo sa rasizmom, direktno ga osećajući  na svojoj koži. A u memoarima na to sve  još gorko i ovo dodao: ,,Nikada me više ta devojka nije ni pogledala“!

SUTRA: PELE MINISTAR SPORTA U BRAZILSKOJ VLADI