FELJTON - EVROPSKE ZEMLJE SPREMAJU SE ZA RAT: Nemačka posle Amerike i Kine ima najveći vojni budžet u svetu

Amerika je želela rat i - dobila ga je. Ali, ona ga je želela zbog drugih planova - da ponovo okupira Evropu i formira novi vojni blok koji će biti izvorište prihoda američkog vojno-industrijskog kompleksa.

Zašto Amerika, uz podršku Velike Britanije, želi da ponovo okupira Evropu?

Razvojem događaja i promenama u svetu, većina zemalja EU je nekako, silom prilika, počela da se osamostaljuje a Amerika, suočena sa tektonskim promenama, gubi uticaj u većem delu sveta. Ona veruje da mora da zadrži Evropu kao jedini preostali američki zabran. Istovremeno, problem deponovanog zlata mogao bi definitivno da sruši status i Amerike i Velike Britanije i to je jedan od razloga ponovne okupacije i kontrole nad Evropom i njenog usmeravanja protiv Rusije, ali i Kine. Osnovni instrument te kontrole je upravo EU.

Deo američkih planova je i masovna militarizacija Evrope. Ukrajinska kriza i rat se u nekim analizama upravo i vide kao deo planova Amerike da se u Evropi formira savez vodećih vojnih sila, okupljenih oko Nemačke, neka vrsta Četvrtog rajha, pod kontrolom Amerike i NATO-a. Nemački kancelar Olaf Šolc je, odmah po izbijanju rata u Ukrajini, proglasio kurs militarizacije Nemačke i Evrope.

Nemačka sada, sa 74,1 milijardom evra, posle Amerike i Kine ima najveći vojni budžet u svetu.

ZANIMLjIVA  je i Šolcova ocena da se „bezbednost Evrope na duge staze ne može obezbediti (samo) delovanjem protiv Rusije".  Nemačka šefica diplomatije i liderka Zelenih, Analena Berbok, u Ujedinjenim nacijama je 2. marta 2022. najavila nameru Nemačke da revidira rezultate Drugog svetskog rata, „podvrgavajući kritičkoj sumnji njene obaveze u svetu".

Ali, i francuski predsednik Emanuel Makron govori o mogućem vojnom sukobu izvan Ukrajine. On je rekao da„moramo da budemo spremni za mogući oružani sukob visokog intenziteta koji bi mogao da počne na našem kontinentu".

Istraživač Pariske akademije za geopolitiku, Alesja Miloradovič, smatra da anglosaksonski svet po treći put u poslednjih stotinu godina gura Nemačku protiv Rusije ali ovoga puta se i od Francuske traži da se priključi Četvrtom rajhu, jer su „Nemcima za uspešnu konfrontaciju sa Rusima potrebne francuske napredne vojne tehnologije i odbrambena industrija".

Militarizacija velikih evropskih zemalja takođe je, pored Francuske i Nemačke, u punom zamahu i u Italiji i Španiji. Iza tog projekta, tvrdi Miloradovičeva, već dugo vremena stoji Amerika.

VOJNA elita i lideri odbrambene industrije Francuske nisu raspoloženi prema američkim idejama. Najviše im smeta taj status mlađeg partnera Nemačke. Francuska i Nemačka su, kao nosioci američkih planova, već pre nekoliko godina krenule u integraciju svojih vojno-industrijskih kompleksa a prvenac je bila Evropska kompanija za vazduhoplovnu odbranu i svemir (European Aeronautic Defence and Space Company – EADS), osnovana još 2000. godine. Potom su pokrenuli zajedničku proizvodnju oklopnih vozila i artiljerijskih sistema ali su Francuzi odbili integraciju za brodogradnju i avijaciju.

