FELJTON - FUDBALER POSTAJE POZNATIJI OD ISUSA: Pele je bio i ostao jedini čovek za čije ime, u bilo kom delu sveta, su gotovo sve znali

Pele je bio po svemu jedinstven monarh: bio je nekrunisani, ali od gotovo celog  sveta sporta uopšte, priznati kralj fudbala. Vladao je najvećim kraljevstvom na svetu-fudbalskim- priznavali su ga i voleli ljudi svih vera i nacija, boje kože i jezika, ali kad bi ga videli svi su uzvikivali legendarnu rečenicu sastavljenu od jedne latinske i jedne portugalske reči: Viva o Rei (Živeo Kralj!). Tom rečenicom je i ispraćen na onaj svet, a činom smrti i sahrane Pele je zapravo ponovo rođen, ovaj put zanavek: za drugi, večni život, kao najveći fudbaler koji je ikada postojao i igrao najpopularniju i čudesnu fudbalsku igru, koju je on, svojom pojavom, pretvorio u jednu vrstu religije. Odnosno, kao jedan od samo nekoliko najvećih sportista,  koji su ikada postojali. Uz sve to Pele je i osoba,  koja  po popularnosti u celome svetu, ide u red najpoznatijih ljudi koji su ikada koračali po zemljanoj kori. Po nekim smelijim tvrdnjama, Pele je postao, bio i ostao jedini čovek na svetu za čije ime zna ogroman broj ljudi u bilo kom delu sveta. Neki smatraju da je Pele  kao čovek poznatiji od Isusa kao boga, jer za Hrista zna uglavnom hrišćanska zajednica i mali deo prosvećenog dela drugih verujućih naroda...a za Pelea zna ogromna ljudska pučina razastrta duž svih mora i kontinenata zemljane lopte. A  treći opet misle da je svet u svojoj istoriji imao ili stvorio, svejedno, samo tri istinska brenda: Isusa, Pelea i Koka-kolu!

Ovaj feljton ima i ambiciju i emociju i nameru da objasni zašto je Edson Arantes do Nascimento zaista sve to što smo  ovim uvodnim rečenicama i ustvrdili.

PRE PELEA fudbal je bio samo sport koji su počeli da igraju bosonogi i siromašni dečaci u Engleskoj negde oko sredine 19. veka. Pa su potom igrače obuli i odenuli bogati da bi uživali u njihovoj igri. Vremenom  fudbal je vaspostavljao i dorađivao svoja pravila i kao magnet počeo da privlači raznu ,,ljudsku piljevinu“, nastavljajući da se razvija, organizuje i širi na sve strane sveta.  Malo pre   pojave Pelea, fudbal postaje u mnogo čemu više od obične momačke igre. Postaje opštenarodna zabava. A sa pojavom Pelea on prerasta u sport nad sportovima, pa u umetnost i na kraju u jednu vrstu, rekosmo već, religije.

Već je bilo  u vremenu od destak godina pre Pelea velikih fudbalera, koji su punili stadione i osvajali razna prvenstva: Di Stefano, Puškaš, Garinča...ali sa pojavom Pelea sve se ogromnom brzinom menja. Fudbal počinje da izaziva ogromno uzbuđenje u ljudskoj duši: kao naprimer ljubav prema najbližima, domovini, kao verski zanos. Taj fudbalski zanos se s Peleom prosuo prvo po dušama siromašnih, poniženih, prezrenih, oni su s njim dobili svoj glas u javnosti, svoje neko slobodno carstvo i svoga kralja u tom carstvu.

Nekoga ko ih voli i poštuje a oni njega još i više. Vatru kakvog takvog samodostojanstva u sirotinjskoj duši Pele je ražario do neslućenih razmera. Evo još jedne smele tvrdnje: u vasceloj istoriji ljudskog roda to je uspelo samo komunizmu i Peleu- da siromašne, ponižene i uvređene sa kolena podignu na noge.

