FELJTON - CEO BRAZIL "KLEČEĆI" MOLI PELEA DA IGRA U MEKSIKU: Bio je darežljiv, "gurao" je svakoga da postigne gol

Odigrano je najbolje Svetsko prvenstvo, ono  u Meksiku, na njemu su učestvovali svi najbolji fudbaleri toga doba, a predvodio ih je najbolji, tada već tridesetogodišnji Pele. Međutim, malo je nedostajalo da Pele uopšte ne učestvuje na tom mundijalu, koji sigurno ne bio bi tako veličanstven, a veliko je pitanje i da li bi Brazil uopšte bio prvak. Pred kvalifikacione utakmice za mekički mundijal brazilski selektor Žoao Saldanja je dao jednu senzacionalnu izjavu: rekao je da mu Pele ne treba u timu,  jer je ,,star i kratkovid“! To je izazvalo zaprepaštenje u javnosti. Celi Brazil: od predsednika države do posledljeg navijača je mesecima ,,klečeći“ molio Pelea da promeni odluku o povlačenju iz ,,selesaoa“, a jedino selektor kaže da mu on uopšte ne treba. Javnost je višestrukom reakcijom prosto ,,zgnečila“ Saldanju, koji je ubrzo i smenjen. Nasledio ga je Peleov saigrač iz tima koji je igrao na prvenstvima '62. i '66. Mario Zagalo. Saldanja se nakon svega u javnosti junačio izjavama kako ni on predsedniku Brazila ne bira ministre, pa neće ni on njemu fudbalere.

A ono o Peleovoj kratkovidosti je jedan od retkih i spornih i tajnovitih detalja iz njegovog života. I sam Pele je nekoliko puta škrto prozborio da ima nekih malih problema sa vidom, ali da mu to u igri  ne smeta. Ako je i bio malkice kratkovid...u svemu ostalom je fudbalski video i bolje i dalje od bilo koga ikada.

BRAZIL  je kvalifikacije prošao furiozno: šest utakmica, šest pobeda, a Pele  na njima postiže šest golova. Konačno, juna 1970. godine u Meksiku je počeo  taj istorijski mundijal: sve fudbalske zvezde sveta su došle u zemlju Acteka, a u njoj-da na ovom mestu citiramo Miloša Crnjanskog, koji je mnogo voleo fudbal- ,,beskrajni plavi krug i u njemu zvezda“- ona najveća-Pele! Sve je ona ovome prvenstvu bilo na najvećem nivou. Prvi televizijski prenosi u boji i sa onom repeticijom, koja je prava poslastica u gledanju fudbala, utakmice se igraju u terminima podešenim prema evropskom vremenu, već je radikalno bila promenjena dotadašnja fudbalska filozofija: dosadni, defanzivni, jalovi italijanski sistem ,,katenađo“ počeo je da zamenjuje sistem totalnog fudbala, koji je patentirao holandski trener Rinus Mihels. Taj sistem je najveća revolucija u fudbalu ikada, a danas je usavršen do perfekcije. Mihelsov sistem apsolutnog fudbala na svakom delu terena je odmah, početkom sedamdesetih, podario svetskom nogometu ,,dva plus dva“ izuzetna tima: holandski Ajaks i minhenski Bajern, čijih je sedam-osam najboljih  fudbalera činilo i kosture reprezentacija njihovih država. Dobro ih se sećamo: Krojf, Neskens, Krol, Kajzer, Miren, Han...na jednoj, a Bekenbauer, Miler, Majer, Brajtner, Overat, Švarcenbek...na drugoj strani.

ZA BRAZILCE,  a posebno za Pelea, je meksički mundijal dobro krenuo. Svet je u narednih mesec dana gledao i video sve najbolje od najboljeg, i to u svakoj utakmici. U prvom susretu sa Rumunijom (1:0) Pele iz slobodnog udarca postiže pobednosni gol: onim toliko puta viđenim felš šutom punom nogom,  zvanim  ,,niski suvi list“, koji pravi okuku i obilazi živi zid i ide u stranu gola gde nema golmana. Protiv Čehoslovačke (4:1) videli smo  Peleovu bravuru, kad iz centarskog kruga pokušava lobom da prevari istrčalog golmana Viktora. Na utakmici sa Engleskom je izveo šut glvom koji mu je golman Benks odbranio: takva golmanska bravura se viđa možda jednom u deceniji, a od odbrane je samo malo  manje atraktivniji bio Peleov skok i šut. Protiv Perua (4:2) Pele je uzeo mali predah, ali je u utakmici protiv Urugvaja (3:1) igao kao u transu, izveo je onu bravuru s preskakanjem i lopte i golmana Mazurkijeviča.  A finalna utakmica protiv Italije je možda Peleova utakmica karijere: naravno, da je bivalo susreta na kojima je on i bolje igrao, ali finalni meč i to na svetskom prvenstvu i još ubedljiva pobeda... svemu daju trostruku vrednost. O Peleovom golu Italijanima glavom ,, preko Burgniča“ su ispisani fudbalski eseji, njegov genijalni pas ,,sa očima i navođenjem“ Karlosu Albertu, a za gol Žairzinja, je vrhunac umeća dodavanja lopte...itd.

