FELJTON - EVROPA JE UMORNA I PUNA STRAHOVA: Ukrajina predstavlja i diplomatski poraz Evropske unije

Navodimo jedan primer: vlada Nemačke „privremeno" preuzima kontrolu nad kompanijom Gasprom Germanija (Gazprom Germania), čiji je vlasnik ruski Gasprom u Nemačkoj.

Pod izgovorom sankcija, blokiranja, praktično zaplene, otimačine ruske imovine, deviznih sredstava i zlata, vrši se neviđena pljačka. Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, Džejk Salivan, izjavio je da Amerika neće da vrati Rusiji i ruskim građanima zaplenjenu imovinu i bogatstvo.

I tako redom, sankcije do sankcija. One se zahtevaju čak i za kćerke ruskog predsednika Putina.

Sankcije, međutim, postaju i postale su besmislene, iako ostavljaju velike posledice. Više se niko u svetu ne plaši sankcija. Kao što je nedavno rekao jedan regionalni lider na Bliskom istoku, „mi se više ne bojimo sankcija, videli smo da su (ih) druge države preživele".

IISTOVREMENO se putem neverovatno udvoričkih medija širi mržnja i prekraja istorija. Masovno se ruše spomenici Crvenoj armiji širom Evrope i gazi istorija i oslobođenje od nacizma. I to sve u zemljama članicama EU. Poljska je srušila spomenik Crvene armije u Aušvicu. To mesto se sada zove Hžovice. Rušenje spomenika odigravalo se 24. marta 2022. godine i direktno ga je prenosila Poljska državna televizija.

Crvena armija je zloglasni logor Aušvic oslobodila 27. januara 1945. i taj dan je proglašen svetskim danom Holokausta.

Bizaran je i slučaj u Finskoj. Mladom hokejašu iz kluba „Salavat Julajev" u Finskoj je odbijeno pružanje zdravstvene usluge; klinika nije htela da ga operiše zbog njegove nacionalne pripadnosti. On je, naime, Rus.

Instaliranje mržnje znači bekstvo od krivice za ono što se dešava ne samo u Ukrajini nego i u celoj EU. Zavladalo je ludilo pa je EU od mesta tolerancije, kakvim se celom svetu predstavljala, postala mesto mržnje.

I tako, red sankcija, red laži, red mržnje. A šta se desilo sa takozvanim evropskim vrednostima? One više ne postoje, ako su ikada i postojale izvan medijskih manipulacija i zvaničnih saopštenja.

UKRAJINA predstavlja i diplomatski poraz EU, tačnije Nemačke i Francuske. Od izbijanja krize, 2014, te zemlje su sa Rusijom i vladom u Kijevu inicirale dva sporazuma, Minsk 1 i Minsk 2. Ali, Amerika, koja nije bila deo tog posla, zajedno sa vladom u Kijevu, uporno je minirala sporazume i političko rešenje. Nemačka i Francuska su, međutim, ćutale. EU je imala šansu ali ne i snagu i odlučnost. Odavno je kapitulirala. Ali, ne bi se smelo zaboraviti da je Amerika i osnovala evropsku integraciju i to je njen geopolitički i geoekonomski instrument a to što se EU lažno predstavljala je nešto sasvim drugo.
Završna faza rušenja evropske integracije počela još 2008, kada se desio finansijski slom koji su banke EU preživele zahvaljujući kreditima iz američkih federalnih rezervi. Onda je došla takozvana epidemija kovida-19 koju je diktirala Amerika i tada je definitivno uvedeno kažnjavanje onih koji misle drugačije. Pod izgovorom zaštite zdravlja, niko nije smeo da iskorači i razmišlja svojom glavom. Zatim je usledio dugo pripremani rat u Ukrajini. Bio je neizbežan. Uz građane Ukrajine, najveći gubitnik u tom ratu je EU.

Evropska unija će do samog kraja biti gubitnik, kada Amerika uđe u višu fazu zaoštravanja odnosa sa Kinom. Prvi korak su sankcije koje se već izvesno vreme, postepeno, i uvode. EU, međutim, mnogo više zavisi od Kine nego od Rusije.

UKRAJINSKA kriza i rat zaista bi mogli dovesti do raspada kolektivnog Zapada, EU, i na kraju i NATO-a. Ta opasnost je sasvim realna.

Mada, NATO će nastojati duže da se održi, iz dva razloga. Pošto su Ukrajini slale ogromne količine uglavnom zastarelog naoružanja, zemlje NATO moraće da popune svoje magacine novim oružjem. Posredi je enormna zarada takozvanog vojno-industrijskog kompleksa a preko NATO forme to je više od 80% američka oprema. Uz to, NATO najavljuje i svoj pohod na Istok, prema Kini, i već ima sklopljene partnerske ugovore sa Australijom, Novim Zelandom i Japanom.

Suština je, međutim, u tome da za EU i Zapad posle Ukrajine nema nazad, to je put bez povratka. Svedoci smo istorije u nastajanju i stvaranja međunarodnog ambijenta, poretka u kome će živeti mnoge naredne generacije - ali bez EU. Realan je raspad EU i, konačno, NATO-a.

To su promene koje se dešavaju jednom u stotinu godina. Evropa je umorna, nesigurna i ophrvana unutrašnjim strahovima.

NAMETNUTA KRIVICA

EVROPI je, kao nijednom drugom delu sveta, nametnut osećaj krivice. I to krivice zbog njene prošlosti. To je sada opšte stanje, opšta klima koju istovremeno prati i osećaj premora. Evropa se umorila. Ostala je bez energije i ideja. Posredi je „civilizacijski egzistencijalni umor".  Ali, kako kaže francuski filozof Paskal Brikner, ljudi to vole, vole taj osećaj krivice jer ih ispunjava, daje im smisao. Kroz osećaj krivice, kaže on, oni od nikoga postaju neko, uklapajući se tako u zvaničnu verziju.

KRAJ