Lider francuske vazduhoplovne industrije i direktor fabrike aviona Daso, Olivje Daso, svojim se uticajem uporno borio protiv transfera avio-tehnologije u nemački koncern Eurofajter. Ali, u martu 2021. godine poginuo je avionskoj nesreći, pod čudnim okolnostima. Alesja Miloradovič sastala se sa njim neposredno pre njegove pogibije i sigurna je da su ga „Amerikanci uklonili kako bi eliminisali prepreke uvlačenju Francuske u Četvrti rajh". (Iz analize predsednika Ruske akademije realne politike, Vladimira Prohvatilova, objavljene 18. april 2022.)

ISTOVREMENO, nemačka ministarka odbrane, Kristin Lambreht, tvrdi da će Nemačka izgraditi svoju vojsku brže nego što je planirano. A to je, kaže ona, odgovor Berlina na rat u Ukrajini. Dve divizije trebalo bi da budu spremne do 2025, dve godine pre roka, ali, tvrdi ona, unutar NATO planova. Nemačka trenutno nema nijednu borbeno spremnu diviziju, a osamdesetih godina prošlog veka, tokom hladnog rata, imala ih je dvanaest.

Nemački kancelar Šolc je obećao da će Nemačka uložiti sto milijardi evra u svoje oružane snage.

Za kakav se to rat u Evropi spremaju evropske zemlje?

Ponavlja se Hitlerovo vreme zapadne instrumentalizacije Nemačke protiv Rusije. Stoga i ne treba da čudi što Amerika i Zapad tolerišu i čak pomažu razne neonacističke pokrete.

Nije cilj samo Nemačka, nego i neutralisanje Francuske, kroz vezivanje za istorijski poraženu Nemačku.

Šta dalje?

Ako su evropska integracija, kako su tvrdili njeni osnivači, i EU građeni na krizama - sada je tome došao kraj. Ukrajinska kriza je promenila sve. Ovo je kraj EU. Građena na krizama, EU je krizom i srušena. U nju veruju samo još američki klijenti na Zapadnom Balkanu. Naravno, EU može formalno da postoji još neko vreme ali nje u realnosti već nema i veliko je pitanje kada će se Evropa kao kontinent - ne kao EU - uopšte oporaviti.

POLITIČKA elita EU uzda se u takozvani kolektivni Zapad koji, tokom krize u Ukrajini, Amerika pokušava da stvori. Za sada je uspela i taj kolektivni Zapad već dugo nije bio toliko jedinstven. Čak je i jedna Švajcarska napustila svoju dva veka dugu neutralnost i postala američki klijent.

Ali, istovremeno, nikada Zapad, pa ni EU, nije bio toliko usamljen. Kolektivni Zapad, izgrađen na političkoj platformi prema Rusiji čini, međutim, samo trideset šest zemalja, ako računamo da su, na primer, Monako, San Marino, Lihtenštajn i Andora države, dok one druge, na koje otpada oko 80% svetskog stanovništva, nisu u tom „kolektivu".

U besu, panici i osećanju nemoći, Zapad je pribegao kažnjavanju Rusije sankcijama i generisanju neverovatne mržnje prema Rusima, koju širi putem me- dija a temelji na lažima. Slično vremenu nacističke Nemačke, kada su na udaru bili Jevreji, Sloveni i svi ostali koji drugačije misle.

EU se dugo hvalila svojim dostignućima koja su, u stvari, „civilizacijsko evropsko dostignuće" a ne evropske integracije, baš kao što su to i sloboda izbo- ra i govora, institucionalna baza donošenja odluka, vladavina zakona i zagara- ntovano pravo vlasništva. Sada to civilizacijsko dostignuće Evrope nemilice ruši upravo EU.

ZATVARNjE PREMA SVETU

EVROPSKA integracija je dospela u neobičnu situaciju - da se zatvara prema spoljnom svetu a da se istovremeno iznutra razgrađuje. Koliko EU nastoji da se zatvori prema drugima, toliko se veliki broj zemalja članica ograđuje od Brisela. Evropska ideja nestaje, nema više jedinstva i uzvišenih ciljeva otvorenog i slobodnog društva.

SUTRA: EVROPA JE UMORNA I PUNA STRAHOVA