DANAS fudbal igraju beskrajno bogati mladići, ali fudbal gledaju svi: od puke sirotinje do milijardera, od malene dece, devojaka i žena pa do najstarijih muškaraca...s tom razlikom što siromašni fudbal gledaju na televiziji, jer je ulaznica za stadion sve skuplja i skuplja. Sve se u današnjem svetu brzo menja, tako da se može reći da današnji nogomet i igraju i uživo gledaju (samo) bogati. Samo je nepromenjiva Peleova uloga: u svetskom fudbalskom moru za sva vremena će ostati da titra i talasa pojava i nogopis fudbalskog Zevsa-Pelea. Jer, Pele je za fudbal i njegovu popularnost učinio više nego iko pre njega, više nego svi zajedno koji su igrali fudbal pre i u njegovom dobu i posle tog doba...sve do negde sredine osamdesetih godina prošlog veka, kada fudbal u svoje ruke preuzima novac. Koji, na neki način, od fudbalskog kralja Pelea preuzima  žezlo i postaje bog fudbala. Novac  danas u fudbalu sve određuje: visina transfera čak i igračku vrednost fudbalera. Ali, i bez monetarnog žezla u rukama, Pele je i dalje kralj te igre a novac bog te religije.

U ovome feljtonu ćemo se baviti ukupnom Peleovom ličnošću- i kao fudbalera i kao privatne osobe i kao javne planetarne pojave. Ali ćemo prvenstveno nastojati da pokažemo i dokažemo zašto je Pele najveći fudbaler na svetu svih vremena, analizirajući razne njegove fudbalske veštine i osobine. Za potrebe ovog uvodnog teksta, navešćemo samo neke Peleove, pre svega igračke i ljudske, osobine, koje ćemo detaljno analizirati u narednim nastavcima ovoga feljtona.

Evo nekih: Pele je bio jedini fudbaler u istoriji sa zrncem genijalnosti u sebi, igrao je fudbal u jednoj vrsti pozitivnog psihodeličnog transa, bio je bez ijedne fudbalske igračke mane, jedini je veliki fudbaler koji je izuzetno, ne samo mislio, nego i šutirao glavom, mogao je da igra bilo koje mesto u timu, a često je bivao i golman, jer u njegovo doba se po pravilima samo jedan igrač mogao zameniti. Imao je jedinstvene fudbalske varke, koje posle njega nije imao još niko, bio je topla, dobrodušna osoba, stalno osmehnut i sa holivudskom veštinom i strpljivošću komunikativan sa najširom javnosti.

I još nešto: Pele je oborio i postavio mnoge fudbalske rekorde, postigao nezaboravne golove, ali javnost zna samo za njegove golove sa svetskih prvenstava i nekih utakmica Santosa. Najbolji Peleovi golovi nisu ni snimljeni ili snimci nisu sačuvani-to je ogromna šteta koja je istoriju fudbala zadesila. Na kraju feljtona bavićemo se temom, koja najviše intrigira njegove i obožavatelje i osporavatelje: kako bi danas Pele igrao, bili i danas bio najbolji i koliko bi novca vredeo?

FUDBAL IGRA NAD IGRAMA

FUDBAL je od svog postanka više od obične igre s loptom, koja je igrački rekvizit u još nekoliko sportova. Ali, samo  u fudbalu loptu udaraju nogama. Tu je tajna magije fudbala.

U svim ,,suvozemnim sportovima“ noge služe samo za trčanje, a u fudbalu i za igranje.Najisturenijim donjim delom ljudskog tela-nogom- upravlja najistureniji gornji deo čovečijeg mehanizma-mozak- i ta najkomplikovanija koordinacija ljudske misli i pokreta načinila je od fudbala miosterioznu igru u kojoj je jako teško postići poen (gol) i ostvariti pobedu. A istovremeno stvorila utisak i privid kod gledalaca da je to vrlo   lako i jednostavno i da bi mnogi od njih to mogli izvesti, samo da su  dole na terenu. Zato je fudbal toliko nepredvidiv, tajnovit i pre svega uzbudljiv, jer ni u jednom sportu gledaoci tako duboko svojom dušom, srcem i emocijama ,,ne igraju“   kao sa fudbalerima.

Zato nogomet gledaju i vole ne milioni već milijarde ljudi. Da postoji stadion  koji može da primi pola miliona ljudi na finalnoj utakmici svetskog prvenstva, sigurno bi bio popunjen do poslednjeg mesta i još bi hiljade ostale pred njegovim kapijama.

SUTRA: IGRAČ BEZ IJEDNE MANE I NEPREDVIDLjIVOG POTEZA