FELJTON - BRISEL DOZVOLJAVA OBNAVLJANJE NACIZMA : Mit se održava i beskrajnim, mahom besmislenim, sastancima

U svim zemljama EU, od restorana do stanova, vodokotlići će moći da imaju najviše pet litara vode. Moraju, takođe, da imaju i mehanizme za „malo pranja", a to je tri litra, i za mokrenje - jedan litar. Rasprava se vodi na osnovu trogodišnje studije o vodi u vodokotlićima, koja je EK koštala sto hiljada evra. Na kraju rasprava, u EK će biti utvrđeni standardi koje će pre svega morati da poštuju proizvođači, inače neće moći da dobiju licencu EK (EC standard) a bez toga ne mogu da prodaju vodokotliće.

I u ovom primeru očigledna je slika mentalnog sklopa ljudi koji sede u kancelarijama EU i njihovog odnosa prema identitetu, religiji i prošlosti. Slika i prilika kulturološkog ambijenta EU.

SVEMU ovome nema kraja. Formalno na zahtev Evrostata, od septembra 2014. godine, sve članice EU su obavezne da u svoj BDP uračunavaju procenjene prihode, promet od prostitucije, ilegalne trgovine narkoticima i krijumčarenja. Takva je instrukcija, u onom delu u kojem je to „dobrovoljna razmena dobara". To se, doduše, već radilo u zemljama u kojima je prostitucija legalna, u Nemačkoj, Mađarskoj, Holandiji, Francuskoj, Austriji i Grčkoj.

Ali, nova obaveza za sve je u funkciji poboljšanja privrednih pokazatelja i ostvarenja zacrtanog budžetskog deficita od tri odsto. Veruje se da bi uključivanjem tih poslova BDP u proseku bio povećan za jedan odsto. U Italiji se procenjuje da promet u kriminalnim poslovima dostiže vrednost 11% nacionalnog BDP-a.

Eto, tako evrobirokratija veruje da može da izađe iz krize: preko prostitucije, narkomanije i kriminalnih radnji, a sve u želji da održi mit o samoj sebi. Teško, međutim, da to može pomoći. Prema podacima Evrostata za 2012. godinu, rizikom od siromaštva bilo je zahvaćeno 124,5 miliona ljudi, odnosno četvrtina stanovništva EU.

Ispod granice siromaštva, koja je na nivou 60% nacio- nalnog proseka, već živi 17% stanovništva EU. U posebno teškoj situaciji je 10% stanovništva jer ono ne može da obezbedi sebi ni osnovne životne standarde, ne plaća račune i ima izuzetno slabu ishranu. Nije, naravno, svuda isto, to je pro- sek na nivou EU. Najteža situacija je u Bugarskoj, gde je 44% stanovnika socijalno ugroženo i živi u siromaštvu, zatim u Rumuniji - 40%, i u Letoniji i Mađarskoj - 26 procenata. Međutim, postoji i veliki deo stanovništva koje je potencijalno tako- đe ugroženo. Takvih je u Rumuniji 42%, u Letoniji 37%, Grčkoj 35%, u Holandiji i Češkoj po 15%, Finskoj 17%, Švedskoj i Luksemburgu 18 odsto.

KAO VRHUNAC vrhunac besmisla mita, usred duboke krize koja je zaoštrila odnose unutar EU i produbila jaz između bogatog severa i osiromašenog juga koji je u dužničkom ropstvu, dok se na ulicama mnogih gradova, svakodnevno, policija u punoj borbenoj opremi sukobljava sa demonstrantima protiv nepravdi, u pravim uličnim ratovima, i dok neke zemlje evropske integracije učestvuju u osvajačkim ratovima po svetu, EU je dobila Nobelovu nagradu za mir za 2012.

Nikada u istoriji te nagrade nije postojao neobičniji dobitnik. Dok Evro- pskoj uniji preti raspad, predsednik Evropskog saveta, Herman van Rompej, u Oslu je poručio da „želimo da Evropa ponovo postane simbol nade".  U Oslo su na svečanost došli svi lideri zemalja EU, izuzev britanskog premijera Dejvida Kamerona i češkog predsednika Vaclava Klausa. Klaus je javno odbio da dođe i izjavio da je, čuvši vest o nagradi, mislio da je posredi vic ili laž. Nagrada je dode- ljena iznenada, bez poštovanja predviđene procedure kandidovanja, i odmah je pobudila razne neprijatne glasine jer za jedan deo javnosti EU predstavlja „birokratsko čudovište" a ne mirotvorca. Da paradoks bude veći, nagrada se dodeljuje u Norveškoj, zemlji koja je u dva navrata referendumom odbila da bude članica EU.

