FELJTON - IGRAČ BEZ IJEDNE MANE I NEPREDVIDLJIVOG POTEZA: Svojim prisustvom na terena stvarao je utisak da njegov tim ima igrača više

Bio je visok 1,73 centimetra, za svoje doba i mesto u timu idealne visine, i gotovo savršene fizičke građe. Imao je izuzetno jake noge, mišićav gornji deo tela i rotacionu karlicu, kao posebnu motoričku prednosti igrača crne puti, koja im odlučujuće pomaže prilikom širokih a brzih driblinga na malom prostoru.  U današnjem fudbalu tu veštinu  poseduje jedino Francuz Mbape. Pogledajte na mrežama razne snimke  na kojima Pelea, bez majice, nose saigrači na rukama: primetćete  izuzetno mišićavo poprsje, kakva uglavnom nisu imali igrači tog doba. Danas imaju svi, jer danas igrač mora biti prvo atleta o tek potom fudbaler. Bio je izuzetno brz, prema mnogim podacima trčao je iz stojećeg stava 11,2 sekunde na stotinu metara, mereno ručnom štopericim, što se za fudbalera smatra fantastičnom brzinom. Imao je izuzetan odraz pri skoku  i udarcu lopte glavom. Mogao je biti vrlo uspešan atletičar u više disciplina.

Ali, Peleova najveća igračka vrednost je njegova genijalna fudbalska misao u deliću sekunde. Pogledajte na snimcima, pažljivo i više puta, njegove pokrete kada s loptom upada u šesnaesterac protivnika, kako driblinzima lomi protivničke igrače i završnim šutem u nebranjeni deo gola ostavlja golmana ,,zaleđenog“ na drugom delu svoje vratnice, i uvek stajajućeg na krivoj nozi. Fenomenalno je, i to u ,,treptaju sekunde“, osećao pokrete protivničkih igrača.To je magija koju nije imao nikad niko: da nekim delićima misli i telesnih damara, a kompjuterskom moći, oseća na tren gde golman stoji, u kom koraku je fudbaler koji ga prati ili ometa, ili  šta namerava onaj treći koji je tek krenuo prema njemu. Ti i takvi Peleovi driblinzi, šutevi i dati golovi, često izgledaju jednostavni, nekako zgužvani i nelepi. Pele je postigao mnogo takvih, naizgled traljavih golova: neupućenim u fudbal izgledali su odbranjivi i da je uvek neko kriv što su primljeni, a ne zaslužan onaj ko  ih je davao. A u stvari bili su jedinstveni baš zbog toga, jer nemoć ,, ukočenog“golmana i ostalih igrača je toliko očigledna da je to ponekad delovalo bolno. Fudbalski stručnjaci su to nazivali nekom vrstom elektro šoka, kojim bi Pele samom svojom pojavom, i ,,strujnim pokretima“ uspevao anestezirati protivnike u šesnestercu.

ISTORIJA  fudbala je, naravno, puna igrača koji su bili sjajni dribleri, u nekim delovima tih veština i bolji od Pelea. Ali, su uglavnom bili predvidljivi. Pele je bio igrač gotovo uvek nepredvidljivog poteza: i kad ,,spava“ na lopti oko sredine terena, i kad se probija po boku terena i kad se zabada u srce zonske odbrane protivnika, gde je najviše igrača, gde je najteže proći a kuda je najčešće napadao i često prolazio. Strah od Peleovog nepredvidivog poteza je bio paničan pa bi potezi onih koji se brane, ili pokušavaju da nekako  proniknu u njegovu nameru,  ponekad brže razmicali odmbrambene redove pred njim od njegovih driblinga.

Peleovo mesto u timu nije imalo ime: on je bio ono što se danas zove plejer, nekad paker a poneko to zove i lutajući centarfor. Dakle, igrač koji se kreće u svim pravcima od svog šesnaesterca do protivničkog gola, koji i namešta i daje golove. Jedino je uvek nosio isti broj: kada bi se birala ili kakvom digitalnom animacijom komponovala ikonica koja bi vizuelno kazala šta je to fudbal kao pojava i suština-to bi bila ona desetka na njegovim leđima. Svojim prisustvom na svakom delu terena Pele je stvarao i prenosio poseban utisak moći i na protivnike i na saigrače. Pa je tako izgledalo da Brazil ima igrača više i da će Brazil sa Peleom uvek pobediti.