KRALj je odneo Zlatnu boginju u Brazil, treću po redu, na njeno večno prebivalište. Ceo Brazil je igrao sambu i bio u transu. I mnogi drugi u svetu...sem engleske sportske štampe. Ne imajući nijedan razlog da ospore Brazilcima titulu, dokazivali su da za uspeh karioka nije najzaslužniji Pele već Žairzinjo, koji je dao sedam golova i koga su  nazivali  ,,žuti uragan“. Ne vredi o ovoj engleskoj sujeti polemisati, oni su, u stvari, bili ogorčeni što su morali da ,,prebijenom“ Peleu iz '66. predaju svoju tadašnju titutlu.

Važnije  je nešto drugo: da li je šampionski tim Brazila iz 1970. i najbolji fudbalski tim ikada? Mnogi i dan danas misle da jeste, iako se fudbal u međuvremenu mnogo promenio. Mi, opet, mislimo da nije-upravo zbog tih promena.  Taj tim je tih godina i tadašnjeg fudbalskog vremena i stila  bio daleko najbolji na svetu...ali samo jednu  deceniju posle  SP Meksiko '70., fudbal je počeo da se naglo menja. Pa, ako bi taj tim predvođen i sa najboljim Peleom u svojoj karijeri preslikali u mundijalska takmičenja odigrana narednih decenija-Brazilci bi se loše proveli, ako bi igrali onako kako su igrali u Meksiku! A da li bi se prilagodili novom, atletskom fudbalu, to je drugo, hipotetičko  pitanje.  Pele kao pojedinac  sigurno bi, jer njegovo znanje je bilo vanvremensko, talenat ogroman  a posebnost raskošna. Evo primera: on je bio na lopti beskrajno darežljiv prema saigračima. Gurao je svakoga da postigne gol. Saigrači posebno cene tu dimenziju duše onoga koji ih vodi i zato ,,ginu“ za njega i tim.  Brazil sa Peleom i bez njega su dva potpuno različita fudbalska pojma. Zašto?

Pele je celu karijeru igrao sa uglavnom prosečnim igračima, jedini veliki s kim je bio u timu je Garinča, s njima dvojicom zajedno Brazl nikada nije izgubio utakmicu. I u zlatnom timu iz Meksika '70., sem Pelea nije bilo vrhunskog igrača: Žairzinjo, Riveliljo i kompanija  jesu igrali vrhunski na pojedinim utakmicama ili pojedinim periodima tih meksičkih  utakmica, ali to su fudbaleri koji ni pre ni kasnije nisu imali velike karijere i pripadaju generaciji koja još nije išla u evropske klubove, bez čega nema licence da si veliki. Pele je, ponavljamo ko zna koji put, u svemu izuzetak.

SIMBOL I NADA

DA PELE nije predvodio Brazil  1970.   istorija fudbala bi izgledala bitno drugačija. Zato je važno navesti i neke skrivene razloge zašto se Pele predomislio i pristao da ide u Meksiko.  Pele je u tim godinama na turneji po Africi, sa Santosom, bio je zasut do tada nedoživljenom i neviđenom pažnjom i obožavanjem. Crna Afrika je tada ludela za njim i  to je odlučujuće uticalo na njega. Osetio se kao simbol  nade tim siromašnim ljudima, dalekim rođacima, kao i celom belo-crnom Brazilu, koji je tada ,,stenjao“ pod vojnim diktaturama. I još nešto je, po našem mišljenju, preteglo onaj najsitniji teg na Peleovoj ,,misaonoj vagi,,: veliki ljudi uvek na životnim raskrsnicama raznim pipcima svoga instikta osete sudbinsku šansu i prepoznaju pravi pravac. Tako i naš junak.

SUTRA: SVOJ FUDBALSKI TRANS PRENOSIO NA SAIGRAČE