U OBRAZLOŽENjU  kaže da je Nobelova nagrada dodeljena Evropskoj uniji za „šestodecenijski doprinos unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljud- skih prava u Evropi". Ulogu EU u razbijanju Jugoslavije i građanskim ratovima niko ne spominje, kao ni razbijanje i bombardovanje Srbije. Odjednom je zaboravljena i uloga EU u „arapskom proleću", nasilju počinjenom u tim zemljama i krvavom smaknuću libijskog lidera Moamera el Gadafija, potom i građanskom ratu u Siriji, kao i „humanitarnoj intervenciji" u Maliju. EU, posebno EK, dala je javnu i snažnu podršku vojnoj akciji u Libiji u kojoj su stradale hiljade nevinih ljudi.

Direktno je učestvovala u kasnijem razaranju te zemlje. Predsednik EK, Barozo, vojnu akciju u Libiji, u kojoj su ubijeni Gadafi i hiljade ljudi, i u kojoj se raspala cela zemlja, ocenio je kao „moralnu obavezu".  Za to je EU dobila Nobelovu na- gradu za mir i ona je uručena upravo Barozu.

Bivši britanski ministar finansija, Norman Lamont, sada lord, izjavio je da je to apsurdna odluka koja zahteva srce od kamena, da se ne bi umrlo od smeha. To je, rekao je lord Lamont, „najuvredljivija odluka još od vremena kada je ta nagrada dodeljena Baraku Obami samo dva minuta pošto je preuzeo dužnost predsednika Amerike".

U INTERESU gradnje mita je i deo generalne klime menjanja istorije i prekrajanja istorijskih događaja. Odavno je Dan pobede u Drugom svetskom ratu proglašen Danom Evrope, tako da se u svesti ljudi zatre sećanje na taj istorijski dan i njegov značaj. Deo tog talasa je i rezolucija Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OSCE)  na zasedanju u Litvaniji, 29. juna 2009, a na predlog Litvanije i Slovenije da se odgovornost za izbijanje Drugog svetskog rata podjednako pripiše Hitlerovoj Nemačkoj i Sovjetskom Savezu. Staljin i Hitler jednako su odgovorni za Drugi svetski rat, poručuje ta rezolucija OSCE, za koju je glasao dvesta jedan učesnik skupa a samo osmoro je bilo protiv.

Zašto EU dozvoljava obnavljanje nacizma u baltičkim republikama i buđenje ustaškog pokreta u Hrvatskoj? U redovnim manifestacijama i defileima nacističkih simbola iz Drugog svetskog rata i slavljenju nacističkih jedinica u Letoniji, Litvaniji i Estoniji, učestvuju i neki poslanici parlamenata tih članica EU i NATO-a.

Mit se održava i beskrajnim, mahom besmislenim, sastancima i raspravama dok sama tema nije važna ni presudna. Ponekad se neki lideri i pobune protiv tog besmisla ili ga izvrgavaju ruglu. U tome je prednjačio bivši italijanski lider Silvio Berluskoni. On je jednom rekao da su svi ti silni sastanci u stvari diskusije o „želji Evrope da bude Evropa". Tokom jednog samita, 2003, aludirajući na besmislenost rasprava među liderima, Berluskoni je rekao da je bolje da se priča o ženama i fudbalu. On tu može da pomogne jer ponešto zna o ženama ali, rekao je, i nemački kancelar Šreder zna. Dobacio mu je:

„Gerharde, ti si se ženio četiri puta pa bi mogao nešto da nam kažeš."

Da se ukine propis "avato"

NEOBIČNIH ideja u Briselu ne manjka. Tako je grupa poslanica Evropskog parlamenta  pokrenula inicijativu i zatražila od Grčke da se ukine propis "avato", prema kome je ženama zabranjen pristup Svetoj Gori i njenim manastirima, kojih ima dvadeset, kao i njenim monasima, kojih ima dve i po hiljade. One tvrde da se tim vekovnim pravilom "krši polna ravnopravnost i uvodi diskriminacija žena što nije u skladu sa demokratijom".

SUTRA: PASIVNA AGRESIVNOST CIVILNE SUPERSILE