NA OVOM mestu i pod snagom ovog poređenja dolazimo do suštine Peleove fudbalske vrednosti: on je igrač koji je bio apsolutna prevaga u svom timu, a u odnosu na protivnika, on je kao takav pumpao u svoje saigrače dodatnu snagu, veštinu i želju za pobedom a u protivničke igrače strah i nemoć, Zato je svaki tim u kome je Pele igrao pobeđivao i osvajao titule.

Svako ko je igrao sa Peleom bio je najmanje pedeset posto bolji od svoje igračke moći kada igra u timu u kome nema Pelea. Bavićemo se u jednom posebnom nastavku feljtona ovom temom: zašto i kako je on iz saigrača izvlačio i poslednji atom moći i snage i kako je, igrajući u suštini i u reprezentaciji i u Santasu sa fudbalerima koji su bili daleko ispod njegove klase, osvojio toliko i pobeđivao tako često. Da budemo malo i grubi: Pele nikada u timu nije imao saigrača koji nije makar za jednu, a najčešće dve, klase slabiji od njega. Jedini veliki fudbaler s kojim je Pele igrao u istom timu-brazilskoj reprezentaciji- je Garinča: svi ostali su klasa ispod  i Garinče i dve ispod Pelea. Svi veliki svetski fudbaleri koji su došli posle Pelea su u svojim klubovima i reprezentacijama morali da imaju, i imali su, makar sedam-osam vrhunskih igrača na najvažnijim pozicijama i to približnih vrednosti kao taj lider tima. Današnji veliki asovi neće da pređu u veliki klub ili da ostanu u kome već jesu ako sve i jedna pozicija u timu nije zatvorena vrhunskim igračima, plus gotovo istovetna rezerevna klupa,

A PELE je, naprimer,  došao 1966. godine u Englesku na svetsko prvenstvo u 26. godini da uzme sa Brazilom i četvrtu titulu...i uzeo bi je da ga nisu ,,masakrirali“ Bugari i Portugalci...sa timom u kome je desni bek i kapiten Đalma Santos imao 43 godine: toliko se naime pretpostavljalo da ima, jer nije bilo uopšte tačnih podataka gde i kada je rođen! Danas će te na mrežama naći da je Đalma rođen 1929. u Sao Paolu...ali eto štampa je naveliko te 1966. pisala ono što sam prethodno naveo kao kuriozitet.

Pele je ipak imao jednu ,,manu“, doduše indirektnu i posrednu, ali koja je mnogo koštala brazilski fudbal. Poznato je da Brazil od 1970. pa sve do 1994.g. godine nije uspevao da osvoji naslov prvaka sveta: četvrta titula se čekala ravno 24 godine. Trebalo je da prođe šest mundijala pa da se ,,zlatna boginja“ ponovo nađe u rukama karioka. Zašto? Evo jednog razloga a u vezi je sa Peleom. Kada je šezdesetih godina zasijao punim sjajem, Pele je posredno počeo da ,,uništava“ brazilski fudbal. Niko ili malo ko od momčića u podmlacima najvećih timova nije hteo da bude golman, odbranbeni ili pozicioni vezni igrač: svi su hteli da budu napadači, da nose desetku, tj. maštali da postanu Pele. Tako nastaje ogroman deficit kvalitetnih golmana i igrača odbrane.

NIJE VOLEO NADIMAK

NIJE voleo svoj nadimak, već je bio ponosan na ime koje mu je dato: Edson je nazvan po čuvenom Tomasu Edisonu Alvi, pronalazaču sijalice, s tim što je otac Dondinjo izostavio slovo i iz sinovljenog imena. Inače, reč  ,,pele“ na portugalskom ne znači ništa. Po jednoj verziji mali Edson je nazvan Pele jer je on tako, a pogrešno, izgovarao ime svog fudbalskog ljubimca Bile, golmana Vasko de Game, a po drugoj, majka ga je stalno korila, a drugovi zbog toga zadirkivali, i tražila da prekine šutiranje lopte krpenjače, koja se na portugalskom zove: peleade. Ali, gle sad čuda: na hebrejskom jeziku reč pele znači: čudo! Evo dokaza onima koji  veruju u staru latinsku izreku-ime je znak!

SUTRA: BOŽANSKI SPOJ VEŠTINE BRZINE, SNAGE I PAMETI